Oko dve trećine od 1.442 javna skloništa kojima upravlja Javno preduzeće „Skloništa“ nije bilo predmet tehničke kontrole od 2019. do 2022. godine, zaključak je Državne revizorske institucije (DRI), nakon revizije svrsishodnosti poslovanja pod nazivom „Upravljanje javnim skloništima u Republici Srbiji“.
S obzirom da bi kontrola trebalo da se obavlja jednom godišnje, podatak je zastrašujući.
Revizijom je zaključeno da nije omogućeno efikasno upravljanje javnim skloništima, jer ta oblast nije uređena na odgovarajući način i zato što nedostaju neophodni resursi, finansijska sredstva i stručni kadrovi.
Ovlašćeni državni revizor Dragojle Polić je rekao da JP „Skloništa“ sredstva za obavljanje svoje delatnosti obezbeđuje, pre svega, iz zakupnine za korišćenje skloništa u miru.
„Uveden je princip samoodrživosti, da se skloništa održavaju od prihoda od zakupa. U praksi oko dve trećine javnih skloništa nije pogodno za izdavanje“, rekao je ovlašćeni državni revizor Dragojle Polić, dodavši da od skloništa koja su pogodna za izdavanje svako četvrto nije bilo izdato, jer nije bilo zainteresovanih.
Skloništa se izdaju i koriste kao magacinski prostor, garažna mesta, prostor za obavljanje kulturnih delatnosti (muzički i plesni studio), za obavljanje sportskih aktivnosti (teretana, fitnes klub, škola sporta), komercijalne svrhe (arhiva, štamparija, obućarska radnja, medicinska ordinacija, prodajni prostor) i druge.
U svoju odbranu, predstavnici JP „Skloništa“ kažu da većina, 951 javno sklonište od 1.442, ne mogu se izdati jer se nalaze jedan ili dva nivoa ispod zemlje, nemaju instalacije za mirnodopsko korišćenje, sanitarni čvor, prirodno svetlo i ventilaciju i/ili nemaju odgovarajući prilaz, a neka su čak podložna i plavljenju.
Podsećaju i da je do 2012. godine, JP „Skloništa“ imalo dodatni izvor sredstava – naknade za skloništa. Naime, do 2012. godine je postojala obaveza investitora da, ukoliko ne gradi sklonište, uplati naknadu za sklonište JP „Skloništa“ u visini od dva odsto od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta.
Njihovo ukidanje je imalo značajan uticaj na poslovanje preduzeća. Obaveza izgradnje skloništa, odnosno uplate naknade za sklonište, ukinuta je 2012. godine, kroz izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama.
Od 2013.“Skloništa“ godine konstantno posluju sa gubitkom.
Drugi problem „Skloništa“ su kadrovi. Prema podacima od 2019. do 2022. godine u Sektoru za tehničke poslove u proseku je nedostajalo oko 40 odsto izvršilaca, dok je u Kontronlnom telu u proseku nedostajalo oko 60 odsto izvršilaca, u odnosu na sistematizovan broj.
Posledice takvog stanja u „Skloništima“ vidi se u zaključku DRI: postojeći nivo održavanja nije dovoljan da obezbedi očuvanje sigurnosti i funckionalnosti javnih skloništa na dug rok. Utvrđeno je da nije u potpunosti omogućeno sprovođenje tehničke kontrole javnih skloništa koja su izdata u zakup, tako da nisu obavljeni svi predviđeni pregledi i merenja. Od 2019. do 2022. godine 339 javnih skloništa je bilo izdato u zakup, a 67 odsto od toga nije bilo uopšte predmet tehničke kontrole.
Takođe, od 2019. do 2022. godine Sektor za vanredne situacije obavio je inspekcijski nadzor nad 426 javnih skloništa, što je oko 30 odsto, od kojih su samo 84 skloništa bila bez nedostataka.
Inspekcija je izrekla više od 2.000 mera koje se odnose na tekuće i investiciono održavanje, a to preduzeće je realizovalo oko 450 mera.
Javno preduzeće za skloništa je osnovala Vlada Srbije 1992. godine na osnovu Zakona o odbrani. Prošle godine preduzeće je imalo 107 zaposlenih, vrednost kapitala je bila 82,9 miliona evra, a poslovni prihodi iznosili su dva miliona evra. Preduzeće je poslovala sa minusom od oko 960.000 evra.
