Foto: Tanjug printscreen
Od ponedeljka će za javnost biti dostupan spisak 5800 imena dece koje je spasila Diana Budisavljević iz ustaških logora. Biće to prilika da svako koga to zanima, otkrije svoje pravo poreklo
Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. april, je državni praznik. Posvećen je sećanju na Srbe, Rome i Jevreje koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
Taj datum je izabran zato što su u noći između 21. i 22. aprila 1945. godine dve grupe sa više od 1000 logoraša pokušale da se spasu iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac. Uspelo je njih 91.
Tim povodom, od ponedeljka će u Muzeju žrtava genocida u Beogradu biti dostupan originalni spisak 5800 srpske dece koje je iz ustaških logora spasila Diana Budisavljević. humanitarka austrijskog porekla, udata za lekara srpske nacionalnosti u Zagrebu, spasila je oko 12.000 dece iz ustaških logora. O deci je vodila kartoteku nadajući se da će jednog dana biti vraćena svojim pravim roditeljima. Kartoteka joj je oduzeta 1945. godine po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske.
Spisak je nastao u Zavodu za gluhonijemu djecu u Zagrebu u drugoj polovini 1942. godine posle Bitke na Kozari. Sadrži imena i prezimena dece, njihovih roditelja,mesto i datum rođenja, mesto logora iz kojeg su spasena, kao i identitet hrvatskih usvojilaca.
Spisak je prvorazredni istorijski izvor do sada nepoznat javnosti, za koji se smatralo da je nestao. Muzej žrtava genocida ga je dobio prošle godine. Jedino što se zna je da se za njim dugo tragalo, i da je došao u Srbiju zahvaljujući državnim organima.
Muzej može da pomogne svima sa tog spiska ili njihovim potomcima da saznaju identitet. Nakon što je Muzej juče javnosti predstavio spisak, javio se veliki broj građana imejlom i preko Fejsbuk stranice.
„Poruke su emotivne i dirljive. To su deca i unuci onih za koje se smatra da su preživeli i nalaze se na spisku. Elektronski ćemo odgovarati na zahteve sugrađana“, rekao je jutros RTS-u Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava grenocida.
„Mi sada prvi put živoj deci, koja su sada ljudi u dubokoj starosti i koja još tragaju za svojim identitetom, kao i njihovim potomcima, možemo da ponudimo podatak koji je njihov stvarni identitet“, rekao je Ristić.
Građa koja je prošle godine pribavljena više nego u prethodnih 30 godina od osnivanja Muzeja, biće korišćena i za izlaganje i za istraživanje. U pitanju je više hiljada artefakata.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srbija ima obavezu da reguliše i nadgleda proizvodnju, nabavku i upotrebu opreme koju koristi policija i organi reda, a da je poseban oprez potreban prilikom upotrebe eksperimentalnog naoružanja
Istaknuto je da je Dejan Vuk Stanković kao ministar i profesor dužan da stane u zaštitu studenata, „koje predsednik države naziva zločincima“
Nemanja Andrić osuđen je i na novčanu kaznu od 100.000 dinara, a mora da plati i odštetu od 300.000 dinara aktivistkinji pokreta Kreni-Promeni Svetlani Kosanović koju je povredio
Status strateškog projekta zahteva ispunjenje standarde EU za zaštitu životne sredine i ljudskih prava što će se odraziti na konačni kapitalni trošak
Izvor „Vremena“ kaže da je na Nastavno-naučnom veću FPN bilo žučne debate profesora i da su razmenjene teške reči
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Malim političkim remek-delima studenti su prizemili Aleksandra Vučića. Šta su oni shvatili, a mi stariji nismo razumeli svih ovih godina
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Zašto su Srbi, a nisu Židovi? Šta sad tu radi Austrijanka? Zašto sad, odjednom, Nijemci gone Srbe? Pa, tko su ti katolici? Već izvan naših prostora niko ne zna da su Hrvati katolici, a Srbi pravoslavci. Holokaust nad Židovima je najveća i svjetski poznata priča unutar koje manje toga treba objašnjavati. Ovdje se stranci malo gube – tko je tko i otkud sad ti pravoslavci u našoj priči. I šta je NDH? Tko su ustaše? Dobro, ustaše su sad neki domaći fašisti, to shvate. Da ganjaju Židove, to je jasno, ali zašto se sad ganjaju Srbi pravoslavci i kakvu, zapravo, tu ulogu Nijemci imaju, to ne razumiju najbolje"
Između nacionalizma i herojstva, stručni žiri i publika 66. Pulskog filmskog festivala izabrao je, na iznenađenje javnosti, pravu stranu
