Na komercijalne delatnosti Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda se troši više resursa nego za pomoć građanima u hitnim slučajevima, pokazuje istraživanje organizacije „Pravo na život – Meri“
Beograd se poslednjih nekoliko godina suočava se sa ozbiljnim problemima u pogledu dostupnosti hitne medicinske pomoći.
Iako bi hitna služba trebala biti siguran oslonac za građane u trenucima životne ugroženosti, stvarnost je drugačija.
Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda, koji je već godinama pod velikim opterećenjem, sve više resursa preusmerava na komercijalne aktivnosti, pokazuje istraživanje organizacije „Pravo na život – Meri“.
„Zloupotreba resursa ugrožava živote”
Predsednik pokreta „Pravo na život – Meri“ Dejan Zejnula kaže za „Vreme“ da zloupotreba resursa i kašnjenje u intervencijama direktno ugrožavaju živote.
„Potrebna je hitna reforma sistema kako bi se osiguralo da ljudski život bude važniji od profita. Podaci koji pokazuju da ekipe hitne pomoći provode više sati na komercijalnim dežurstvima nego na intervencijama prvog reda hitnosti jasno ukazuju na opasnu komercijalizaciju ove ključne službe”, kaže Zejnula.
Prema izveštaju rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd za 2023. godinu, broj sati koje su ekipe provele na dežurstvima iznosio je 1.752,15 sati.
„Koliko su ovi podaci tačni ne možemo utvrditi sa sigurnošću, ali činjenica da su za jun, jul i avgust ubeležena samo 206,05 sati ukazuje na to da ovi podaci nisu precizni”, kaže Zejnula.
Tokom letnjih meseci, Zavod za urgentnu medicinu Beograd angažuje po četiri ekipe kroz tender za javnu nabavku „medicinsko dežurstvo na Savskom jezeru“ koji raspisuje JP „Ada Ciganlija“. Ekipe su angažovane tokom 75 dana, a radni sati za ovo dežurstvo očigledno nisu prikazani u zvaničnoj statistici Zavoda.
„Možemo samo pretpostaviti koliko je još dežurstava izostavljeno iz ovih podataka”, objašnjava sagovornik „Vremena”.
Uporedna analiza vremena ekipa na dežurstvima i hitnim intervencijama
Statistika pokazuje da su ekipe hitne pomoći provele više vremena na dežurstvima nego na hitnim intervencijama.
„Ovaj podatak jasno ukazuje na ozbiljnu zloupotrebu resursa hitne pomoći. Ovo ne samo da dovodi u pitanje prioritete institucije čiji je primarni zadatak zaštita ljudskih života, već i svesno dovodi građane u opasnost zbog smanjenog broja dostupnih ekipa za hitne slučajeve”, kaže Zejnula.
On dodaje da se resursi koji bi trebalo da budu na raspolaganju građanima u trenucima životne ugroženosti preusmeravaju na profitabilne aktivnosti, čime se hitna medicinska pomoć pretvara u sredstvo zarade.
„Građani su suočeni sa sistemom u kojem umesto brze intervencije, dobijaju savet da sačekaju i ponovo pozovu hitnu pomoć ako se stanje pogorša – što je potpuno neprihvatljivo”, kaže Zejnula.
Naš sagovornik podseća i na konkretne primere koji dodatno ilustruju ozbiljnost problema.
Jedan od njih je težak sudar na Zrenjaninskom putukoji se dogodio 22. avgusta 2024. godine.
„Iako je podstanica hitne pomoći u Borči relativno blizu, ekipa nije mogla da odgovori jer je bila angažovana na intervenciji u zatvoru u Padinskoj Skeli. Na mesto nesreće poslana je ekipa iz stanice Zavoda udaljene 23 kilometra, što je značajno produžilo vreme dolaska.
Inače, u Borči su obično stacionirane dve ekipe, ali se tokom leta taj broj smanjuje na jednu, pod izgovorom smanjenog opterećenja hitne službe. U stvarnosti, ove ekipe se povlače kako bi dežurale na Adi Ciganliji, što direktno ugrožava građane naselja kao što je Borča”, kaže Zejnula.
Još jedan ilustrativan primer dogodio se 12. maja 2024. godine, kada su dva vozila hitne pomoći bila povučena iz redovnog rada i angažovana na fudbalskoj utakmici.
Proletos su za manje od mesec dana u naselju Kaluđerica izgubljena dva života, jer beogradska služba Hitne pomoći ne pokriva ovaj deo Beograda.
Dobit ispred hitnosti
Prema podacima istraživanja organizacije „Pravo na život – Meri“ , tokom 2023. godine, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda prihodovao je 19.101.918,9 dinara na račun sopstvenih sredstava pod šifrom 221 – promet roba i usluga, finalna potrošnja.
Ovaj prihod, tvrde iz ove organizacije, potiče od komercijalnih aktivnosti poput dežurstava na javnim događajima i manifestacijama koje donose prihod Zavodu.
Međutim, dok Zavod ostvaruje značajnu dobit kroz ove usluge, građani ostaju uskraćeni za adekvatnu hitnu pomoć u trenucima kada im je najpotrebnija.
Bez plana za reorganizaciju
Reorganizacija službe hitne pomoći poslednji put je u javnosti pominjana 2022. godine. Govorilo se se tada da je plan reorganizacije razrađen kroz projekat „Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite“, koji je rađen sa Svetskom bankom.
Tada je rečeno da će Srbija preuzeti danski model rada hitne službe koji bi podrazumevao nova vozila Hitne pomoći u kojima je biti GPS sistem, helikopterske jedinice, bolje obučene medicinske tehničare, ali i vozače.
U Srbiji je međutim, još uvek sve prepušteno rukovodiocima hitnih službi, a nema ni jedinstvenog akta o organizaciji i radu istih.
Još uvek se čeka i na uspostavljanje broja za hitne slučajeve 112, što inače je i jedna od obaveza koje Srbija ima u procesu evrointegracija.
Između 2019. i 2021. godine, u ovaj projekat EU je uložila milion evra, kako bi se izvršile pripreme za uvođenje sistema 112 u Srbiji.
Ako iz Srbije pozovete ovaj broj – javi se policijska Uprava za grad Beograd.
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
