Pijačni prodavci radikalizovali su ove nedelje svoje proteste zbog uvođenja fiskalnih kasa. Rad su na jedan dan obustavili u mnogih gradovima, a grupa članova udruženja pijačnih prodavaca “Opstanak” u ponedeljak je zaposela park ispred zgrade Predsedništva Srbije čekajući odgovor Aleksandra Vučića na njihov zahtev za izuzeće od elektronske fiskalizacije, podržan sa skoro 16 hiljada potpisa prodavaca.
Novi Zakon o fiskalizaciji predviđa uvođenje fiskalnih kasa za preprodavce robe na pijacama, dok su registrovani poljoprivredni proizvođači, koji na tezgama prodaju sopstvene proizvode, oslobođeni te obaveze.
Ali, predstavnici pijačnih prodavaca ističu da je ukupan udeo poljoprivrednih proizvođača u pijačnom prometu manji od deset odsto i da prodavci prodaju i njihove proizvode. Uz to, “pijačari” posebno naglašavaju da rade na otvorenom, pod raznim vremenskim uslovima i u slučaju e-fiskalizacije ne bi bilo moguće da odrede svoje radno vreme, ni da urade nivelaciju cena svežih proizvoda da ne bi propali.
“E-fiskalizacijom se ubija ‘duh pijace’ jer se onemogućava direktna pogodba i dnevna izmena cena, a i uništava komparativna prednost pijace u odnosu na sada već dominantne multinacionalne trgovinske sisteme”, ukazuje se u zahtevu udruženja “Opstanak” i dodaje da će nove mere ostaviti više desetina hiljada porodica bez prihoda, a ugoroziće i desetine hiljada malih poljoprivrednih proizvođača koji zbog nedostatka kapaciteta ne mogu da sarađuju sa velikim trgovinskim sistemima.
Pošto od Ministarstva finansija nisu dobili odgovor, “pijačari” su odlučili da zahtev za izuzimanje od e-fiskalizacije predaju Vučiću, a ako ih i on bude ignorisao, najavljuju protest za 30. mart.
Rekordni izvoz trupaca
Prodaja sirovine i zanemarivanje domaćih drvoprerađivača
Veliki rast izvoza drveta u poslednjih nekoliko godina donosi velike profite firmama koje se bave prodajom trupaca (balvana) i rezane građe. S druge strane, s vremenom su sve glasniji zahtevi da se ograniči ili čak potpuno zabrani izvoz drvne mase jer trpe domaći proizvođači nameštaja i drugi drvoprerađivači.
Značajan rast cena sirovog drveta i građe i velika potražnja na svetskom tržištu, posebno u Kini, doprinela je da Srbija prošle godine izveze 77.000 kubnih metara trupaca hrasta, jasena, topole, bukve i četinara – skoro duplo više nego 2020. godine. Ti drvni proizvodi sa niskom dodatom vrednošću čine poslednjih godina više od polovine izvoza drvne industrije, tako da i pored dobre zarade izvoznika, Srbija ukupno beleži relativno nisku vrednost izvoza proizvoda od drveta po zaposlenom radniku.
Problem je i što više od polovine izvoza čine trupci hrasta, najvrednije drvne sirovine, a rešenje je, navode stručnjaci, u većoj finalizaciji vredne sirovine i jačanju domaćih proizvođača nameštaja i prerađivača drveta.
“Imamo kapacitete da preradimo svu tu količinu trupaca koja se izvozi i nije dobro da naša preduzeća oskudevaju, a da se sirovine s druge strane izvoze. Izvezete sirovine u vrednosti od jednog dolara, a kada bi je preradili u proizvod visokog stepena finalizacije, vrednost izvoza bila bi povećana pet do 10 puta”, objasnio je za “Danas” profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić.
Kako je Rusija nakon sankcija koje su joj uvedene zbog agresije na Ukrajinu uzvratila, između ostalog, i zabranom izvoza trupaca u brojne zapadne zemlje, očekuje se da potražnja za drvnom sirovinom u svetu još više poraste i sva je prilika da države poput Srbije neće odoleti većoj i bržoj zaradi, i tako još više zanemariti svoje prerađivačke kapacitete.
“Pesma Evrovizije” na sudu
Lukas, Mirković i zabava miliona
foto: dušan aničić…
Turbo-folker Aleksandar Vuksanović, estradnog imena Aca Lukas, nije se proslavio kako je očekivao na izboru za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije, a slabu podršku muzičkih stručnjaka i mali broj SMS glasova pokušava već danima da objasni korumpiranošću rukovodstva Radio-televizije Srbije (RTS) i članova žirija, te nameštanjem telefonskog glasanja.
