Foto: Tanjug
Čak 92,9 odsto žena koje su angažovane po fleksibilnim ugovorima o radu nalazi se u reproduktivnom periodu, a sa takvim ugovorima nemaju pravo na trudničko niti porodiljsko odsustvo
Predsednica Udruženja „Mame su zakon“ Tatjana Macura rekla je da je u njihovoj anketi učestvovala 361 ispitanica angažovane po fleksibilnom ugovoru o radu i da se pokazalo da svaka druga ima 25 do 35 godina, što je vrhunac reproduktivnog perioda.
„Ako pretpostavim da je reproduktivan period žene do 45 godina, naša anketa je pokazala da se 92,9 odsto žena koje rade po fleksibilnim ugovorima nalazi u reproduktivnom periodu, da su četiri od 10 žena tako angažovane duže od dve godine iako zakon to zabranjuje, kao i da 60 odsto ispitanica radi u privatnom, a 40 odsto u javnom sektoru“, rekla je Macura.
Sekretarka i pravna savetnica Udruženja „Mame su zakon“ Marica Bursać navela je da zvanični podaci Ministarstva za brigu o porodici govore da se svakog meseca za oko 5.000 porodilja isplaćuju naknade po osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
„To znači da toliko žena, a među njima su preduzetnice i one angažovane po fleksibilnim ugovorima, nema pravo na ‘puno’ trudničko i porodiljsko odsustvo i na odgovarajuće naknade zarade, već one primaju ‘ostale’ naknade“, rekla je Bursać i naglasila da bi morao da se promeni Zakon o radu kako bi garantovao punu materinsku zaštitu svim ženama.
„Kada je reč o fleksibilnim ugovorima, uporedno pravna analiza pokazala je da se sistem kakav postoji kod nas sa privremeno – povremenim poslovima ne prepoznaje u zemljama EU, ali smo uočile primer u Vijetnamu, gde postoje slični ugovori, ali su čak i takvi ugovori obuhvaćeni materinskom zaštitom“, ukazala je Bursać.
Viša savetnica u timu poverenice za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Prijić ukazala je da je najviše podnetih pritužbi na ime diskriminacije upravo u oblasti rada i zapošljavanja, kao i da je diskriminacija po osnovu pola i bračnog statusa dominantna, bilo da je reč o zapošljavanju, odnosno postavljanju pitanja o godinama života ili zasnivanju porodice pri zapošljavanju.
„Ide se do toga da žene koje rade bivaju uslovljene planiranjem trudnoće i porođaja, potpisivanjem blanko otkaza i da ne mogu da napreduju posle porodiljskog ili odsustva radi nege deteta“, ukazala je Prijić i zaključila da je neophodno aktivnije delovati merama populacione politike kako bi se bolje uskladili rad i roditeljstvo.
„To, kada je reč o pravima, jednak status svima – i preduzetnicama i ženama zaposlenim u poljoprivredi, onima koje samostalno obavljaju delatnost“, rekla je Prijić.
Na konferenciji su učestovali i predstavnici sindikata i beogradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Projekat „Porodiljsko odsustvo – pravo, a ne privilegija“ realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije.
I.S./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
