Foto: Chuck Herrera/Pixabay
Nemačka je stidljivo krenula u legalizaciju marihuane, što bi moglo da promeni odnos prema toj „lakoj drogi“ u čitavoj Evropi. U Srbiji od legalizacije nema ništa jer određeni krugovi odlično žive od ilegalne trgovine, a Vučić od malograđanskih glasova
U Srbiji je odjeknula vest da je Nemačka krenula u legalizaciju kanabisa u tzv. „rekreativne svrhe“. Narod će, dakle, moći da duvaa jer mu je lepo, a ne samo jer je to lekar prepisao. Četvrtina punoletnih Nemaca tu i tamo popuši džoint.
Vest je velika jer ako levo-zeleno-liberalna koaliciona Vlada u Berlinu ovo izgura do kraja pre nego što pukne na narednim izborima, onda slobodan pristup marihuani neće više biti u egzotičnom prostoru nekakvog Amsterdama, Jamajke ili pojedinih američkih država, već bi kanabis bio normalizovan u najvećoj evropskoj državi.
U legalizaciju se krenulo stidljivo. Ako predloženi zakon prođe, od naredne godine će marihuana biti najpre dekriminalizovana. Sada je teoretski zabranjeno posedovati travu, ali se u preksi, u zavisnosti od pokrajine, već „toleriše“ posedovanje šest do petnaest grama „za ličnu upotrebu“.
Pedloženi zakon predviđa i da svaki građanin sme da posadi tri stabljike kanabisa ili da se grupa građana organizuje u zadrugu u kojoj članovi mogu dobiju do pedeset grama mesečno. Punoletni mlađi od 21 godine mogu da dobiju trideset grama sa maskimalno deset odsto THC-a. Moći će slobodno da se duva i na ulici, osim u blizini škola, vrtića i usred pešačkih zona.
Slobodne prodaje neće biti, osim u okviru pilot-projekata. Upravo to kao „truli kompromis“ kritikuju ljubitelji kanabisa i liberalno nastrojeni građani. Oni drugi i u ovakvom zakonu vide najavu armagedona i poziv na masovno drogiranje nacije.
Razuman kompromis
Meni ovakva legalizacija na kašičicu deluje kao razuman kompromis jer uvažava dve notorne činjenice.
Prvo, nema dokaza da je za odrasle i zrele osobe marihuana štetnija od duvana ili alkohola. Drugo, itekako ima dokaza da loše utiče na razvoj i životne šanse onih koji previše duvaju mladi – do potpunog razvitka mozga što se dešava oko 25. godine života.
Stvar je, dakle, škakljiva i tu bi žurba samo škodila. Nemci će probati da informativnim kampanjama dopru do mladih i objasne im zašto treba da pričekaju sa uživanjem kanabisa dok malo ne omatore.
Tu je i krunski argument – narod duva pa duva. Što da na tome onda zarađuju kriminalci i da pri tome truju ljude travom prskanom ko zna čime?
Može tona, ne može džoint
Sve su te debate predaleko od Srbije u kojoj teški i hronični bolesnici godinama preklinju vlasti da odobri upotrebu marihuane makar u medicinske svrhe.
S vremena na vreme se puštaju probni baloni, kao kada je potkraj prošle godine u Skupštini „dekriminalizaciju lakih droga“ predložio ni manje ni više nego Stefan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Nije se ideja nešto zapatila.
Što duže obitava na vlasti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve je skloniji da podilazi malograđanskim stereotipima. Evo je nedavno rekao kako nikad neće da dozvoli homoseksualcima da se venčavaju, a upravo je on onomad pred kamerama autovao Anu Brnabić kao lezbejku.
Blizu nule su šanse da Vučić odobri bilo kakav koračić ka legalizaciji tvari koja važi za zlo u najvećem delu njegovog biračkog tela. Posebno kod „naših baka i deka“.
U takvoj situaciji zvuči kao paradoks što režim uzima u zaštitu gazdu plantaže konoplje Predraga Koluviju: strašno je kad građanin kod sebe ima džoint, ali nije strašno kad ima nekoliko tona trave. Inspektori beogrdskog odeljenja za borbu protiv narkotika „Jovanjicu“ otvoreno nazivaju „državnim poslom“.
Ali, to nije paradoks nego biznis-model. Moguće da je sa Koluvijom pripreman teren za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe. Kad je pukla bruka, od toga se odustalo.
I pare i glasovi
Inače, svaki uživalac marihuane u Srbiji po kretanju cena dobro zna kad policija suzbija rasturanje droge i čije ekipe hapsi, a čijim ostavlja monopol na tržištu. Zna se ko, gde i koliko može da prodaje i kome ide procenat.
Tako će marihuana ostati ilegalna, javno će se propagirati čednost, dok se težim drogama udaraju i ministri i predsednički kumovi, medijski moguli i omiljeni pevači režima. Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu.
Kad čovek bolje razmisli, Nemačka kao država daleko zaostaje za Srbijom. Nemci bi prvo da legalizuju travu pa da ubiraju porez na nju, a srpska vlast ga i bez legalizacije ubira po principu i pare i glasovi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Konzumacija marihuane zarad užitka će pod određenim uslovima ubuduće biti dozvoljena, baš kao i uzgoj do tri biljke kanabisa za ličnu upotrebu
"Nikada nisam to pušio, čak ni jedan dim. Ako me neko pita da li treba ili ne treba, uvek bih rekao - ne", kaže nemački kancelar čija je Vlada predložila zakon kojim se delimično legalizuje kanabis za privatnu upotrebu
Na sednici Narodne skupštine na kojoj je mandatarka Ana Brnabić predstavila ekspoze buduće Vlade, poslanik PUPS-a Stefan Krkobabić pokrenuo je pitanje dekriminalizacije marihuane, zbog čega ga je prekorio nekadašnji koalicioni partner Dragan Marković Palma, dok su drugi poslanici ostali nemi na otvaranje ove priče. Ipak, neuspešni pokušaj Krkobabića da aktivira pitanje puštanja marihuane u legalne tokove podgrejao je društveni dijalog o ovoj temi
Legalizacija marihuane u medicinske svrhe u ovdašnjem svetu pre svega je političko pitanje. Oni koji više nemaju šta da izgube i koji u tome vide jedini izlaz, od društva traže samo jedno – da im omogući pravo na taj vid lečenja i da prestane da ih zbog tog izbora tretira kao kriminalce
Ovom odlukom se psilocibin pronađen u pečurkama koristi kod ljudi sa depresijom kod kojih nije delovala regularna terapija. Biće dozvoljeno i da se MDMA, poznatiji kao izvorni ekstazi u formi tablete, koristi kod pacijenata sa post-traumatskim poremećajem
