Rat u Iranu izazvao je ogromne probleme u snabdevanju naftom, a kao rezultat toga cene avionskog goriva naglo rastu. Avio-kompanije počele su da ukidaju letove, povlače avione iz flote i povećavaju cene karata
Mlazno gorivo dostiglo je rekordne cene. Sa oko 85-90 dolara, cene su skočile na 150-200 dolara po barelu.
Mnoge avio-kompanije širom sveta bile su primorane da uvedu hitne mere kako bi se izborile sa rastućim troškovima goriva, koje obično čini 20-40 odsto njihovih operativnih troškova.
Evropa nabavlja skoro 50 odsto avionskog goriva iz Persijskog zaliva. Većina tog goriva, da bi do Evrope došla, transportuje se kroz Ormuski moreuz, koji je zbog rata u Iranu bio praktično zatvoren.
Rafinerije u svim velikim izvoznim zemljama, poput Koreje, Indije i Kine, takođe u velikoj meri zavise od uvoza sirove nafte sa ovog područja.
Čak i ponovnim otvaranjem moreuza, za vreme primirja između SAD i Irana, problem nije odmah rešen. Potrebno je vreme da tankeri stignu širom sveta. Evropa je dobila poslednju poznatu isporuku avionskog goriva iz Persijskog zaliva, koja je krenula pre početka rata – put je trajao nekoliko nedelja. A to je samo transport. Pored toga, treba ponovo pokrenuti naftna polja i rafinerije, kao i otkloniti nastalu štetu.
„Evropi je ostalo avionskog goriva za još oko šest nedelja“, izjavio je izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IAE), ekonomista i energetski stručnjak Fatih Birol.
Birol je u širem intervjuu za Asošijeted pres predočio posledice trenutnih sukoba na Bliskom istoku, odnosno „najveće energetske krize“ sa kojom se svet suočio.
Upozorio je da je situacija teška i da će što duže traje, posledice po globalnu ekonomiju i inflaciju širom sveta biti veće.
Avio-kompanije širom sveta već uveliko uvode različite mere usled nadolazeće nestašice. Visoka cena goriva tera ih da ukidaju manje profitabilne linije i povlače starije, manje efikasne avione iz upotrebe.
Lufthansa povlači 27 aviona iz flote, a najavila je i dodatno smanjenje kapaciteta u zimskom rasporedu letova.
Nacionalna avio-kompanija Holandije ukida 80 povratnih letova sa aerodroma u Amsterdamu, a Er Frans planira poskupljenje karata. Problemi koje je letonski prevoznik Er Baltik svakako imao i pre trenutne krize, sada se dodatno produbljuju.
I američke kompanije Delta Erlajns i Junajted Erlajns osećaju krizu – povećavaju naknada za prtljag i smanjuju broj neprofitabilnih letova.
Problemi sa visokim cenama goriva ne pogađaju samo tradicionalne avio-kompanije.
Niskobudžetna kompanija iziDžet saopštila je da su joj troškovi goriva porasli za gotovo 29 miliona evra samo u martu.
Portal za avijaciju, Open skaj preneo je da je Er Srbija u martu najavila povećanu doplatu kod taksi za gorivo, što će se odraziti na cene avionskih karata.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
