Pre 100 godina Sava Šumanović je u zagrebačkoj Jurišićevoj ulici na broju 24 napravio nekoliko vitraža koji i danas krase prozore oko stepeništa ove trospratnice sagrađene za bogatu jevrejsku porodicu Dajč Maceljski
U centru Zagreba, u ulici koja danas nosi ime po Nikoli Jurišiću, hrvatskom plemiću, vojskovođi i diplomati iz 16. veka, na broju 24 nalazi se umetničko blago sakriveno od očiju javnosti.
foto: robert čoban…
Reč je o vitražima koji i danas ukrašavaju prozore oko stepeništa ove trospratnice, a 1924, pre tačno 100 godina, naslikao ih je slavni srpski umetnik Sava Šumanović.
Te godine je, naime, Aladar Baranji napravio adaptaciju ove zgrade koja je 1902. sagrađena za jevrejsku porodicu Dajč Maceljski.
Jurišićeva ulica u urbanom pejzažu grada Zagreba počela je da se formira vrlo kasno. Do 1878. su je zvali Puževom ulicom, a protezala se od Petrinjske do Vrtlarske ulice (danas Palmotićeva). Tokom 18. i početkom 19. veka bila je tek krivudavi puteljak kojim je u jednom delu tekao potok Medveščak napajajući okolna polja i vrtove. Naime, na čitavom prostoru između današnje Jurišićeve, Petrinjske i Draškovićeve ulice prostirale su se obrađene poljoprivredne površine. Tu su, prema pisanju istoričara Franje Buntaka, imali vrtove, polja i oranice stanovnici Vlaške ulice i pripadnici cehova krznara, remenara, sedlara, krojača i obućara.
Danas se pak u Jurišićevoj nalaze neke od najskupljih nekretnina u Zagrebu.
Kroz masivna drvena vrata ulazimo u predvorje zgrade na broju 24 i odmah tu, na samom početku stepeništa, dočekuje nas prvi od šest Savinih vitraža.
foto: robert čoban…
Pet ih je ostalo neoštećeno, dok na jednom nedostaje donji deo, telo žene koja prede vunu. Međutim, identičan motiv ponavlja se na još jednom vitražu, pa je moguće rekonstruisati kako je izgledao. Ostale slike predstavljaju muškarce i žene, seljaka, drvoseču, majku sa bebom, ženu sa korpom u kojoj su hlebovi…
Inače, porodica Dajč Maceljski koja je izgradila ovu trospratnicu bila je čuvena po trgovini drvnom građom u Austrougarskoj i Kraljevini Jugoslaviji. Zahvaljujući ocu porodice Filipu Dajču, car Franjo Josip I im je potkraj 1910. dodelio ugarsko-hrvatsko plemstvo sa dodatkom Maceljski, prema Maceljskoj šumi u Zagorju, na samoj granici sa Slovenijom.
Filip Dajč je 1860. u Zagrebu otvorio skromnu trgovinu koja je brzo napredovala zahvaljujući naglom razvoju i prerastanju Zagreba u industrijsko, trgovačko i kulturno središte. Zbog porasta potražnje za građevnim drvetom firma je počela da se bavi šumskom proizvodnjom i preradom crnogoričnog drveta, a od 1884. mnogo rentabilnije hrastovine, zadržavajući proizvodnju i trgovinu ogrevnim i tehničkim drvetom, kao i daskama.
Filipova firma eksploatisala je mnoga šumska zemljišta, među kojima šumu plemićke porodice Sermage u Hrvatskom zagorju, šumu Česma kraj Bjelovara te državnu šumu Žutica. Mnogi članovi porodice stradali su za vreme Drugog svetskog rata i Holokausta.
...HRVATSKA ŠIRLI TEMPL: Lea Dajč
Porodici Dajč pripadala je i Lea Dajč (1927–1943), najmlađa glumica koja je ikada stala na daske HNK (sa 5 godina) pa su je prozvali i “hrvatskom Širli Templ”.
Gestapo i ustaše su u noći s 2. na 3. maj 1943. uhapsili sve preostale Jevreje u Zagrebu, njih 1.700, a među njima, zajedno s majkom i bratom i Leu. Deportovali su ih u Aušvic u stočnom vagonu u kome je bilo 75 ljudi. Njih 25 je umrlo u vagonu, Lea je bila jedna od njih. Imala je 16 godina. Svedoci kažu da je Leino srce prepuklo od tuge jer nije mogla da izdržati bol i gorčinu koja ju je zadesila. Leina majka i brat ubijeni su u gasnoj komori odmah po dolasku, dok je otac kraj rata dočekao u bolnici u kojoj se skrivao. Stjepan Dajč je umro 1959. u Zagrebu, pokopan je na jevrejskom delu groblja na Mirogoju, a na nadgrobnoj ploči je i Leina slika.
foto: robert čoban…
Holokaust je preživela i Vanja Dajč Maceljski, Filipova praunuka i ćerka Roberta i Hilde Dajč Maceljski. Robert, koji je zajedno sa suprugom ubijen u Aušvicu, imao je jednu od najvećih kolekcija umetničkih slika u Zagrebu u kojoj su se nalazila brojna dela, od starih majstora do slikara moderne poput Milivoja Uzelca, koji je na jednom platnu ovekovečio i njegovu ćerku Vanju.
Kako Vanja nije imala naslednike, njena poćerka Bet Bird Poker sada potražuje slike koje su porodici Dajč ustaše oduzele, a nalaze se u nekoliko hrvatskih muzeja.
Kada je 1924. Sava Šumanović oslikao vitraže kraj stepeništa kuće Dajč Maceljski, ni on niti naručioci ovog umetničkog dela nisu mogli da slute kako će za manje od dve decenije svi postati žrtve nacističkog bezumlja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
