U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
U periodu kad Sekretarijat za kulturu Grada Beograda otkazuje konkurse za sufinansiranje programa, kad Zrenjanin radi isto to sa Prestonicom kulture, kad se filmski i pozorišni festivali odlažu za jesen, i kad Ministarstvo kulture nikako da objavi šta namerava sa ovogodišnjim konkursima, najavljen je početak novog festivala. I to je, u ovom moguće nikad većem deficitu kulturnih programa, lepa vest.
Elem: prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u tri bioskopa u Beogradu: u MTS dvorani, u Domu omladine Beograd i u bioskopu „Zvezda“. Otvoriće ga novi film slavnog rumunskog reditelja Radu Žudea „Kontinental ’25“ nagrađenog na Berlinskom festivalu za scenario.
Reditelj Darko Bajić, koji je 2008. osnovao Internacionalni filmski festival režije u Leskovcu i bio njegov umetnički direktor do prošle godine, sada je sa Urošem Tomićem i Darjom Bajić osnovao Balkanski festival filmske režije. Produkciju potpisuje Bajićeva filmska kuća „Magična linija“, generalni pokrovitelj je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije, a institucionalna podrška je Elektrodistribucija Srbije.
Balkanski festival je stara ideja
Darko Bajić kaže za „Vreme“ da u „Magičnoj liniji“ odavno „razmišljaju da osnuju festival koji će istaći balkanske reditelje“, i koji će, „u vremenu televizijske hiperprodukcije, reafirmisati rediteljsku poziciju i promovisati novi balkanski film i njegove reditelje. Takođe, namera nam je da pokažemo da režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti.“
Cilj im je i vraćanje bioskopu koji, u vremenu turbulentnih društvenih dešavanja mora biti shvaćen kao prostor za dublje promišljanje, dijalog i drugačije poglede na svet.
Vreme minimalne kulture
Činjenicu da su festival osnovali baš sad, u vreme kad su kulturni programi i produkcija svedeni na minimum, Darko Bajić objašnjava argumentom da „umetnost i film postoje u svim društvenim okolnostima“ kao i da je „upravo bioskop ostrvo slobode u kome i umetnici i gledaoci mogu da dožive puls vremena u kome živimo.“
Najavljuje da su za prvo izdanje izabrali „filmove koji su nagrađivani u svetu i koji nas magnetski privlače sličnostima i razlikama naših tradicija i nama bliskim mentalitetima. Festival traga i za filmskim jezikom budućnosti kroz svetsku selekciju premijernih filmova, i žanr filmove koji privlače gledaoce.“
BFFR će imati tri programa po osam filmova, od kojih je 19 premijernih. Osim balkanskih ostvarenja u dva programa, čiji su selektori Darko Bajić i Vinko Brešan, BFFR će prikazati i filmove iz celog sveta po izboru Uroša Tomića.
Bioskop „Zvezda“
U cilju oživljavanja bioskopa kao prostora društvenog događanja, BFFR će biti prikazivan i u bioskopu “Zvezda“ koga Darko Bajić opisuje kao „jedinog preostalog od malih gradskih bioskopa u Beogradu“, kako bi ukazali na „poduhvat mladih ljudi koji su ga spasli propasti i godinama ga čuvaju. Mi ga uključujemo u festival kao deo naše večne priče o potrebi da Beograd ima bioskop u kome će se prikazivati domaći i filmovi sa Balkana“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
