Kristofer Hil: Srbija konačno da donese odluku o uvođenju sankcija Rusiji

Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je danas na sednici Američke privredne komore u Beogradu da je na Srbiji da donese odluku da li će uvesti sankcije Moskvi zbog ruskog napada na Ukrajinu i rekao da bi o tome trebalo da postoji javna rasprava.

„Evropska unija je jedinstvena u podršci Ukrajini, a element toga je jasna poruka da ne prihvatamo zločine Rusije nad susedom“, rekao je Hil novinarima. Svi bi Rusiji trebalo da upute jasnu poruku da je njeno ponašanje neprihvatljivo civilizovanom svetu, ocenio je Hil.

Srbijia skupo plaća neuveđenje sankcija 

Hil je prošlog meseca u intervjuu za novopazarski radio Sto plus rekao da je veoma važno da Srbija ne čeka da postane članica Evropske unije (EU), već da svoju politiku, u postupku pristupanja, usklađuje sa EU, a u to spda i  uvođenje sankcija Rusiji.

„Moramo da znamo da je Rusija brutalno napala svog suseda, mnoge male evropske države su joj uvele sankcije, iako je to bilo teško za njih, ali su to uradile jer je to ispravno. Verujem da će i Srbija to shvatiti, nikada nije kasno da se učini prava stvar“, rekao je Hil.

On je rekao da napredak Srbije najviše usporava to što se i dalje ne izjašnjava po ovom pitanju, kao i slab napredak u dijalogu sa Prištinom. 

„Ali najvažnije je da se građani Srbije sami uvere da je taj put ka EU pravi, a mi smatramo da jeste. Nadam se da će oni to uvideti, svestan sam da postoje frustracije i nezadovoljstvo što taj proces nije brži, ali je najvažnije da je Srbija na dobrom putu“, ocenio je Hil.

Loš uticaj Moskve

Hil smatra da je uticaj Moskve na Beograd negativan, te da su rezultati Rusije u Srbiji loši i da će građani morati sami u to da se uvere. „Moje mišljenje je da Rusija ne pomaže Srbiji, ni na koji način. Nisu uradili ništa da pomognu oko rešavanja pitanja Kosova, nisu učinili gotovo ništa kako bi ekonomski pomogli, čak i za njihovu energetsku podršku Srbija mora da plati“, dodao je on.

Kazao je i da su politički odnosi Srbije i SAD sve bolji, kao i da su stvari na ekonomskom planu dobre.

„Za što bolje odnose je neophodno da imamo što više sastanaka na najvišem nivou. Američke kompanije su prisutne u Srbiji, to su prvoklasne kompanije, sa modernim tehnologijama, a ne tehnologijama iz sedamdesetih godina. Samo u poslednjh par meseci smo imali posetu dve poslovne delegacije. Sviđa im se položaj Srbije na pragu EU, kao i što gaji ambicije da postane deo EU“, rekao je Hil. 

Ne, možda, da

Stav Srbije prema uvođenju sankcija Rusiji na početku rata u Ukrajini je bio kategoričan. Čvrsto „ne“ izrečeno je na bazi „viševekovnih prijateljskih odnosa“, na energetskoj zavisnosti od Moskove i argumentu da je Rusija „čuvar  srpskog teritorijlnog integriteta“.  Međutim, pod pritiscima Zapada i rizikom od ekonosmkih posledica, stav Srbije prema uvođenju sankcija Rusiji nije više kategoričan.

Govoreći o zahtevima da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU kao zemlja kandidat za članstvo i da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponvio krajem prošlog meseca da Srbija mora ostati na evropskom putu i čuvati tradicionalne prijatelje.

“Biće odluka i ovakvih i onakvih, morate da se migoljite i provlačite, ali je najvažnije da čuvamo svoju zemlju i očuvamo budućnost naše dece”, rekao je predsednik Srbije.

Istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) izjula 2022. pokazalo je da 84 odsto građana Srbije smatrta da ne treba uvesti sankcije Rusiji. Čak 60 odsto građana kaže da to ne treba uraditi ni po cenu da Evropska unija zapreti sankcijama Srbiji, dok je oko 19 odsto ispitanih reklo da bi u tom slučaju trebalo odobriti sankcije.

Z.S./FoNet/Al Jazeera

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com