Znalo se, nažalost, da će navijači nekoliko balkanskih zemalja praviti najviše problema organizatorima i policiji. Više nikoga ni ne iznenađuje što se, osim na terenu, brukamo i na tribinama i ulicama nemačkih gradova. Potvrdilo se ponovo pred celim svetom da su mnogi “na ovim prostorima” i dalje zatrovani i zaslepljeni mržnjom, i zahvaljujući takvima čini se da brojni ljubitelji fudbala širom Evrope, a i sami organizatori, jedva čekaju da nam svima “vide leđa”
Potrudili su se organizatori da se što manje osete posledice nestabilne političke situacije u Evropi i svetu, posebno zbog agresije Rusije na Ukrajinu i Izraela na Palestinu. Navijači ogromne većine reprezentacija ne zloupotrebljavaju prvenstvo za političke poruke, niti šire nacionalnu netrpeljivost, ali, nažalost, tu su navijači sa Balkana da zacrne sliku. Brojke jasno govore da su od početka Evropskog prvenstva najviše kazni zbog navijačkog divljanja platili fudbalski savezi Hrvatske, Albanije i Srbije, a i ti savezi, kao i savezi Kosova i Severne Makedonije, čije reprezentacije ne učestvuju na prvenstvu, najviše su se i međusobno tužakali.
Prva je nastupila reprezentacija Hrvatske i zabeleženo je, između ostalog, kako jedna poveća grupa u “kockastim” dresovima peva ustašku inačicu stare koračnice Marširala Jelačića vojska, koja je u Srbiji početkom 20. veka prepevana u Marširala kralja Petra garda. “Istrčale, istrčale, zagrebačke frajle. Korak ide za korakom, mlad ustaša pod barjakom. Boj se bije, bije, ustaški se barjak vije…”, orilo se oko stadiona u Berlinu. Na samom stadionu su te grupe, logično, nastavile da divljaju i na kraju je UEFA zbog bacanja plastičnih čaša i drugih predmeta, te paljenja baklji, kaznila Hrvatski nogometni savez (HNS) sa 87.875 evra. Tri sata kasnije na scenu su stupili navijači Albanije, koji su pored bodrenja svoje reprezentacije u duelu sa Italijom, takođe palili baklje i ubacivali predmete u teren i, podrazumeva se, skandirali i isticali neprikladne poruke. Zato je FS Albanije stigla ukupna kazna od 37.375 evra.
Potom je, sutradan, premijerno nastupila reprezentacija Srbije i već tokom dana u Gelzenkirhenu su zabeleženi incidenti: u fan zoni je grupa srpskih navijača pokušala da zapali albansku zastavu, a zabeleženo je kako je poveća grupa navijača Srbije u kameru nemačkog RTL-a tokom živog uključenja otpevala “Ko to kaže, ko laže, Srbija je mala, nije mala, nije mala, triput ratova”, uz dodatak “i opet će ako bog da sreće”, potom skandirala Kosovu, Rusiji i Ratku Mladiću.
No, sve je zasenila tuča ispred jednog restorana, koja nije bila posebno masovna, niti krvava, ali je u njoj pokušao da učestvuje i sin predsednika Srbije, što je osam dana kasnije – na poslednjem od nekoliko stotina dosadašnjih vanrednih obraćanja naciji – konačno potvrdio i sam Aleksandar Vučić. Na snimku napravljenom mobilnim telefonom videlo se kako nekoliko krupnih momaka pokušava da spreči jednog da se umeša u uličnu tuču, a ovaj se otima i kidiše. Iako snimak nije najjasniji, ipak su prepoznati Danilo Vučić i pojedini pripadnici specijalne vojne jedinice Kobre. Na kraju je sve potvrdio predsednik Srbije i, naravno, opravdao postupak svog starijeg sina.
I na tribinama tokom utakmice Srbije i Engleske čuo se već dobro poznat i prilično oskudan nacionalistički repertoar, o čemu je kolega Nemanja Rujević pisao prošle nedelje (od “Srbija – Kosovo” do “Ko ne skače taj je Šiptar”), a uz razne varijante srpskih zastava bile su i brojne zastave Rusije. UEFA je i ovoga puta reagovala i kaznila FSS sa ukupno 14.500 evra zbog ubacivanja predmeta i provokativnih poruka.
