Ako postoji tabu tema o kojoj se najgromoglasnije ćuti, onda je su to interseks osobe. Malo ko u Srbiji zna na koju grupu ljudi se ovaj termin odnosi i šta on znači (LGBTQI – I je interseks). Kristian Ranđelović, koscenarista prvog interseks stripa Dosta je sa ćutanjem i prva vidljiva interseks osoba u Srbiji, kaže za “Vreme” da je to krovni pojam za sve osobe rođene sa genitalijama, hromozomima i hormonima koji se ne uklapaju u tipično muške ili ženske, a čiji je genitalni spektar po rođenju prirodna varijacija. Ni muško, ni žensko, a i muško i žensko jednako je hermafodit, ali nije, i to je polazna tačka za razumevanje svih onih koji ne znaju ništa o ovom fenomenu, a to im je prva asocijacija. Kristian Ranđelović objašnjava da je važno razdvojiti pojmove interseksa (ili međupolnosti) i hermafroditizma, budući da je pojam hermafroditizma povezan sa dvopolnošću koja u humanoj biologiji nije moguća jer tela ljudi ne mogu da razviju oba funkcionalna genitalna seta (muški i ženski). Pavle Zelić, drugi scenarista ovog stripa, smatra da pojam “hermafrodit” mora biti jednom za svagda upokojen jer je duboko pogrešan, uvredljiv i prosto bizaran relikt ne starih već antičkih vremena i nema mesto u današnjem diskursu kad je reč o 1,7 odsto svetske populacije koji nisu čudovišta iz mitova i legendi.
Jedinstveni autorski strip Dosta je sa ćutanjem inspirisan pričama interseks osoba predstavljen je publici u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. U ovom strip izdanju, prvom ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje “XY Spektrum”, organizacija za polno i rodno varijantne osobe, ispričane su četiri autentične, samostalne umetničke priče sa ključnim porukama i informacijama u formi kadrova, tabli i dijaloga. Pored koscenariste Kristiana Ranđelovića, predsednika udruženja “XY Spektrum”, u izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić, veteran naučne fantastike i autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi (Udruženje “Stripotetke”), koje se zalažu za vidljivije mesto u svetu stipa. Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart i Goethe-institutom u Beogradu, i uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFD) kroz Metis fond i fondacije ”Heinrich Böll” Beograd, a u izdanju System Comics-a iz Beograda.
STRIP KOMUNIKATOR ZA DECU I RODITELJE
Kako i zašto baš strip, pitali smo Kristiana Ranđelovića. “Kao aktivista koji je osnovao organizaciju ‘XY Spektrum’, nakon dugogodišnjeg rada sa interseks decom, njihovim roditeljima i odraslim interseks osobama, tražio sam način da široj, a pre svega mlađoj publici približim iskustva i izazove sa kojima se susreće interseks populacija u Srbiji. Odluku da to bude strip potpomogla je višedecenijska ljubav prema stripu kao mediju. Pored umetničke i zabavne komponente, strip može biti i edukativan, pa je to takođe bio jedan od razloga za izbor. Priče koje su prikazane su važne za sve interseks osobe sa nekim od varijeteta koji se može otkriti po rođenju ili u nekom kasnijem životnom dobu.” Pavle Zelić, farmaceut po struci, takođe deli strast prema stripu i svim njegovim oblicima. “Moje iskustvo sa edukativnim stripovima u oblasti farmacije kao što su ‘Otvoreni umovi, slobodni umovi’ i ‘Lana Tafi’ – strip igre o falsifikovanim lekovima – kapitalni projekti Saveta Evrope i EU, prevedeni na 10 evropsikih jezika, kao i umetnički i komercijalni serijal ‘Družina Dardaneli’ preporučili su me da sednem za sto sa Kristianom. Ono što me je vezalo za njega je ideja da se upravo kroz strip koji obojica toliko volimo učini nešto još izuzetnije, nešto zaista neviđeno, smelo i pamćenja vredno – ispričaju pripovesti o interseks osobama i razbiju krugovi ćutanja o ovoj temi u srpskom društvu i šire.”
O postojanju osoba sa različitim varijetetima se ćuti, priča dalje Kristian, roditeljima se sugeriše da ne dele informacije sa drugim roditeljima, ponekad čak ni sa svojom decom, zato što je reč o “malom” broju dece. To ćutanje se s vremenom pretvara u tajnu, a interseks osobe bivaju obeležene stigmom. Nema mnogo informacija o realnim poteškoćama sa kojima se interseks osobe suočavaju (problemi i traume). Svemu tome doprinose heteronormativan pristup i binarnost, izvan koje se ne vide druge osobe.
