Pre 100 godina Sava Šumanović je u zagrebačkoj Jurišićevoj ulici na broju 24 napravio nekoliko vitraža koji i danas krase prozore oko stepeništa ove trospratnice sagrađene za bogatu jevrejsku porodicu Dajč Maceljski
U centru Zagreba, u ulici koja danas nosi ime po Nikoli Jurišiću, hrvatskom plemiću, vojskovođi i diplomati iz 16. veka, na broju 24 nalazi se umetničko blago sakriveno od očiju javnosti.
Reč je o vitražima koji i danas ukrašavaju prozore oko stepeništa ove trospratnice, a 1924, pre tačno 100 godina, naslikao ih je slavni srpski umetnik Sava Šumanović.
Te godine je, naime, Aladar Baranji napravio adaptaciju ove zgrade koja je 1902. sagrađena za jevrejsku porodicu Dajč Maceljski.
Jurišićeva ulica u urbanom pejzažu grada Zagreba počela je da se formira vrlo kasno. Do 1878. su je zvali Puževom ulicom, a protezala se od Petrinjske do Vrtlarske ulice (danas Palmotićeva). Tokom 18. i početkom 19. veka bila je tek krivudavi puteljak kojim je u jednom delu tekao potok Medveščak napajajući okolna polja i vrtove. Naime, na čitavom prostoru između današnje Jurišićeve, Petrinjske i Draškovićeve ulice prostirale su se obrađene poljoprivredne površine. Tu su, prema pisanju istoričara Franje Buntaka, imali vrtove, polja i oranice stanovnici Vlaške ulice i pripadnici cehova krznara, remenara, sedlara, krojača i obućara.
Danas se pak u Jurišićevoj nalaze neke od najskupljih nekretnina u Zagrebu.
Kroz masivna drvena vrata ulazimo u predvorje zgrade na broju 24 i odmah tu, na samom početku stepeništa, dočekuje nas prvi od šest Savinih vitraža.
Pet ih je ostalo neoštećeno, dok na jednom nedostaje donji deo, telo žene koja prede vunu. Međutim, identičan motiv ponavlja se na još jednom vitražu, pa je moguće rekonstruisati kako je izgledao. Ostale slike predstavljaju muškarce i žene, seljaka, drvoseču, majku sa bebom, ženu sa korpom u kojoj su hlebovi…
Inače, porodica Dajč Maceljski koja je izgradila ovu trospratnicu bila je čuvena po trgovini drvnom građom u Austrougarskoj i Kraljevini Jugoslaviji. Zahvaljujući ocu porodice Filipu Dajču, car Franjo Josip I im je potkraj 1910. dodelio ugarsko-hrvatsko plemstvo sa dodatkom Maceljski, prema Maceljskoj šumi u Zagorju, na samoj granici sa Slovenijom.
Filip Dajč je 1860. u Zagrebu otvorio skromnu trgovinu koja je brzo napredovala zahvaljujući naglom razvoju i prerastanju Zagreba u industrijsko, trgovačko i kulturno središte. Zbog porasta potražnje za građevnim drvetom firma je počela da se bavi šumskom proizvodnjom i preradom crnogoričnog drveta, a od 1884. mnogo rentabilnije hrastovine, zadržavajući proizvodnju i trgovinu ogrevnim i tehničkim drvetom, kao i daskama.
Filipova firma eksploatisala je mnoga šumska zemljišta, među kojima šumu plemićke porodice Sermage u Hrvatskom zagorju, šumu Česma kraj Bjelovara te državnu šumu Žutica. Mnogi članovi porodice stradali su za vreme Drugog svetskog rata i Holokausta.
Porodici Dajč pripadala je i Lea Dajč (1927–1943), najmlađa glumica koja je ikada stala na daske HNK (sa 5 godina) pa su je prozvali i “hrvatskom Širli Templ”.
Gestapo i ustaše su u noći s 2. na 3. maj 1943. uhapsili sve preostale Jevreje u Zagrebu, njih 1.700, a među njima, zajedno s majkom i bratom i Leu. Deportovali su ih u Aušvic u stočnom vagonu u kome je bilo 75 ljudi. Njih 25 je umrlo u vagonu, Lea je bila jedna od njih. Imala je 16 godina. Svedoci kažu da je Leino srce prepuklo od tuge jer nije mogla da izdržati bol i gorčinu koja ju je zadesila. Leina majka i brat ubijeni su u gasnoj komori odmah po dolasku, dok je otac kraj rata dočekao u bolnici u kojoj se skrivao. Stjepan Dajč je umro 1959. u Zagrebu, pokopan je na jevrejskom delu groblja na Mirogoju, a na nadgrobnoj ploči je i Leina slika.
Holokaust je preživela i Vanja Dajč Maceljski, Filipova praunuka i ćerka Roberta i Hilde Dajč Maceljski. Robert, koji je zajedno sa suprugom ubijen u Aušvicu, imao je jednu od najvećih kolekcija umetničkih slika u Zagrebu u kojoj su se nalazila brojna dela, od starih majstora do slikara moderne poput Milivoja Uzelca, koji je na jednom platnu ovekovečio i njegovu ćerku Vanju.
Kako Vanja nije imala naslednike, njena poćerka Bet Bird Poker sada potražuje slike koje su porodici Dajč ustaše oduzele, a nalaze se u nekoliko hrvatskih muzeja.
Kada je 1924. Sava Šumanović oslikao vitraže kraj stepeništa kuće Dajč Maceljski, ni on niti naručioci ovog umetničkog dela nisu mogli da slute kako će za manje od dve decenije svi postati žrtve nacističkog bezumlja.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
