Foto: AP
U prostoriju sa crtežima za koje se pretpostavlja da su Mikelanđelovi i u kojoj se on skrivao, moći će da ulaze po četiri osobe na po 15 minuta
U sredu je otvorena tajna soba Mikelanđela Buonarotija u Firenci, koja je otkrivena pre 48 godina u kapelama Mediči. Opisuje se kao njegovo tajno sklonište.
Na zidovima ove prostorije (10x3x2,5) su crteži i skice lica i tela koje je, kako se pretpostavlja, nacrtao Mikelanđelo od kraja juna do kraja oktobra 1530. godine ne bi li pobegao progonu pape Klementa VII koji je pripadao firentinskoj porodici Mediči. U vreme kada su Mediči bili proterani iz Firence, Mikelanđelo je pratio radove u ime vlade. Tek nakon što mu je familija Mediči to oprostila, Mikelanđelo je bio slobodan da nastavi da radi u Firenci.
Do 1955. Mikelanđelova „tajna soba“ je korišćena kao skladište za ugalj, a potom je bila sakrivena ispod zamka dok je 1975. nije ponovo otkrio tadašnji direktor kapela Medičija, Paolo dal Pođeto – zatražio je od restauratora Sabina Đovanonija da očisti uski hodnik koji se protezao ispod apside Nove bazilike San Lorenco, kako bi se izgradio novi izlaz za muzej.
Do tada, ova prostorija je korišćena za skladištenje uglja.
Foto: APCrteži su bili prekriveni s nekoliko slojeva maltera. Otkriveni su slučajno, tokom restauratorskih radova.
Na zidovima prostorije nalaze se čitave figure, pretežno skice anatomskih delova, profila lica i ljudskih figura u raznim pozama. Crtani su drvenim ugljem kao i crvenom oker bojom koja se koristila za izradu pastela za crtanje u vreme renesanse.
Dal Pođeto je autorstvo većine njih odmah pripisao Mikelanđelu na osnovu svedočenja Askanija Кondivija, Mikelanđelovog učenika i renesansnog biografa Đorđa Vazarija.
Od tada su razni stručnjaci proučavali skice, i dok jedni smatraju kako je on naslikao sve, drugi smatraju da su u stvarnosti, neke od njih, napravili drugi umetnici.
Ipak, aktuelna direktorka Barđela, Paola d’Agostino, veruje da se na zidovima mogu videti skice „nacrtane rukama majstora i drugih“.
„Da li su Mikelanđelovi ili ne, ne znamo, ali ovo jeste jedan od najvažnijih primera zidne grafike iz 16. veka“, napominje Paola D‘Agostino.
Foto: APКustos kapela Medičija Frančeska de Luka slaže se sa d’Agostinijevom.
„Ne može se na svim crtežima primetiti ista trajna kvalitativna napetost Mikelanđelove grafike. Ali čak i sa tim, ovo mesto omogućava današnjim posetiocima jedinstveno iskustvo da dođu u direktan kontakt ne samo sa stvaralačkim procesom velikog majstora, već i sa percepcijom formiranja mita o božanskom umetniku.“
Soba će biti otvorena do 30.maja 2024, samo za one koji prethodno rezervišu posetu. S obzirom na ambijent i radi zaštite Mikelanđelovih dela, u sobu će istovremeno moći da ulaze po četiri osobe koje će u njoj smeti da borave maksimalno 15 minuta.
S.Ć./nationalgeographic.rs/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
