Od 1. juna osobe iz zemalja Zapadnog Balkana mogu jednostavno i brzo da dobiju radnu vizu za Nemačku. Od ukupno 80.000, koliko ih je izdato od početka godine, polovina je za kvalifikovane radnike
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je u prvih šest meseci ove godine izdalo više od 80.000 radnih viza. Oko polovine njih (skoro 40.000) su za kvalifikovane radnike, doznala je agencija dpa iz Ministarstva. U istom razdoblju prošle godine ljudima sa nekom kvalifikacijom je izdato 37.000 viza. A u celoj 2023. je izdato 157.000 radnih viza, od toga 79.000 kvalifikovanim radnicima, piše DW.
Skupljanje bodova za kartu šansi
Takozvana karta šansi, koja je uvedena prvog juna ove godine, još nije zaživela. Do sada je izdato nešto manje od 200 viza na toj osnovi. Uslovi za kartu šansi: stručno obrazovanje priznato u državi porekla, najmanje dvogodišnja strukovno obrzovanje ili odgovarajuća visokoškolska diploma te znanje nemačkog ili engleskog jezika. S obzirom na nivo znanja jezika, radno iskustvo, starosnu dob i vezu s Nemačkom, zainteresovani dobijaju bodove.
Ko skupi dovoljno bodova može u Nemačku i ima godinu dana vremena za traženje stalnog zaposlenja. Moguće je produženje na dve godine.
Raditi bez prethodnog postupka priznavanja diplome
Nemačka od 2020. ima zakon za doseljavanje stručne radne snage. U noembru je 2023. na snagu je stupio prvi deo reforme tog zakona koji je dogovorila vladajuća koalicija SPD, Zelenih i liberala. Taj deo je obuhvatao pre svega olakšice kod tzv. „Plave karte EU“ te kod priznavanja stručne kvalifikacije.
Od marta stručna radna snaga može doći u Nemačku i da počne da radi bez prethodnog postupka priznavanja diplome. Oni dakle ne moraju dokazati obrazovanje koje je priznato u Nemačkoj, ali poslodavac im mora osigurati godišnju platu od 40.770 evra bruto, odnosno u zanimanjima kod kojih postoje kolektivni ugovori poslodavac se mora držati toga kolektivnog ugovora.
Osim toga od 1. juna ove godine za osobe iz zemalja Zapadnog Balkana postoje dodatne mogućnosti dolaska u Nemačku radi zapošljavanja. Unutar EU postoji sloboda odabira zemlje u kojoj će čovek raditi.
Koliko ljudi dolazi radi posla iz zemalja van EU zavisi od toga koliko je komplikovano podnošenje zahteva za vizu i koliko dugo zainteresovani podnositelj mora čekati na termin u nemačkom konzularnom predstavništvu. Iz Ministarstva kažu da prioritetno obrađuju zahteve za zaposlenje stručne radne snage u Nemačkoj. A do 1. januara 2025. sustem za dodelu viza bi trebalo da bude potpuno digitalizovan.
Pledoaje za kulturu dobrodošlice
Jasno je da nedostatak stručne radne snage predstavlja jedan od najvećih ekonomskih rizika u Nemačkoj. Vodeća udruženja nemačke privrede stofa smatraju da je neophodna kultura dobrodošlice.
Predsednik Nemačke industrijske i trgovinske komore DIHK Peter Adrian izjavio je za agenciju dpa: „Poruka mora glasiti: radujemo se što Vas možemo pozdraviti kod nas u Nemačkoj. A za to ima puno mogućnosti. To počinje s dodelom viza, a završava s obezbeđivanjem stana i mesta za decu u vrtiću, školi, dnevnom boravkuu.
Tu na brojnim područjima imamo deficita“, kaže Adrian te dodaje da novi zakon o doseljavanju stručne radne snage načelno treba gledati pozitivno: „Ali, on je previše kompkovan. U praktičnoj primeni zaostajemo. Ne verujem da s ovom varijantom možemo dovesti puno stručne radne snage.“
„We want you!“
I predsednik Udruženja nemačke industrije BDI Zigfrid Rusvurm vidi potrebu za poboljšanjem. „Zadati počinju kod ambasada i konzulata. Svi poznaju američki plakat ‘We want you!’ (Hoćemo te!). I mi moramo tako razmišljati i delovati. Ta kultura dobrodošlice mora da se sprovodi do opštinskog ili okružnog ureda za strance.“
To mora obuhvatati i praktična pitanja, kaže šef BDI-ja. „Moj omiljeni primer je: mogu li da registrirujem auto u svom okružnom uredu ako ne govorim nemački? Postoji li netko ko taj standardni postupak obavlja na engleskom jeziku? To su banalnosti. Ali one neobično pomažu ljudima koji počinju život u drugoj zemlji. U celom tom lancu se treba još puno toga uraditi.“
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
