Uslovi u porodilištima u zemljama regiona za srpske trudnice zvuče kao naučna fantastika – od pilatesa i opuštanja u kadi s mirisom eteričnih ulja, “zlatnog sata” sa bebom, do ćevapa za ručak nakon porođaja. Kod nas, ni pitanje pratnje na porođaju još nije rešeno u svim porodilištima, a uz to, dosta govori i činjenica da se ono posmatra mahom kao mera kako bi se sprečilo ili ublažilo akušersko nasilje
Najveći neprijatelj zdrave trudnoće je strah, kažu stručnjaci. Nažalost, kada se razmišlja o osnivanju porodice u Srbiji, taj strah je opravdan jer zdravstveni sistem često ne samo da nije podržavajući, već je surov. Od momenta kada test pokaže pozitivan rezultat, trudnice strahuju da li će na porođaju sve proći kako treba. Uobičajeno je da, osim psihofizičkih priprema za porođaj, pripremaju “koverte” za lekare i traže “veze”.
Babica Dušica Kovačević, koja kroz program “Fit i zdrava mama” osnažuje i pruža podršku ženama da se samosvesno i samouvereno izbore za svoja prava u porodilištima, kaže za “Vreme” da trudnice često dolaze na pripreme sa predrasudama, te sa savetima najbližih da na porođaju moraju da imaju “nekog svog”.
Brojna svedočenja ogorčenih porodilja koje su svoja iskustva delile javno govore kako su doktora pre porođaja častile mada to nije tražio, ali im je rečeno da tako treba. Ovi iznosi se, prema pomenutim svedočanstvima na društvenim mrežama, kreću od 300, 400 evra pa naviše. Tu su i doplate za babicu i epidural (koji je predviđen zdravstvenim osiguranjem), koje iznose oko 150 evra. Tarifa za carski rez na zahtev je oko 500 evra, a pojedini lekari u manjim sredinama ga različito naplaćuju, u zavisnosti od pola deteta. Tako se, tvrde pojedine porodilje, za devojčicu izdvoji 500, a za dečaka 800 evra.
A pre toga, samo troškovi “torbe za porođaj”, koju svaka trudnica treba da ponese u porodilište, iznose od 100 do 200 evra. U njoj su pored peškira, spavaćice, papuča, pribora za ličnu higijenu i mrežaste gaćice i ulošci, neophodni balzami, čepići, kreme…
PLAĆANJE I NA MOSTU I NA ĆUPRIJI
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, usvojenom 3. aprila 2019. godine, lekari smeju da prime nenovčane poklone čija ukupna vrednost ne prelazi visinu prosečne plate, što je oko 700 evra.
“To se kosi sa svim onim što se dešava u svetu. U razvijenim zemljama postoje različiti modeli zdravstvenog sistema, ali ovaj koji mi imamo je definitivno najlošiji – vi plaćate zdravstveno osiguranje, a na kraju ste primorani da privatno vodite trudnoću, a da u državnim ustanovama ‘častite’ lekare”, kaže Dušica Kovačević.
Prosečna cena ginekološkog pregleda u privatnoj klinici je od 7000 do 8000 dinara.
Kao preduzetnica, Dušica Kovačević ukazuje i na to da zaposleni često nemaju jasnu sliku o tome koliko se njihovog novca izdvaja za zdravstveno osiguranje.
“Ako biste taj novac uložili u neko privatno zdravstveno osiguranje, mogli biste da obezbedite najskuplje polise”, kaže naša sagovornica. Međutim, različita iskustva trudnica iz državnih i privatnih bolnica u Srbiji pokazuju i da novac ne garantuje ništa osim ljubaznosti. Kada neko ima novca da sebi priušti “drugačiji tretman”, nije jasno i šta on tačno podrazumeva kada je reč o činu rađanja novog ljudskog bića.
VIZIJA PRIVATNOG PORODILIŠTA
Cena porođaja u privatnim bolnicama kreće se između 320.000 i 470.000 dinara, u zavisnosti od načina porađanja i izabranog lekara.
Tamo svaka porodilja, između ostalog, na raspolaganju ima ličnog lekara ginekologa, anesteziologa, neonatologa i više medicinskih sestara i babica koji brinu o njoj 24 sata dnevno, sve vreme njenog boravka u porodilištu. Za taj novac obezbeđen je klimatizovan apartman sa kupatilom, televizorom i internetom, restoran, kao i stvari potrebne za porodilište, poput spavaćice i mrežastih uložaka.
“Dolazimo do toga da na kraju platite hotelski smeštaj. Uslovi su svakako bolji, neke stvari se u državnim ustanovama nisu menjale 15 godina. Na primer, meni je svakako bolji, možete dobiti i čistu posteljinu…”, objašnjava Dušica Kovačević.
