Foto: Russian Defense Ministry Press Service via AP
Stokholmski Institut za mirovna istraživanja upozorava da nuklearne sile jačaju svoje nuklearne arsenale
„Ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji“, reči su direktora stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI Dena Smiha.
U godišnjem izvještaju SIPRI upozorava na sve veći broj operativnog nuklearnog oružja, a nuklearne sile jačaju svoje nuklearne arsenale. Od početka rata protiv Ukrajine, smanjena je i transparentnosta, a zabeležen je značajan porast bojevih glava u Kini.
SIPRI pravi razliku između operativnih i ukupnih zaliha nuklearnog oružja: u ukupne zalihe spada i starije nuklearno oružje i ono namenjeno razgradnji odnosno rashodovanju, navodi Dojče vele.
„Ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji“, rekao je direktor SIPRI-ja Den Smih i pozvao je na obnovu „nuklearne diplomatije“ i jačanje međunarodne kontrole nad nuklearnim oružjem.
U izveštaju SIPRI-ja se navodi kako devet nuklearnih sila – SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael – nastavljaju da moderniziuju svoje nuklearne arsenale. Od početka 2022. do početka 2023. godine globalna zaliha nuklearnih bojevih glava se, pema procenama SIPRI-ja, doduše smanjila za gotovo 200 komada na procenjenih 12.512 -ali, broj operativnog nuklearnog oružja se povećao za 86 komada na procijenjenih 9.576.
Manje transparentnosti
Rusija i SAD drže u stanju gotovosti 2.000 bojevih glava. One su montirane na raketama ili u vojnim bazama zajedno sa bombarderima. Prema istraživačima mira, Rusija i SAD zajedno poseduju gotovo 90 posto ukupnog nuklearnog oružja.
Njihovi arsenali ostali su stabilni tokom 2022. godine, mada je transparentnost značajno smanjena nakon početka rata protiv Ukrajine. Ni britanska vlada u 2022. godini nije javno objavila s kojim brojem broj nuklearnog oružja raspolaže.
Direktor SIPRI-ja Smit je istakao da se sve veće zalihe ne mogu objasniti ratom u Ukrajini jer je sada potrebno više vremena za razvoj novih bojevih glava. Osim toga, zemlje s najvećim porastom nuklearnog naoružanja nisu direktno pogođene ratom.
Značajno povećanje nuklearnog oružja u Kini
Najveći rast – 60 novih nuklearnih bojevih glava – beleži Kina, koja je povećala svoje zalihe nuklearnih bojevih glava sa 350 na 410. Slede Rusija (12), Pakistan (5), Severna Koreja (5) i Indija (4).
Istraživači iz SIPRI-ja očekuju da će kineski arsenal nuklearnog oružja nastaviti da se povećava, kako bi ova zemlja do kraja decenije mogla raspolagati sa barem onoliko balističkih interkontinentalnih raketa koliko ih imaju SAD ili Rusija.
Indija i Pakistan su 2022. godine takođe uvele i dalje razvijaju nove vrste nuklearnih nosača. Indijsko oruže sada je dizajnirano za veće domete i moglo bi doseći mete po celoj Kini, pretpostavljaju istraživači.
SIPRI sa zabrinutošću ukazuje na generalno pojačanu retoriku država o važnosti nuklearnog oružja. I Severna Koreja takođe nastavlja da svoj vojni nuklearni program vidi kao centralni elemenat svoje sigurnosne strategije. Istraživači procenjuju da je ta zemlja do sada napravila oko 30 bojevih glava i da ima dovoljno materijala za i do 70 bojevih glava.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
