Predsednički izbori: Obrnuto potčinjavanje ili sve po starom

Kada su se u nedelju u 20.00 časova zatvorila izborna mesta u Francuskoj prve analize su pokazivale da su na prvi pogled rezultati očekivani:  dosadašnji predsednik Emanuel Makron i šefica Nacionalnog fronta Marine Le Pen boriće se za petogodišnji predsednički mandat u drugom krugu kroz dve nedelje. Kada se, međutim, detaljnije analiziraju rezultati nije sve tako jednostavno.

Makronu su mnogi birači zamerali da je zanemarivao izbore, da se bavio ratom u Ukrajini i uopšte svetskom politikom, i da kao da pomalo prezire svoje sugrađane, da im se obraća s visine. Zakoni koje je doneo u prethodnom mandatu, naročito komplikovani zakon o zdravstvu i radu, nisu pogodovali siromašnoj populaciji i radnicima. U poslednje vreme Francusku su potresali štrajkovi, demonstracije „žutih prsluka“ koje je policija suzbijala sa u Evropi neuobičajnom brutalnošću. Koga zanima spoljna politika, ako su gorivo i namirnice sve skuplji?

Makron je igrao na kartu onih starijih Francuza kojima je pojam grande nation – „velika nacija“ – u srcu i novih generacija koje sazrevaju sa predstavom o veličini Francuske. Makron je kod sugrađana hteo da probudi osećanje da treba pokazati i Amerikancima i evropskim susedima ko treba da vodi ako ne svet, a onda svakako Evropu, sada, kada je Velika Britanija napustila EU, a  Angela Merkel otišla u penziju: Francuska, to jest on, Makron.

Ni jedan glas Le Penovoj!

France Presidential Election

Na talasu nezadovoljstva ne tako dobrostojećih Francuza neočekivano dobro je prošao trećeplasirani Žan-Luk Melanšon sa svojom partijom Nesalomiva Francuska. Njeno ime kazuje sve o njenoj suštini: pvratak starim vrednostima socijalne države. Njeni birači će na kraju odlučivati ko će biti predsednik Francuske. Sam Melanšon, trenutno sigurno najbolji govornik u zemlji, vikao je obraćajući se svojim pristalicama: „Ni jedan glas Le Penovoj!“ Nije navijao za Makrona, ali još manje hoće da dopsusti da birači levice nasednu slatkim rečima šefice ekstremne desnice.

France Presidential Election

Pitanje je, međutim, da li će ga poslušati njegovi birači, koji u Makronu vide uzrok socijalnih nedaća u Francuskoj.

Rezultati su još privremeni, ali sigurno se neće bitno menjati. Makron je na čelu pokreta  Republika u pokretu osvojio  27,6 odsto; Marin le Pen na čelu  Nacionalnog okupljanja 23,4 odsto; Žan-Lik Melanšon sa Nesalomivom Francuskom 22,2 odsto. Melanšon je je u mladosti bio trockista, uvek levičar, a Socijalističkoj partiju je napustio razočaran i 2009. nosnovao svoju partiju.

Nacional-socijalistička partija

Madam Le Pen je očigledno dosta naučila posle gubitka izborne bitke pre 5 godina takođe protiv Makrona. Sada je akcenat stavila na brigu za dobrobit radnika, socijalni mir i zdravlje stanovništva, nije pretila da će izvesti zemlju iz EU ili ukinuti evro, nije grmela protiv „nefrancuza“ – građana Francuske sa korenima u Africi – nego se samo usput zalagala za njihovu integraciju.

Podmirivanje rasistički raspoloženih Francuza prepustila je vođi još ekstremnije desnice Eriku Zemuru i njegovoj novoosnovanoj partiji Rekonkista sa kojom je osvojio 6,8 odsto glasova.

France Presidential Election

Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 24. aprila. Makron je u protekloj noći upozoravao svoje pristalice: „Nije sve gotovo!“ On će se sada intenzivno baviti ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim problemima, putovaće iz grada u grad, sela u selo, činiti sve što je propustio, iako mu je manje naškodilo nego što se procenjivalo. Pre svega mora da ubedi birače levice da zapravo nije, to što jeste: zastupnik interesa krupnog kapitala i banaka.

Le Penova mora da proceni gde da nađe potrebne glasove da nadmaši protivnika koji ima preko 4 odsto prednosti. Zemurovi glasači su joj sigurni, ali teško da će biti dovoljni. Nada se podršci mnogih levičara, što nije nikakav paradoks: mnogi birači osciliraju između ekstermne desnice i ekstremne levice izražavajući svoj protest postojećim stanjem.

Francuska politička utopija

Možda najslavniji, i kontroverzniji,  francuski savremeni pisac Mišel Uelbek u romanu „Potčinjavanje“ piše o nezamislivom: da u Francuskoj 2022. na predsedničkim izborima pobedi musliman koji će uvesti bigamiju i sve što ide uz islamsku državu.  Roman je, prema rečima Uelbeka,  politička utopija konstituisanja velike islamske zapadne i mediteranske sile, usmerene po modelu Rimskog carstva, u kojoj bi Francuska i frankofonija igrale ulogu motora, a da bi se ta politika savezništva sa Arapima „dopala De Golu.“

Bez obzira na suprotne namere i ideju pisca, u knjigu su protkani koreni strahova mnogih Francuza na kojima počiva snaga ekstremne desnice. Došla je i 2022. godina i od samo u političkoj utopiji zamislivih ekstrama u Francuskoj bi moglo da se desi suprotno Uelbekovoj maštariji: pobeda Marin le Pen.

Pobeda Marin le Pen protiv Makrona je jednako nezamisliva kao pobeda Tomislava Nikolića protiv Borisa Tadića.

Predstoje i parlamentarni izbori koji će se takođe u dva kruga održati 12. i 19. juna. Iako Francuska ima polupredsednički sistem – predsednik republike predsedava vladom koju sam bira i ima i velika izvršna ovlašćenja – bez solidne većine u parlamentu ne može uspešno da sprovede svoje zamisli. A Makron ima nameru da bude predvodnik Evrope kakvu on zamišlja.

J.H./Le Mond/Spiegel

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com