Kad stanujete u delu grada u kojem se nije poštovalo urbanističko pravilo o praznom prostoru između parcela, a leto je pa su vam otvoreni prozori, onda hteli ne hteli čujete sve šta se događa u stanu u zgradi preko puta vaše: od boje sadržine bebine noše, pa do mišljenja i ocena o aktuelnoj svakodnevnici.
Ovo drugo se može smatrati pokazateljem javnog mnjenja, bitne stavke svakog demokratskog društva.
Na primeru razgovora između dve ženske osobe koji je vođen u stanu zgrade preko puta, to izgleda ovako:
– Jedva sam noćas zaspala. Kod moje Milice došlo njih nekoliko, društvo iz škole, pa se raspričali.
-Strašno.
– Pogodi o kome su pričali.
– O tebi?
– O Vučiću! Zamisli! Deca, sedamnaest godina, umesto da pričaju o frajerima i laku za nokte…baš mi je nešto bilo tužno.
– Stvarno, ko bi rekao. Možda su neki mladi SNS-ovci?
– Ne bi trebalo, znam ih, još od osnovne se druže.
– Pa šta kažu?
– Šta da kažu, zvuče kao da su ljuti. Pričaju – te ovaj je otišao u Austriju, te onaj u Holandiju… Jedan je otišao čak u Bugarsku, i tamo je bolje nego ovde.
– A i šta će drugo, nemaju oni nikakvo svoje mišljenje.
– Pa ne znam, imaju. Evo jedna mala, govore u glas pa ne znam koja je, kaže da će ljudi zapamtiti Vučića kao predsednika koji nije silazio sa ekrana, koji je kukao da mu je teško, i koji je vređao ceo svet. Sam je kriv za to, tako kaže. I da je to šteta. Zato što bi imali po čemu drugom da ga pamte, pa nabraja vakcine i puteve. A jedan dečko, mislim da je Siniša, kaže jeste, šteta je. Vučić stalno nešto otvara, neke fabrike, bolnice, svašta, ali ljudi to ne vide zato što im se smučio na televizijii. Šta mu rade svi ti savetnici, zašto mu niko ne kaže da malo oladi? Eto, imaju deca mišljenje.
– Juče je bio dva puta na teveu ej bre, pa gde to ima?
– Ima u Rusiji. Imaju ljude što idu sa kanala na kanal i hvale Putina.
– Jadni ljudi. Juče je pričao prvo pre podne dok se divio najlepšem pogledu u Evropi, pa posle i uveče kod Srđana Predojevića. Pa to je stvarno nesnosno. Da li on ima kuću? Deca će da ga zaborave.
– Ja ni Džordža Klunija i Bred Pita zajedno ne bih mogla toliko često da gledam.
– Videla sam onaj deo kad je Predojevića prozvao što je letovao u Hrvatskoj. Sramota! Pa posle se čudimo otkud nam mržnja. Što se neko od ovih opozicionara ne seti pa organizuje šetnju „I ja letujem u Hrvatskoj“, priznaj da bi bilo super. Neka Evropa vidi da ovde ima i ljudi koji su izašli iz devedesetih.
– Ja mislim da Evropa to zna i da nas zato i trpi ovakve samorušilačke.
– Ja se odlično sećam Šešelja…
– Ko bi ga zaboravio.
– Ne mogu da kažem da se bojim da će sve ono da se vrati, stvarno ne, ne bojim se. Jedino ponekad pomislim da će svi da nas ostave… Nije mi jasno od čega će ljudi da žive.
– Naravno, ne daj bože da se tako nešto desi, ali, šta misliš, kad bi se ipak desilo, da li bi tada prestao da se hvali?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com