U protekla tri meseca u Srbiji su se dogodila četiri ubistva koja su izvršili maloletnici ili su bili saizvršioci u ovim ubistvima.
Poslednje u nizu ubistava koje su izvršili maloletnici je ubistvo M. S. (64), čoveka koji je živeo na ulici, u Beogradu. Njega su 20. avgusta pretukli mladić od 19 godina i dvojica maloletnika od 16 godina. M. S. je nakon tri dana podlegao povredama koje su mu nanela ova lica.
U julu su prilikom pljačke tri mladića, od kojih je jedan imao svega 14 godina, ubili stariju ženu u Bačkom Petrovom Selu.
U junu su jedan šesnaestogodišnjak i jedan punoletan mladić batinama usmrtili šezdesetogodišnjaka u Bačkom Gradištu.
Ubistvo koje je izazavalo veliku medijsku pažnju dogodilo se krajem maja kada su maloletnici starosti 17 i 16 godina u dečjem parku pretukli Đorđa Mijatovića, brata potpredsednika Vlade Federacije BiH.
Uhapšeni mladići se terete za teško ubistvo, a njih je policija identifikovala uz pomoć snimaka sa kamera na zgradi u voždovačkoj ulici Dragice Končar. Na snimku je i deo parka.
Neposrednih očevidaca nije bilo, već su prvi svedoci stigli kada su nasilnici veći pobegli, pa je snimak pokazao sled tragičnih događaja.
Ubijeni čovek je izašao iz zgrade u kojoj je stanovao, jer mu se sin požalio da su ga maltretirali. On je pokušao da udari jednog od njih, ali je pao. Udario je glavom o beton i dok je ležao na zemlji, mladići su ga išutirali. Hitna pomoć je brzo došla, ali je Mijatović po prijemu u Urgentni centar ubrzo preminuo.
U javnosti se pojavio snimak, na kome su se videla lica nasilnika i na kojem se čuju povici i vidi kako nakon prebijanja Mijatovića maloletnici beže kroz park.
Svaki slučaj treba posmatrati posebno
Skoro svakodnevno mogu se pročitati i vesti u kojima piše da je došlo do tuče maloletnika gde je korišćeno hladno oružje, a učesnici zadobili teške povrede, piše Danas.
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže da se svaki od slučajeva ubistava treba sagledati pojedinačno, a ne generalizovati.
„Svaki od tih slučajeva treba posmatrati posebno. Međutim, prebijanje nekog do smrti, bez motiva, naročito ako nije u pitanju neka materijalna dobit, je uz sve ograde, težak oblik psihopatije sa primesama sadizma. I to je važno napomenuti, jer psihopatija može da postoji i bez primesa sadizma. Ono što razlikuje, na primer, ubistvo iz vatrenog oružja od prebijanja nekoga na smrt je lični kontakt, odnosno ubica mnogo više ulaže u taj čin“, rekla je Džamonja Ignjatović za N1.
Ona je naglasila da je maloletničko nasilje posledica frustracija koje su svuda oko nas.
„U društvu ima previše frustracija, ali nije za svakoga neki događaj jednako frustrirajući. One izazivaju bes, ali u slučaju prebijanja beskućnika na Adi, nije samo bes, već i uživanje u tome, jer nije postojao apsolutno nikakav razlog da se čovek ubije od batina“, istakla je ona.
Opskurni sadržaji na televiziji i internetu
Ona je dodala da mladi na televiziji i na internetu konstantno gledaju opskurne sadržaje koji propagiraju nasilje.
„Oni prolaze nekažnjeno, o njima se piše, imaju novca, voze skupa kola i na taj način mladima postaju uzori i usvajaju takav model ponašanja“, rekle je Džamonja Ignjatović.
Ona je napomenula i da Srbija nema razvijen sistem za rano prepoznavanje devijantnog ponašanja.
„Kod psihopatije ovog tipa, kakva je u slučajevima prebijanja ljudi na smrt, moguće je na vreme prepoznati znake. Svako ko je u kontaktu sa takvom decom može da primeti da nešto nije u redu. Od roditelja, škole, do njihovih vršnjaka. Međutim, mi još uvek nemamo razvijene mehanizme da bi se ovakve stvari predupredile. Često se radi i suprotno, pa u mnogim porodicama roditelji takvu decu tretiraju tako da se apsolutno udovoljava svim njihovim potrebama, umesto da se uoči problem i da se rešava“, rekla je Džamonja Ignjatović.
Kada su sankcije za maloletnike u pitanju, u Srbiji dete do četrnaeste godine nije krivično odgovorno, ma koliko teško krivično delo da izvrši. Od 14. do 18. godine, maloletnici postaju krivično odgovorni za određena krivična dela, ali su kazne blaže u odnosu na odrasle.