Iz njene perspektive, vizija privatnog porodilišta je drugačija. “Mami treba da se izađe u susret. Ako ona želi da se porodi u vodi, da joj je se to omogući, da može, ako hoće, da ima akupunkturu na porođaju, da se primene sve alternativne metode koje žene možda i inače koriste. Zašto ne bi mogla se praktikuje homeopatija na porođaju? Tako nešto je u svetu prepoznato”, smatra babica Kovačević.
Kako kaže, najbolje bi bilo naći sredinu između medicine i holističkog pristupa. “Vi ni u privatnom porodilištu ne možete da pijete vodu tokom porođaja i morate da se porađate na leđima”, dodaje ona.
Porođaj u vodi moguć je samo u KBC Zvezdara, ali, kako je rečeno za “Vreme”, tek s proleća, kada ne bude ovako hladno.
Primeri dobre prakse postoje širom sveta, ali i u zemljama regiona. Pristup je uglavnom adaptibilan, prilagođen ženi. Srbija bi mogla da se ugleda na okruženje, nešto i da promeni, ali interesovanja i volje za promenama manjka i među zdravstvenim radnicima.
“Ja sam, na primer, organizovala edukaciju za babice gde sam dovela babicu iz Nemačke da podeli svoje iskustvo. Bilo me strah da se niko neće ni prijaviti, ali prijavilo se njih osam. Radovalo me je što su se javile mlade babice, ali volela bih da je bilo i više starijih, iskusnih koje žele da promene nešto”, kaže Dušica Kovačević. Ključni problemi su, kako kaže, što se oseća nezadovoljstvo koje među njima vlada. Takođe, nedostaje i saradnja lekara. Pedijatri često osuđuju ubrzavanje porođaja i ukazuju koliko je to štetno za bebu, dok će neki ginekolozi reći da je u 21. veku normalno da se porođaj “organizuje”.
DOĐI, ZAVRŠIĆEMO
“Postoje ginekolozi koji otvoreno rade po principu ja sam dežuran, dođi, završićemo, očekujući posle naknadu. Ne treba da ćutimo i da se pravimo da to ne postoji. Kada svi budu odlučili da ne učestvuju u toj korupciji, stvari će se promeniti”, ističe Dušica Kovačević. Ona se zato, dodaje, bori da osnaži žene i da im dočara šta znači roditi dete.
“To ne zavisi ni od dežurnih lekara, ni od babica. Učim ih koje alate da koriste, kako da dišu, kako da prepoznaju kontrakcije i šta znači pucanje vodenjaka… Žena se kroz sve to lagano opušta, osluškuje svoje telo i na kraju ume da donese odluku i da kaže glasno i jasno šta oseća i šta bi ona volela.”
Kako ističe naša sagovornica, suština je da se humanizuje odnos prema porođaju i ženi. “Ja bih počela sa edukacijom od srednje škole pa do fakulteta. Svedoci smo različitih izjava u medijima, što nekih lekara, profesora sa fakulteta, ministarke zdravlja i po svemu tome ne deluje da će nešto da se promeni. To što će neko uložiti u renoviranje porodilišta ne možemo dočekati sa oduševljenjem, jer to nama sleduje”, zaključuje.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će porodilišta u nekoliko glavnih gradova u Srbiji biti rekonstruisana u naredne četiri godine. On je na prezentaciji programa “Skok u budućnost – Srbija 2027” opisao porodilište u Nišu kao “užasno”. Tri dana kasnije, ove tvrdnje potvrdila je i ministarka zdravlja Danica Grujičić rekavši da je porodilište “u jadnom stanju”.
Međutim, s obzirom da kvalitet porodilišta ne zavisi samo od inventara već i od ljudi koji u njemu rade, podrška materinstvu u Srbiji zahtevaće veće i složenije investicije.
Kako kaže sagovornica “Vremena”, neophodno je prodiranje u sistem kako bi se ljudi u njemu povezali, edukovali i napredovali. “Ali bez sistemskog otpora. Jer sada, u jeku dešavanja sa akušerskim nasiljem, Narodni front je odlučio da nema poseta. Kao razlog su opet naveli kovid i grip, ali deluje kao da se takvim odlukama trudnicama i budućim roditeljima šalje poruka”, kaže Dušica Kovačević.
PILATES, ĐAKUZI, ETERIČNA ULJA, ĆEVAPI
Uslovi u porodilištima u zemljama regiona za srpske trudnice zvuče kao naučna fantastika – od pilatesa i opuštanja u kadi s mirisom eteričnih ulja, “zlatnog sata” sa bebom, do ćevapa za ručak nakon porođaja.
