Trešnje, jagode i pljuckanje koštica

Završena je nedelja u kojoj su održani vanredni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Zvanične rezultate u trenutku pisanja ovog teksta još nemamo, ali je, po svemu sudeći, vlast uspela da izbori minimalnu pobedu uz veliki broj zabeleženih nepravilnosti na biračkim mestima. Sledi nam, po svoj prilici, novo brojanje glasova, razmatranje prigovora i igra nerava sa vlašću koja očigledno nije spremna da prizna poraz čak ni na nivou mesne zajednice. Prethodnih nekoliko nedelja su oko Kosjerića i po Zaječaru kružili emisari SNS-a, delili su se paketi potencijalnim glasačima, gotovo svi ministri su obećavali i donosili pomoć, navodno, od žive stoke do šporeta na drva.

Na svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom ste u blokovima vesti mogli videti predizborne spotove u kojima je istih nekoliko starijih građanki i građana hvalilo uspehe Aleksandra Vučića. Kosjerić i Zaječar su dobili sate snimaka iz dronova, a ni jednom rečju nije pomenuta činjenica da su u ova dva grada postojale opozicione liste. Ovo su prvi izbori u kojima opozicija nije dobila bukvalno ni minut televizijskog vremena da se predstavi biračima. Možda je u nekoj emisiji na RTS-u neko video opozicione kandidate, ali ja, priznajem, nisam.

U međuvremenu, javnost se bavila napadom na studenta koji za sebe kaže da želi da uči, naročito pošto su ga kolege i koleginice najurile iz kafića u Studentskom gradu. Naravno da je svako nasilje za osudu, ali su sve televizije pod kontrolom vlasti detaljno izveštavale o njegovom prijemu u Urgentni centar.

Policija je privela 18 studenata upadajući u sobe studenskih domova, optužbe su zvučale zastrašujuće, ali su sutradan svi pušteni. Uhapšen je čak i novinar portala Zoomer, a najbizarniji detalj je sudska odluka kojom mu se zabranjuje prilazak Pavloviću na 50 metara. Nije ni to najluđe, jer je kao mesto boravka Pavlovića naveden – Pionirski park. Ana Brnabić je grlila njegovu majku, nije mogla da se odupre tom instinktu. Predsednik Srbije je zato u dva dana imao tri potpuno različita obraćanja javnosti.

Posle napada na Pavlovića, lansiran je slogan “Bolje ćaci nego naci”, a on se istovremeno materijalizovao u vidu transparenta ispred Skupštine. Jedna poslanica opozicije je pokušala da perorezom iseče ovaj uvredljivi transparent, ali je to protumačeno kao napad na život i integritet štampanog plakata prijavljenog na adresi ispred Skupštine i neopevano nasilje nad biračkim materijalom. Setimo se, na sličan način je opravdavano prebijanje studenata u Novom Sadu, kada je devojci polomljena vilica. Ti batinaši iz SNS-a su opisani kao anđeli zaštitnici stranačkih prostorija i imovine od uvredljivih nalepnica “blokadera”.

U nedelju uveče, i opozicija i vlast proglasile su pobedu na lokalnim izborima. Nešto kasnije, zapravo nešto vrlo kasnije, Vučić se u dosta rezignirajućem tonu obratio javnosti, dok su na dva metra levo i desno od njega sedeli Ana Brnabić i Miloš Vučević. U prvom trenutku sam pomislio da je vraćena socijalna distanca iz vremena kovida 19. Predsednik svih građana Srbije proglasio je pobedu, a političke protivnike je gurnuo u tzv. neodređeni rod. “Sve što živi u Kosjeriću je glasalo protiv nas”. Sebe je stavio u množinu, a “neprijatelji” su “ono”, čime se u našem jeziku obeležava nešto onostrano, neizrečeno, ali takođe i ne nužno ljudsko.

U takvoj neprijatnoj atmosferi, gde kao treba da se radujete što ste spucali milione u kampanju, da biste uz sve neregularnosti pobedili studente koji su kampanju vodili bez budžeta i medija, za samo 51 glas, tu ništa ne zvuči smešno. Nije smešna bila ni forica sa Đukom koji je smršao, niti priča o drndavom klima uređaju u centrali najveće stranke u Srbiji. U opozicionim centralama klime ne drndaju, otkud to predsednik zna, e to može samo BIA da potvrdi ako ima snimke sastanaka sa uključenim klima uređajima.

Od nepravilnosti tokom izbora, svakako pobedu odnosi prilog studenata FDU, koje je u jednom zaseoku kod Kosjerića dočekao Gvozden Nikolić iz “Glasa Zapadne Srbije”. Grupa posmatrača, studenata iz Beograda, zaputila se ka kući gde se navodno odigravala kupovina glasova, ali ih je na putu sačekala prikolica sa košnicama i puštene pčele, pa su svi skupa odustali. U moje vreme, domaćin je izlazio sa puškom u avliju ili bi pujdao kuče.

Ovaj snimak zapravo maskira sliku susreta seljaka sa studentima koji su ih obilazili po selima u opštini Kosjerić sa bardaklijom, kojom se kod nas tradicionalno poziva na slavlje. Ovaj običaj je uveden kao “studentska čuturica” i dao je odlične rezultate. Ovo potvrđuje rekordna izlaznost u Kosjeriću koja je premašila 80%, što je lekcija iz demokratije za celu Srbiju.

U trećem obraćanju javnosti Predsednik je seo na terasu, što najviše voli, jer je iznad naroda, a na terasi, kao da je osvojio zlatnu medalju na Olimpijadi. Ispred njega dva puta, simbolično predstavljena činijom jagoda i činijom trešanja. Trešnje gore, jagode dole, na jagode stajnjak, u trešnjama crvići, kako pomiriti jagode i trešnje, kako izbeći propadanje, kako napraviti dijalog u zemlji koju je Predsednik podelio i nastavlja da je deli, da li su jagode iz Albanije, da li su dobro oprane, da li Predsednik neće da siđe sa vlasti, što se kaže – ko dete sa trešnje, ili će na sve nas onako odozgo da pljucka koštice.