Dve su opcije, obe bi svedočile o jadu i bedi režima. U prvoj opciji, prvi među nama i njegova svita zbilja veruju da je pobuna u Srbiji „obojena revolucija“ koju plaća zli Zapad. U drugoj, režim u to ne veruje, nego laže zarad propagande.
Najizvesnija je kombinacija dve opcije – u svojoj paranoji, vođa je ubeđen da mu neko spolja radi o glavi, a njegovi trabanti to onda ponavljaju po sl. dužnosti.
Predsednik Aleksandar Vučić je sada dao neke „argumente“ u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung. Što je, uzgred, prvi put zadugo da od novinara nije dobijao servirana pitanja.
Doduše, nije Vučić bio konkretan. Te ima dokaze koje službe i fondacije orkestriraju bunt u Srbiji, ali neće da kaže javno. Te nije baš da plaćaju direktno, nego pomažu organizacije iz Srbije koje ga ruše.
A „argument“? „Nikada nisam rekao da je sve organizovano spolja. Ali, dobro se finansira iz inostranstva, jer ti ljudi nemaju dovoljno novca da to sami plate. Na primer: ti studenti koji su blokirali univerzitete ipak moraju da jedu tri puta dnevno.“
Gde su punjene lignje?
Ah, kakve bahatosti! Čak triput dnevno jedu? I „nemaju novca“ da to sami plate?
Recimo da je stvarno tako – šta bi o opštem i nezaustavljivom napretku Srbije govorilo to da njeni građani „nemaju novca“ da doručkuju, ručaju i večeraju? Zar ne jedu studenti i kad nisu u blokadi?
Nije li ta poruka, preko nemačkih novina, poslata zapravo Vučićevim hardkor biračima koji jedva krpe kraj sa krajem? Onima koje je režim najviše ojadio, penzionerima i delu obespravljenog radništva, za koje su tri obroka dnevno podvig.
Vučić je beogradsko dete i, po lažnom kazivanju njegovih podrepaka, najbolji student Pravnog fakulteta u Beogradu. On je tokom studija bio na majčinom kazanu, kaže da je posebno voleo punjene lignje. Možda ih je jeo samo dvaput dnevno.
Insistiranje na prehrani studenata u blokadi nije proklizavanje, naprotiv. Recimo, profesor Čedomir Antić, hronični gost režimskih televizija koji „iznutra“ treba da posvedoči da su blokade debelo plaćene, barem je desetak puta u svojim gostovanjima pominjao naručivanje pica koje stižu na fakultete.
Drugi su se pitali otkud studentima žuti prsluci (ima da se kupe za 400 dinara komad), ili voki-toki ili ozvučenje. Kako zaboga plaćaju benzin? Iščuđavanje kao da su studenti nabavili spejs-šatl i svemirsku stanicu.
Velika autoprojekcija
U konačnici, u pitanju je autoprojekcija. Vučić još nikada nije iskusio podršku naroda, a da nije iznuđena ucenama ili plaćena. Njegove turneje po selima praćene su poklonima i asfaltom, mitinzi i šatorska favela u Pionirskom parku plaćeni su dnevnicama.
Jednom je – pravdajući očito pranje crnih para preko partijskih donacija – ispričao onu priču o tri čoveka u kafani, jedan ima višak para pa zamoli drugu dvojicu da umesto njega doniraju partiji…
Ta on je, preko Telekoma, do sada dao nekoliko milijardi evra da postavi propagandnog levijatana i uguši konkurenciju. Ali, problem su studenti koji jedu triput dnevno.
U njegovom svetu sve tako ide. Nemoguće je ono što smo svi videli da se dešavalo – da stotine hiljada ljudi, dobrovoljno i bez zadnje računice, hrane i poje studente u blokadi, prikupljaju donacije, organizuju smeštaj.
To je, uostalom, razlog što će pobuna na kraju pobediti, ovako ili onako.
