Mir i zajedništvo napustili su gradić Vitlejem na Zapadnoj obali, koji drugi Božić zaredom dočekuje u senci rata. Isusovo rodno mesto više ne privlači turiste, stanovnici odlaze, a u vazduhu se osećaju tuga i tišina
Isus je, prema hrišćanskoj božićnoj priči, rođen u skromnoj štali u Vitlejemu. Za njegovu majku nije bilo mesta u vitlejemskim prenoćištima.
Danas, dva milenijuma kasnije, situacija je potpuno drugačija – gotovo svih 5.000 hotelskih soba u gradu je prazno. Nedostaju turisti.
To pogađa ne samo hotele već i lokalne radnje. Ramzi Sabela ima malu prodavnicu u neposrednoj blizini Crkve Rođenja Hristovog – i gotovo se može setiti svakog turiste koji je ove godine posetio njegovu radnju. „Pre nekoliko nedelja ovde je bio gost iz Nigerije“, priča vlasnik radnje.
Ramzi obično prodaje punjače za mobilne telefone i štapove za selfi hodočasnicima iz celog sveta. Pogotovo za Božić bi imao puno posla – u normalnim okolnostima. U ratnim vremenima sve je drugačije.
„Sada navrati samo poneki meštanin – i uglavnom kupuju najjeftinije proizvode. Ni oni više nemaju novca“, objašnjava Ramzi.
Stanovnici napuštaju Vitlejem
Od početka rata u Pojasu Gaze, ekonomija na Zapadnoj obali – palestinskoj teritoriji koju Izraelokupira – doživela je ozbiljan pad. Onde se nalazi i Vitlejem.
Turizam je decenijama bio glavni izvor prihoda za grad. Međutim, prema podacima lokalnog udruženja hotelijera, popunjenost smeštajnih kapaciteta pala je sa oko 80 odsto pre rata na samo tri odsto danas.
Ni na velikom Trgu jaslica ispred Crkve Rođenja Hristovog atmosfera nije ništa vedrija. Obično se odatle čuje glasna božićna muzika koja ispunjava ceo stari deo Vitlejema. Ove godine vlada tišina: nema božićnih pesama, nema božićnog drveta, nema ukrasa. Na trgu je samo nekolicina novinara koji izveštavaju o tužnim dešavanjima.
Ovo je druga godina zaredom da se Božić u Vitlejemu obeležava u senci rata. Prema podacima lokalnih vlasti, u poslednjih nekoliko meseci gotovo 500 porodica napustilo je Vitlejem – što je značajan broj s obzirom na to da grad ima tek tridesetak hiljada stanovnika.
A to su samo zvanične brojke. Meštani pričaju kako su mnogi drugi, koristeći privremene turističke vize, otišli i sada pokušavaju da se snađu u inostranstvu radeći povremene poslove.
„Poruka celom svetu“
Sve veće siromaštvo samo je jedna strana priče. S obzirom na hiljade ubijenih Palestinaca u Pojasu Gaze, ovde ionako niko nema volje za slavlje.
„Ove godine se molimo u tišini – i želimo poslati poruku celom svetu“, objašnjava sveštenik Isa Musleh iz grčko-pravoslavne crkve. „Duboko osuđujemo ono što se trenutno dešava u Gazi.“
I u Vitlejemu, kao i ostatku Zapadne obale, atmosfera je postala sve napetija od početka rata. To podjednako oseća i oko 50.000 hrišćana, kao i muslimanska većina.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata na Zapadnoj obali ubijeno je više od 700 Palestinaca i 23 Izraelca.
„Upravo sada, za Božić, svi bi se trebali prisetiti da je Isus rođen u Vitlejemu kako bi ljude pozvao na mir“, poručuje sveštenik.
Želja za mirnim suživotom
U ovakvim okolnostima hrišćanima u regionu teže je nego ikada da veruju u poruku nade koju Božić nosi.
Ipak, ljudi u Vitlejemu odavno su pokazali da je miran suživot moguć, smatra konobar Nadim. On sa tugom posmatra dešavanja ispred crkve iz daljine – iz svog praznog kafića na obližnjem brdu.
Iako je musliman, Nadim pohađa hrišćanski univerzitet. Pre rata, često je odlazio u Izrael, udaljen svega nekoliko kilometara, gde je imao mnogo jevrejskih prijatelja. „Zapravo svi želimo isto“, kaže Nadim. Jednostavan život u miru.
Američki predsednik kao da ima dve ličnosti u sebi: jednu “goluba” i mirotvorca koja je okončala sukob u Gazi i uporno pokušava da okonča rat u Ukrajini, i onu drugu agresivniju, “jastrebovsku”, koja je vidljiva u njegovoj politici prema zapadnoj hemisferi, pogotovo Venecueli
Akteri italijanskog političkog života u ostatku Evrope važe za, u moralnom smislu, veoma lomljiv materijal, tako da se korupcija može javiti čak i tamo gde bi se mogla ponajmanje očekivati. S druge strane, tu je i grandiozno sveprisustvo mafije koja odavno, umesto atentata i sačekuša, koristi ogromne novčane sume kao sredstvo kojim otvara i najčvršće državne kapije
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius apollo, poslanika Olimpa
Kina je za nemačku ekonomiju posebno važna – ne samo kao prodajno tržište, već i kao glavni dobavljač sirovina
Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir, neće putovati u Oslo zbog zabrane vlasti Venecuele. Predsednik Nikolas Maduro nazvao ju je "demonskom vešticom"
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
