Generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm demantuje tvrdnje aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, i napominje da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama. „Kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, naveo je Stausholm
Ekološki protesti u Srbiji ugrožavaju kopanje litijuma, pri čemu industrija u Evropskoj uniji ima mnogo da izgubi, piše Handelsblat. Za taj nemački list govori i Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.
U dolini Jadra leži najveće nalazište litijuma u Evropi, dovoljno za proizvodnju 1,1 miliona električnih automobila godišnje što pokriva 17 odsto potražnje u EU, piše Handelsblat, ekonomski list iz Diseldorfa, prenosi Dojče vele.
Ali, protesti desetina hiljada Srba mogli bi da ugroze planirane rokove, kaže za taj list Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.
Kako navodi, „svaki put, kad pretrpimo udarac, trenutak (početka kopanja litijuma, prim. red.) se naravno dalje odlaže“.
Stausholm navodi da to ima posledice i po profitabilnost celog projekta.
Direktor se žali zbog „dezinformacija“
Handelsblat ocenjuje da to se nemačka automobilska industrija nada litijumu iz Srbije. „Jer, sa koncentracijom litijuma u rudi od 1,8 odsto to je jedno od retkih nalazišta u Evropi koje može konkurisati projektima u Australiji ili Kanadi“, piše list.
Podseća se da je zbog litijuma i kancelar Olaf Šolc putovao u Srbiju, dok su demonstracije trajale.
Stausholm kaže da su netačne tvrdnje ekoloških aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, kao i da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama.
„A mi kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, žali se direktor Rio Tinta.
Zavisnost od Kine
Handelsblat dalje navodi da bi litijum iz Srbije pomogao Evropi da prekine zavisnost od Kine koja trenutno obrađuje 60 odsto svetskog litijuma. I ne samo to – širom sveta 44 odsto investicija u litijumske projekte potiče iz Kine.
Prenose se procene da će potražnja za litijumom do 2040. biti devet puta veća nego danas – pod uslovom da države ozbiljno shvate klimatske ciljeve i sve više prelaze na električna vozila.
„Ali, aktuelne teškoće u Srbiji pokazuju koliko je za Nemačku i EU teško da se oslobodi sirovinske zavisnosti od pojedinih zemalja poput Kine“, ocenjuje diseldorfski list.
Pominje se da meštani protestuju protiv mogućeg iskopavanja litijuma i u Portugaliji, kao što se urođeničko stanovništvo Laponije buni protiv kopanja retkih metala u Švedskoj.
Berlin: Samo uz zaštitu životne sredine
Stausholm kaže da rudarske kompanije moraju razumeti da lokalna zajednica uvek ima prioritet. „Moraju se odagnati njihovi strahovi i stvoriti uslovi u kojima lokalno stanovništvo profitira od crpljenja sirovina“, dodaje on.
List prenosi da u „nemačkim Vladinim krugovima“ kruži pretpostavka da je Srbija uključila Nemačku i EU u projekat upravo kako bi ublažila brige ekoloških aktivista. Jer, evropski i nemački standardi su veoma visoki u poređenju sa drugima.
Jedna portparolka Vlade u Berlinu navela je za Handelsblat: „Za Saveznu vladu se podrazumeva da se projekat može realizovati samo ako se pridržava visokih standarda zaštite životne sredine“.
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je izjavu Snežane Paunović o etničkom čišćenju Kosova kao „krajnje odvratnu“. Istovremeno je pozdravilo što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ogradio od njih
Kecman Jovan nije bio putnik na čarter letu Beograd-Tivat, koji je iz Beograda poleteo dana 03.06.2026. godine u 15.53 časova
„Vreme“ u novom broju piše zašto su se, onog momenta kada je u Šapcu teško ranjen Milan Ostojić zvani Sandokan, poznat kao šef „šabačke grupe“, mnogi zapitali ko je to dovoljno jak da udari na prvu postavu naprednjačkih kriminalaca
„Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na njihovoj listi i ja sam potvrdno odgovorio“, kaže rektor Vladan Đokić za novi broj „Vremena“
Hoće li Srbija živeti pod normalizovanim nasiljem i legalizovanim batinaškim eskadronima? Zašto građane čeka odmazda ukoliko Vučić bude čitao premijerski ekspoze u Skupštini? Šta bi u tom slučaju procvalo u Srbiji, pored kmetskog mentaliteta i nastavka kleptokratije? Zbog čega je važna borba za svaki, ali baš svaki glas? I da li će to konačno shvatiti deo opozicije zaglavljen u pozicioniranju i kombinovanju u politici zbog politike
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