Porodilišta u Nemačkoj organizuju “otvorena vrata”, kada žene kojima je ostalo mesec ili dva do porođaja dolaze da vide sam porođajni boks i sobe. Tada donose svoju medicinsku dokumentaciju i izjašnjavaju se da li žele pratnju na porođaju, porođaj u kadi, epiduralnu anesteziju… I sve to pokriveno je zdravstvenim osiguranjem.
Takođe, dozvoljen je porođaj u različitim pozama, odnosno u položaju koji trudnici najviše odgovara.
I u Sloveniji i Hrvatskoj je prisustvo oca neupitno, uz posete mami i bebi nakon porođaja; u Sjedinjenim Američkim Državama porođaju mogu da prisustvuju čak do tri osobe; u Švedskoj su u sobi za mamu, tatu i bebu obezbeđena i različita sredstva za ublažavanje bola, kao što je takozvani gas smejavac. Porođaj vodi babica, a lekar se pojavljuje samo u slučaju komplikacija.
PODRŠKA I/ILI ZAŠTITA
Pitanje pratnje na porođaju još nije rešeno u svim porodilištima u Srbiji. U pojedinim je omogućeno besplatno prisustvo partnera ili bliske osobe na porođaju. Sve privatne bolnice takođe nude ovu uslugu po ceni od oko 15.000 dinara.
Porodilje na podršku mogu da računaju u GAK Višegradska, GAK Narodni front, Zvezdara, KBC Zemun, u Opštoj bolnici u Pančevu, Vrbasu, Subotici, Zrenjaninu, Senti, Valjevu, Zaječaru, Nišu i Bačkoj Topoli. Nakon prijavljenog slučaja akušerskog nasilja u bolnici u Sremskoj Mitrovici, tokom kog je preminula beba na porođaju, i ova ustanova odobrila je pratnju na porođaju.
Prisustvo oca, člana porodice ili prijatelja na porođaju pozitivno utiče na razvoj deteta i oporavak majke, tvrde iz Svetske zdravstvene organizacije. A pratnja na porođaju u Srbiji posmatra se iz drugog ugla – više kao poželjna i potrebna mera kako bi se sprečilo ili ublažilo akušersko nasilje, odnosno psihičko i fizičko zlostavljanje žena tokom porođaja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Nakon što je slučaj porodilje Marice Mihajlović u Sremskoj Mitrovici uznemirio čitavu javnost, ponovo, po ko zna koji put u poslednjih dvadeset godina, žene izlaze u javnost i dele svoja iskustva sa porođaja ili nakon njih. Najveći deo javnosti u potpunosti razume problem i ima saosećanje za ono što žene doživljavaju. Manji deo, ipak, ima silna, mahom suvišna pitanja: što su ćutale, što nisu išle privatno, što nisu tužile… Redakciji “Vremena” javila se žena čiji slučaj ilustruje da i kad i mama i beba prežive, i kad se propust desi u privatnoj klinici, pa i kad ona odluči da podnese krivičnu prijavu – ne vredi
Provela sam mnogo sati pored mame u bolnici, smenjivali su se negovatelji, diskretni i suptilni; pričali su ako mi se pričalo, teme sam birala ja, odgovarali su na moja pitanja, ćutali su kada sam ja ćutala. Jednu od njih sam upitala kako izdržava posao u kome neko svaki dan umire. “Smrt je deo života, naš posao je da taj proces učinimo lakšim. Iz te pomoći dobijamo snagu”, rekla je nežno
Moralo je da prođe godinu dana od ugradnje tri baj-pasa da pokušam da opišem iskustvo od nekoliko nedelja u naručju srpskog zdravstva. Tamo sam zapanjeno gledao obične ljude kako svakoga dana malobrojni, u groznim uslovima, loše plaćeni i nedovoljno poštovani, čine prave podvige da nas vrate voljenima i društvu u upotrebljivom stanju. U vreme kada svedočimo nepojmljivo zlim postupcima nekih zdravstvenih radnika, mislim da je u vitalnom javnom interesu da ne identifikujemo bele mantile sa takvim grozotama i da budemo spremni da vidimo i one među njima koji, uprkos neljudskom okruženju, i dalje blistaju ljudskošću
U razmatranju odnosa između doktora i političara, Kaningem je još pedesetih godina 20. veka pisao da “doktorska dilema” proizlazi upravo iz činjenice da je politika “posao prljavih ruku”, a medicina je oduvek bila profesija “čistih ruku” – time se možda može protumačiti i današnja opsesivna potreba političara da se zaogrnu podrškom i autoritetom lekara, hirurga i načelnika bolnica
