Nagrada “Dejan Anastasijević”
Istraživački rad “Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima”, autora Gordane Andrić i Aleksandra Đorđevića iz BIRN-a osvojio je prvu nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za istraživačko novinarstvo. Priznanje je ustanovljeno pre 19 godina i u poslednjih pet godina nosi ime Dejana Anastasijevića (1962–2019), dugogodišnjeg novinara i ratnog reportera nedeljnika “Vreme”.
Na drugom mestu našao se rad novinara KRIK-a Bojane Jovanović, Milice Vojinović i Stevana Dojčinovića “Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva”, a treća nagrada pripala je novinarima CINS-a Ivani Milosavljević, Teodori Ćurčić i Vladimiru Kostiću za istraživanje “U kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu”. Taj rad je poneo i nagradu publike.
Do ove godine nagrade su dodeljivane u tri kategorije (elektronski, onlajn i štampani mediji), a od ove su po prvi put objedinjene u jednu kategoriju. U stručnom žiriju su bili Branko Čečen, Gordana Igrić, Mirjana Jevtović i Saša Leković.
Od prve dodele nagradu podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a prošlog petka na svečanosti u beogradskom Dorćol placu priznanja najboljim istraživačkim novinarima uručila je visoka zvaničnica Stejt departmenta, podsekretarka za javnu diplomatiju Elizabet Alen.
Sukob studenata u Novom Sadu
Sporni izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i u drugom krugu su prekinuti, a sukob zainteresovanih studenata prerastao je u fizički. U Hitnoj pomoći završila je Ivana Macak, predsednica Studentskog parlamenta i članica Izborne komisije, koja je pala nakon što ju je slučajno gurnuo njen kolega Aleksandar Gajić, tokom sukoba sa studentima iz neformalne studentske organizacije “Stav”.
Prvi krug izbora, kada je za legitimnost bilo potrebno da glasa pet odsto svih studenata fakulteta, prekinuli su “stavovci”, a u drugom je bio dovoljan samo jedan glas da bi izbori bili legitimni, te su Macak (prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima) i Gajić (istaknuti član Srpske napredne stranke i redovan gost na Pinku i Hepiju) pokušali da obezbede ubacivanje makar jednog listića pre nego što oponenti prekinu glasanje. Po rečima Mile Pajić iz “Stava”, Macak ju je ošamarila, a Gajić čupao i gurao, ali i udario njenog kolegu u glavu.
Udružena novosadska opozicija osudila je mešanje SNS-a u studentske izbore, a mediji su podsetili da je prošle godine promenjen Pravilnik i praktično je onemogućeno drugim studentima da se kandiduju za Studentski parlament.
Neumorna kragujevačka opozicija
Skupština Kragujevca usvojila je zahtev opozicionih odbornika i formirala dva anketna odbora koji će ispitati nezavršenu rekonstrukciju gradske Tržnice, odnosno kupovinu nekadašnjeg Zastavinog servisa. Vladajuća koalicija predvođena naprednjacima ima većinu u oba odbora, ali kako ističu opozicionari, ti odbori su poslednja prilika da se otkrije istina o spornim gradskim investicijama.
Na ovim stranicama već smo pisali o odluci gradske vlasti da za skoro 300 miliona dinara kupi deo placa nekadašnjeg “Zastava servisa”, iako je ranije ponudila vlasniku realnih 1,3 miliona dinara i to za zemljište koje je po sudskim odlukama u gradskom (državnom) vlasništvu. A rekonstrukcija znamenite Tržnice traje već pet godina, do sada je potrošeno preko 6,5 miliona evra i kako se saznalo, čak je gradska vlast ovaj zaštićeni kulturno-istorijski objekat izgrađen 1929. godine – stavila pod bankarsku hipoteku.
Dalibor Jekić iz Stranke slobode i pravde je podsetio da su ugovori sklapani sa građevinskim firmama bliskim SNS-u, a “podizvođači bili vođe navijačkih grupa”, i kako je cena radova kroz brojne anekse ugovora enormno uvećana. Pre formiranja anketnih odbora udružena opozicija naterala je vladajuću većinu da skine većinu tačaka sa dnevnog reda maratonske sednice Skupštine grada, a bila je maratonska jer su opozicioni odbornici, svi odreda i po svakoj tački, izlazili za govornicu i ćuteći izražavali protest zbog odbijanja vlasti da raspravlja o spornim investicijama.
Košarkaška regionalna liga
Crvena zvezda je osvojila titulu regionalnog prvaka nakon što je u tri utakmice pobedila Partizan i tako izborila učešće u narednoj sezoni Evrolige. U finalnoj seriji Zvezdini košarkaši su potvrdili svoju ovogodišnju dominaciju u duelima sa najvećim rivalom i zasluženo nakon jedne sezone povratili pehar i ubeležili ukupno sedmi trijumf u Jadranskoj – ABA ligi.
Po prvi put nakon pet sezona ABA finale nije rešeno u petoj utakmici (majstorici) i prvi put nakon dve i po decenije najtrofejniji evropski trener Željko Obradović ispao je sa svojim klubom iz plej-of duela bez zabeležene pobede.
U Zvezdi i Partizanu su zacrtali visoke ciljeve pred sezonu, naročito u elitnoj Evroligi, optimista je bio i predsednik države Aleksandar Vučić, koji se neprestano hvali kako ih kiti državnim novcem i koji je predvideo za obe ekipe plasman na Fajnal-for, ali i jedni i drugi su se neslavno proveli na evropskoj sceni, naročito crveno-beli. Ipak, klub koji vodi Nebojša Čović našao je utehu na domaćim terenima – srpskom i eks-jugoslovenskom, i trijumfovao u Kupa Radivoja Koraća i ABA ligi, a najbliži je i osvajanju Superlige Srbije.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Žalosno i uznemirujuće u hajci na Dinka Gruhonjića je što se toj hajci pridružio i određen broj nastavnika Beogradskog univerziteta, hipersenzitivnih na signale ugrožavanja srpstva