Pavle Zelić objašnjava da je u stripu dosta plastično na primerima različitih scenarija odnosno uzrasta kada neko otkriva da je interseks – novorođenčeta/malog deteta, tinejdžera, mlade odrasle osobe i pojedinca u zrelim godinama – pokazano kako izgledaju ti “krugovi ćutanja”: porodični, društveni, institucionalni, medicinski… “Dakle, nema samo jednog odgovora, a pokušali smo da ih što više sistematizujemo, i na jedan umetnički i narativno interesantan način predstavimo.”
RAZBIJANJE KRUGOVA ĆUTANJA
U razgovoru sa scenaristima dodakli smo se romana Middlesex Džefrija Eugenidesa, američkog autora grčkog porekla, inspirisanog dnevnikom interseks osobe iz XIX veka. Roman je 2002. godine dobio Pulicerovu nagradu, a autor predložen da se uvrsti među najbolje američke autore. Kristian Ranđelović kaže da je roman Middlesex otvorio put za razumevanje interseks fenomena. “Pored pitanja telesne autonomije, otvorio je i pitanja rodnog identiteta. Značajno je naglasiti da interseks deca i njihovi roditelji ne moraju da biraju, niko ne bi trebalo da ih primorava (ni pravo, ni medicina) da biraju pol, pa ni identitet koji taj pol prati.”
Pavle Zelić smatra da proširenje područja borbe za prava i razumevanje interseks osoba može biti veoma veliko. “Upravo to je bio i cilj, i verujem da svaka a naročito narativna umetnost poput stripa uspeva da komunicira na način na koji retko koji drugi oblik iskazivanja mišljenja i stavova može. Proširenje područja borbe za prava i razumevanje interseks osoba koje sada otvaramo može biti veoma veliko, ali na njemu se moraju pojaviti i drugi – umetnici, aktivisti i svi oni kojima su pitanja ne samo prava interseks osoba već svih ugroženih grupa i pojedinaca bliska i važna. Meni jesu, a do pre samo par meseci se ovom temom konkretno nisam uopšte bavio. Sada mi jeste u fokusu i ostaće, a nadam se da ću u tome biti ne samo deo ovog projekta koji treba da traje, već i mnogih drugih inicijativa za prava interseks osoba – koja su jednaka sa pravima svih nas.”
NADMOĆ MEDICINE NAD LJUDSKIM PRAVIMA
Ranđelović kaže da medicina i danas u većini zemalja sveta stavlja sebe u nadmoćan položaj, da određuje i sprovodi praksu koja je često traumatična i ugrožavajuća. U mnogim zemljama se u prvih par godina po rođenju deteta vrše invazivni medicinski (najčešće hirurški) zahvati. Roditeljima se daju osnovne informacije o varijetetu, načinu lečenja i potencijalnim ishodima posle zahvata, a pri tome nedostaje veliki broj pratećih informacija, kao i podatak da je dete zdravo i da je u pitanju prirodni varijetet. Interseks varijeta (pojavni oblik) ima više od 42 medicinski prepoznatih i priznatih. Njihova učestalost je 1,7% na planeti (po podacima UN iz 2017. godine). “Zbog ovakve učestalost se govori o fenomenu. Različitost se ne može posmatrati kao poremećaj.”
“U prvoj priči, veoma teškoj i emotivnoj, koju je maestralno nacrtala Jana Adamović, predstavljamo svojevrsna ‘dva puta’ u ovom pogledu: jedan koji ide ka ranoj hirurškoj intervenciji i posledičnoj hormonskoj terapiji – neretko veoma bolnom i mučnom procesu, i drugi, koji ostavlja mogućnost da se s vremenom iskažu osobine jednog ili drugog pola, a dete odgaja kao rodno neutralno, takođe izazovan izbor, naročito u našem društvu”, kaže Zelić. “Ovde govorimo pre svega o ljudskim pravima i mogućnosti da neko bira šta će biti kada za to dođe vreme. Poremećaj implicira da nešto nije u redu, da je neko bolestan i moramo ga izlečiti. Intereseks osobe pak, iako su drugačije, u stvari, predstavljaju biološke varijetete koji su itekako normalni, sposobni za život u svakom smislu, i mora im se dati mogućnost da život kakav odaberu i vode, bez stega i očekivanja da će biti ono što društvene konvencije očekuju da budu.”
