Foto: Promo/Berlinski filmski festivalU periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
U periodu kad Sekretarijat za kulturu Grada Beograda otkazuje konkurse za sufinansiranje programa, kad Zrenjanin radi isto to sa Prestonicom kulture, kad se filmski i pozorišni festivali odlažu za jesen, i kad Ministarstvo kulture nikako da objavi šta namerava sa ovogodišnjim konkursima, najavljen je početak novog festivala. I to je, u ovom moguće nikad većem deficitu kulturnih programa, lepa vest.
Elem: prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u tri bioskopa u Beogradu: u MTS dvorani, u Domu omladine Beograd i u bioskopu „Zvezda“. Otvoriće ga novi film slavnog rumunskog reditelja Radu Žudea „Kontinental ’25“ nagrađenog na Berlinskom festivalu za scenario.
Reditelj Darko Bajić, koji je 2008. osnovao Internacionalni filmski festival režije u Leskovcu i bio njegov umetnički direktor do prošle godine, sada je sa Urošem Tomićem i Darjom Bajić osnovao Balkanski festival filmske režije. Produkciju potpisuje Bajićeva filmska kuća „Magična linija“, generalni pokrovitelj je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije, a institucionalna podrška je Elektrodistribucija Srbije.
Balkanski festival je stara ideja
Darko Bajić kaže za „Vreme“ da u „Magičnoj liniji“ odavno „razmišljaju da osnuju festival koji će istaći balkanske reditelje“, i koji će, „u vremenu televizijske hiperprodukcije, reafirmisati rediteljsku poziciju i promovisati novi balkanski film i njegove reditelje. Takođe, namera nam je da pokažemo da režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti.“
Cilj im je i vraćanje bioskopu koji, u vremenu turbulentnih društvenih dešavanja mora biti shvaćen kao prostor za dublje promišljanje, dijalog i drugačije poglede na svet.
Vreme minimalne kulture
Činjenicu da su festival osnovali baš sad, u vreme kad su kulturni programi i produkcija svedeni na minimum, Darko Bajić objašnjava argumentom da „umetnost i film postoje u svim društvenim okolnostima“ kao i da je „upravo bioskop ostrvo slobode u kome i umetnici i gledaoci mogu da dožive puls vremena u kome živimo.“
Najavljuje da su za prvo izdanje izabrali „filmove koji su nagrađivani u svetu i koji nas magnetski privlače sličnostima i razlikama naših tradicija i nama bliskim mentalitetima. Festival traga i za filmskim jezikom budućnosti kroz svetsku selekciju premijernih filmova, i žanr filmove koji privlače gledaoce.“
BFFR će imati tri programa po osam filmova, od kojih je 19 premijernih. Osim balkanskih ostvarenja u dva programa, čiji su selektori Darko Bajić i Vinko Brešan, BFFR će prikazati i filmove iz celog sveta po izboru Uroša Tomića.
Bioskop „Zvezda“
U cilju oživljavanja bioskopa kao prostora društvenog događanja, BFFR će biti prikazivan i u bioskopu “Zvezda“ koga Darko Bajić opisuje kao „jedinog preostalog od malih gradskih bioskopa u Beogradu“, kako bi ukazali na „poduhvat mladih ljudi koji su ga spasli propasti i godinama ga čuvaju. Mi ga uključujemo u festival kao deo naše večne priče o potrebi da Beograd ima bioskop u kome će se prikazivati domaći i filmovi sa Balkana“.
Niški kulturni centar mesecima čeka da mu Grad odobri predlog članova žirija za ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Branko Miljković”, za koju konkuriše 142 autora, i kakve to veze ima sa Radmilom Lazić
Inicijativom Šabačkog pozorišta sutra će u Beogradu biti održan skup svih kolega iz pozorišta Srbije koji se bore protiv zloupotrebe kulture. Naslov je „Ovo nije predstava ovo je štrajk“
Na Festivalu koreografskih minijatura, iako je jubilarni, nije bilo novca za novčane nagrade. Dodeljena je samo nagrada „Ohrabrenje“
Na 61. Oktobarskom salonu koji u Beogradu počinje 7. novembra biće radovi 27 umetnika. Iz programa najavljenog u najavi moguće je naslutiti o čemu se ovde radi
Budući da je prvi birao datume, Beogradski džez festival (BJF) svoje 42. izdanje nehotice je „nasadio“ pred same parlamentarne izbore. U senci nadolazećih društvenih promena, bez uobičajenog publiciteta i pratećih programa ostao je i zbog toga što su mu glavni pokrovitelji ustanove na čijem čelu vise A. Šapić i N. Selaković. Uostalom, možda i bolje - zar biste takve želeli da vidite pre svirke za koju ste kupili ulaznicu? Skupština grada ionako je predugo već pomoćna zgrada Ćacilenda. S druge strane, nikad jači razlozi za „dobro da je uopšte održan“, bar nije odgođen i nema ne:jazz alternaciju. Plus, Šapić nije stigao da im ugradi kružni tok
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
