Okeani su dostigli najtopliju ikada zabeleženu temperaturu dok upijaju toplotu usled klimatskih promena, sa strašnim implikacijama po zdravlje naše planete, piše BBC.
Prosečna dnevna globalna temperatura površine mora ove nedelje je nadmašila rekord iz 2016. godine, prema podacima službe EU za klimatske promene Copernicus. Dostigla je 20,96 C. To je daleko iznad proseka za ovo doba godine.
Okeani su vitalni regulator klime. Oni upijaju toplotu, proizvode polovinu kiseonika na Zemlji i utiču na vremenske prilike.
Toplije vode imaju manju sposobnost da apsorbuju ugljen-dioksid, što znači da će više tog gasa koji zagreva planetu ostati u atmosferi. Takođe može ubrzati otapanje glečera koji se ulivaju u okean, što dovodi do većeg porasta nivoa mora.
Vrući okeani i toplotni talasi ometaju morske vrste poput riba i kitova dok se kreću u potrazi za hladnijim vodama, remeteći lanac ishrane. Stručnjaci upozoravaju da bi zalihe ribe mogle biti pogođene. Neke morske grabljivice, uključujući ajkule, mogu postati agresivne jer se zbune na višim temperaturama.
„Voda je kao kupka kada uskočite“, kaže dr Ketrin Lesneski, koja prati morske toplotne talase u Meksičkom zalivu za Nacionalnu upravu za okeane i atmosferu.
„Postoji široko rasprostranjeno izbeljivanje korala na plitkim grebenima na Floridi i mnogi korali su već umrli.
„Mi stavljamo okeane pod veći stres nego što smo to činili u bilo kom trenutku u istoriji“, kaže dr Met Frost iz Plimut Marin Laboratorije u Velikoj Britaniji, misleći na činjenicu da zagađenje i prekomerni ribolov takođe menjaju okeane.
Naučnici zabrinuti zbog tajminga kada je ovaj oboren rekord
Dr Samanta Burdžs, iz Službe za klimatske promene Kopernikus, kaže da bi mart trebalo da bude mesec kada su okeani globalno najtopliji, a ne avgust.
„Činjenica da smo sada videli zapis čini me nervoznom zbog toga koliko će okean biti topliji od sada do sledećeg marta“, kaže ona.
„Otrežnjavajuće je videti da se ova promena dešava tako brzo“, kaže profesor Majk Barouz, koji prati uticaje na škotske morske obale sa Škotskim udruženjem za nauku o moru.
Naučnici istražuju zašto su okeani trenutno tako vrući, ali kažu da klimatske promene čine mora toplijim jer apsorbuju većinu grejanja iz emisije gasova staklene bašte. „Što više sagorevamo fosilna goriva, to će više viška toplote odneti okeani, što znači da će duže biti potrebno da se stabilizuju i vrate tamo gde su bili“, objašnjava dr Burdžes.
Novi rekord prosečne temperature nadmašio je jedan postavljen u 2016. kada je prirodna klimatska fluktuacija El Ninjo bila u punom jeku i najsnažnija. El Ninjo se događa kada topla voda izađe na površinu kod zapadne obale Južne Amerike, podižući globalne temperature.Još jedan El Ninjo je sada počeo, ali naučnici kažu da je još uvek slab – što znači da se očekuje da će temperature okeana porasti dalje iznad proseka u narednim mesecima.
Oboren temperaturni rekord prati niz morskih toplotnih talasa ove godine, uključujući Veliku Britaniju, Severni Atlantik, Mediteran i Meksički zaliv. Dok naučnici znaju da će površina mora nastaviti da se zagreva zbog emisije gasova staklene bašte, oni još uvek istražuju zašto su temperature toliko porasle u odnosu na prethodne godine.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com