U regionu nema preciznih podataka o broju interseks dece, ali je u izveštaju UN za razvoj iz 2017. godine navedeno da je u Albaniji tokom 2013. godine rođeno devet, 2014. dve, a 2015. pet interseks beba. Za BiH i Kosovo nema zvaničnih brojki (načelnik GAK-a iz Prištine rekao je u poslednje tri godine rođeno po jedno inteseks dete), kao ni za Makedoniju gde zdravstvene ustanove ne razmenjuju takve podatke, dok je u Srbiji, prema nekim podacima iz Instituta za majku i dete, osam do deset novih bebe godišnje iz celog regiona. Hrvatska i Crna Gora nisu bile obuhvaćene ovim izveštajem.
Kristian Ranđelović kaže da je nekolicina psihologa upoznata sa problemima interseks dece i odraslih. “Mi radimo na informisanju, edukaciji i senzibilizaciji psihologa. Uskoro ćemo raditi i na akreditaciji programa za psihologe. Proces je u pitanju, i međusobna saradnja je od izuzetnog značaja. Sa lekarima sarađujemo godinama i razmenjujemo informacije i znanja. Zajednički tražimo nove pristupe i načine da različitoj publici približimo temu kao takvu, kao i iskustva interseks osoba i njihovih najbližih. Radimo i na pronalaženju rešenja za izazove sa kojima se interseks osobe susreću.” Nada se da neće biti previše burnh reakcija iz desničarskih ili klerikalnih krugova zbog toga što stip ima edukativan a ne provokativan karakter, dok Zelić očekuje pozitivne reakcije, pažnju i svesnost javnosti i interesovanje za temu i strip.
2012.
Evropska komisija je objavila tematski izveštaj “Diskriminacija trans i interseks osoba po osnovu pola, rodnog identiteta i rodnog izražavanja”, koji je prvi put ispitao situaciju diskriminacije interseks osoba u Evropi.
2013.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela je rezoluciju o telesnom integritetu interseks dece. Iste godine Specijalni izvestilac UN o torturi saopštio je da “operacije koje, bez saglasnosti pacijenta, menjaju genitalije podležu pod termin torture”.
2017.
međunarodne organizacije Hjuman Rajts Voč i Inetrekt tražile su da se “zabrane sve hirurške procedure koje se bezbedno mogu odložiti, na deci sa atipičnim polnim obeležjima”.
2018.
Nemačka je uvrstila interseks osobe u zakone – ljudi mogu da se prijave kao interseks i da im to piše u dokumentima, od početka 2019.
2019.
okupljena je radna grupa lekara i interseks aktivista u Velikoj Britaniji koji se zalažu da se za svaku operaciju ovog tipa na deci traži saglasnost.
Ana Milojković Omi, autorka priče Hoću da znam kuda vodi ovaj put i mene i život moj:
“U ovoj priči glavna junakinja Marija saznaje da je interseks osoba kroz dopisivanje sa veštačkom inteligencijom. Pa smo tako Pavle i ja došli na ideju da rekreiramo jedan zamišljen dijalog koji bi mlada interseks osoba imala sa AI-jem. Ta pitanja smo postavili ChatGPT-ju i bili smo vrlo pozitivno iznenađeni odgovorima koje je ovaj softver ponudio, te je taj iscenirani “razgovor sa mašinom” koji se stvarno odigrao, i završio na tablama ovog stripa. Odmah sam znala da će vizuelni stil moje priče naginjati ka mangi jer je to tip stripova koje bi čitale Marija i njene vršnjakinje iz škole.”
Jana Adamović, autorka priče Svi treba da znaju šta drugarstvo znači: “Kao mama, brzo sam se povezala sa glavnim likovima i smatrala sam da lako mogu preneti to iskustvo na papir, što se na kraju i desilo. Za mene veliki bonus je i to što uživam u crtanju beba i male dece. Iako koncept albuma jeste da priče prikazuju interseks likove u različitim životnim dobima, glavni likovi ove priče zapravo su roditelji interseks dece.”
Danica Jevđović, autorka priče S one strane duge gde ljubavi ima u svakom zrnu neba: “Kako to izgledaju mladi, srećni i ostvareni ljudi za koje se ispostavi da imaju specifičan problem? Shvatila sam da izgledaju kao i svi drugi ljudi i u tom smeru sam išla sa svojim crtežom. Bez obzira na ekonomsku i socijalnu pozadinu junaka, ljudi su manje-više isti i trebalo bi da se potrudimo da se udaljimo od stereotipnih prikazivanja. Pored toga, želela sam da kroz crtež i kolorit prikažem emotivno stanje svojih junaka, tj. način na koji se njihovi likovi menjaju u zavisnosti od situacije sa kojom se suočavaju.”