Disciplinske mere UEFA prouzrokovane su i prijavama koje su savezi podnosili jedni protiv drugih, jer svako vidi problem u drugome, nikada u sebi. Prvo je nakon utakmica prvog kola FSS prijavio FS Albanije zbog zastava Velike Albanije i antisrpskih poruka, a potom je FS Kosova prijavio FSS zbog zastava sa Kosovom i antialbanskih poruka. Sve je kulminiralo nekoliko dana kasnije na utakmici između Hrvatske i Albanije, kada su grupe navijača zajednički skandirale “Ubij, ubij Srbina”, a u širenje mržnje direktno se uključio i jedan igrač Albanije. FSS je podneo prijave i čak zapretio da će napustiti takmičenje ukoliko kazne ne budu primerene, a i FS Severne Makedonije je reagovao. UEFA je potom albanskom savezu izrekla ukupnu kaznu od 47.500 evra, od čega 25 hiljada zbog “prenošenja provokativnih poruka neprikladnih za sportski događaj”, dok je reprezentativca Mirlinda Dakua kaznila sa dve utakmice neigranja zbog skandiranja protiv Srba i Makedonaca. HNS je za sada kažnjen sa 28 hiljada evra zbog ubacivanja predmeta u teren i paljenja baklji, a UEFA je otvorila istragu i zbog optužbi za rasizam i diskriminaciju.
Javnost Srbije je s pravom bila uznemirena morbidnom porukom sa tribina stadionu u Hamburgu, ali su atmosferu dodatno zagađivali režimski mediji huškajući na sve Hrvate i Albance i nastavljajući dugogodišnju mantru o “nevinom narodu”, “ničim izazvanom reakcijom” i slično. Slično je i predsednik HNS-a zažmurio pred brljotinama svojih sunarodnika izjavivši nakon prijave FSS-a da on nije čuo skandiranje protiv Srba, niti video uvredljive transparente, te da su u HNS-u “uvek osuđivali bilo kakav poziv na mržnju i diskriminaciju”.
Sprega države, s jedne strane , i huligana i kriminalaca koji su kriju iza navijačkih grupa odavno je ustoličena u Srbiji, a nakon dolaska naprednjaka na vlast ta je veza s vremenom dobila skoro zvaničnu formu. I u Hrvatskoj populistički političari gaje prisne veze sa kontroverznim likovima sa i oko tribina, a i neprestano udovoljavaju dominantnim ekstremnim navijačkim grupama, posebno kad nastupa fudbalska reprezentacija, pa otud i ne čudi što mnogi na tribinama prihvataju ustaške i antisrpske pokliče i pesme. Tako je i na ovoj strani, posebno što je na čelu države čovek koji se hvalio huliganskim ispadima iz mladosti i već punu deceniju s pozicije apsolutne moći drži pod kontrolom najznačajnije vođe navijača dva najveća kluba, i koji, pokazalo se pre neki dan, opravdava razulareno ponašanje svog sina na ulicama Gelzenkirhena.
I igrači, nažalost, doprinose gajenju huliganstva i šovinizma na tribinama podilazeći im na mnogo načina i preuzimajući njihove estetiku. Zato smo i doživeli da jedni slave uz pesme proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona, a drugi uz hitove Baje Malog Knindže. Sasvim očekivano u društvima koja neguju nacionalizam, pominju samo sopstvene žrtve, a prećutkuju sopstvene zločine i povrh svega glorifikuju ratne zločince.
Zato nije ni čudo što se čuje sve više glasova da se pooštre kazne za reprezentacije čiji navijači šire mržnju i izazivaju teške incidente, čak i do isključivanja sa prvenstva. Takođe, ako je suditi po prvoj zatvorskoj presudi u Španiji zbog rasističkih poruka na fudbalskom stadionu, namera je da se zaoštri i politika prema pojedincima koji izazivaju nemile scene. Naime, trojica navijača Valencije su u maju prošle godine Brazilca Vinisijusa Žuniora, igrača madridskog Reala, nazivali majmunom i imitirali tu životinju, a pošto su identifikovani i privedeni, u sudskom postupku su osuđeni na po osam meseci zatvora.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Na prvom učešću na Evropskom prvenstvu posle 24 godine naša državna reprezentacija nije se proslavila i završila je učešće nakon prvog kruga na poslednjem mestu u grupi, uz dva remija i jedan poraz. I što je posebno razočaravajuće, uz bezidejnu i dosadnu igru, kakvu je malo ko pružio tokom prve faze turnira u Nemačkoj
Rat na relaciji navijači – uprava Partizana dobio je nove razmere Apelom za slobodan Partizan koji su potpisali bivši igrači kluba, njih skoro 80. Legende kluba iz Humske ponavljaju zahtev za smenom uprave, a taj se zahtev godinama uzvikuje na tribinama i na protestima navijača. Međutim, rukovodstvo u liku Milorada Vučelića i Miloša Vazure i dalje odoleva pritiscima. Da li je konačno došao trenutak da se na ovu, isuviše dugu priču, stavi tačka i da se “parni valjak” prepusti nekome ko bi njime bolje upravljao