On i njegov menadžer Saša Mirković podneli su krivične prijave protiv generalnog direktora RTS a Dragana Bujoševića, urednice zabavnog programa RTS a Olivere Kovačević i pet članova žirija, jer su, kako je navedeno, “uticali na ishod rezultata takmičenja”.
Uzvratila je, za sada, Olivera Kovačević, koja je zbog povrede ugleda i časti podnela u svojstvu građanke 12 pojedinačnih tužbi protiv Lukasa i sa njim poslovno povezanih subjekata, a najavljene su i tužbe RTS a. “Ovo je jedini način da Olivera Kovačević zaštiti ne samo svoj ugled, već i ugled svojih saradnika iz tima RTS, stručnog žirija i publike koja glasa, a pre svega da sačuva integritet svih izvođača, koji talentom, trudom i energijom daju autentični pečat ovom prestižnom festivalu”, izjavio je njen advokat Ivan Ninić.
A Lukas i Mirković su pre nekoliko godina bili u žestokoj zavadi i javno su upućivali jedan drugom još gore optužbe od ovih koje proteklih dana izgovaraju povodom kvalifikacija za “Pesmu Evrovizije”: pevač je svog tada bivšeg menadžera nazivao “lažovom, psihipatom, reketašom i hohštaplerom”, a i menadžer je pevača “častio” sličnim nazivima, dodajući još da je “impotentan” i “konzument loših supstanci”.
I šta ćemo sad?
Atletski spektakl
Padali svetski rekordi u Beogradu
Beograd je u tri dana vikenda bio atletski centar sveta, a Svetsko dvoransko prvenstvo uveličali su rezultati mnogih atletičara i, za naše atletske prilike, veliki broj gledalaca u beogradskoj Štark areni. Postignuta su tri svetska rekorda i nekoliko najboljih rezultata svetskih prvenstava, kao i brojni državni i lični rekordi.
U finalnoj trci na 60 metara s preponama pobedu je odneo Amerikanac Grent Holovej (25), ali svoj i svetski rekord od 7,29 sekundi izjednačio je u polufinalnoj trci.
Venecuelanka Julimar Rohas (26) na fascinantan način pomerila je granicu svetskog rekorda u troskoku doskočivši u finalu do 15,74 metra, čak za 31 centimetar više od dosadašnjeg dvoranskog rekorda i sedam više od rekorda na otvorenom.
A kao što je i obećao pre dve nedelje, nakon što je u istoj dvorani na atletskom mitingu preskočio motkom letvicu na visini 6,19 metara, švedski as Armand Duplantis (23) ponovo je napravio podvig i otvorio novu stranicu u istoriji ove discipline preskočivši 6,20 metara.
foto: strahinja aćimović…
Zvezda šampionata bila je i naša skačica u dalj Ivana Vuleta (Španović) – na slici, koja je opravdala očekivanja i odbranila svetsku titulu doskočivši do 7,06 metara, i tako Srbiji donela jedinu medalju.
I publika je bila na nivou prvenstva, a u svet je otišla i slika aplauza i ovacija Ukrajinki Jaroslavi Mahučik (20) nakon što je pobedila u skoku u vis preletevši letvicu na visini 2,02 metra.
Najviše medalja, 18, osvojili su takmičari Sjedinjenih Američkih Država (tri zlatne, sedam srebrnih i osam bronzanih), ali najviše zlatnih odličja pripalo je Etiopljanima – četiri, a uz to su osvojili tri srebrne i dve bronzane medalje.
Uz vrhunske rezultate i sjajan ambijent, predsednik Svetske atletske federacije Sebastijan Kou nije krio zadovoljstvo i organizacijom, tako da je Beograd ušao u red kandidata za domaćinstvo Svetskog prvenstva na otvorenom 2027. godine.
Narandžasti Beograd
Saharski pesak i druge pojave
Prošle nedelje Beograd je nakon kišne noći osvanuo u oker nijansi, a žitelji su se uplašeno pitali iz koje je “furune” izašao tanki sloj prašine, koji je posebno bio vidljiv na automobilima i staklenim površinama.
Odgovor je stigao od meteroloških stručnjaka: kiša je bila obogaćena peskom iz Sahare, a ta pojava se javlja nakon dugotrajnih i jakih vetrova u severnoj Africi, koji podižu prašinu i sitni pesak iz pustinje u više slojeve atmosfere, a potom ih jaka strujanja nad Mediteranom donesu do juga Evrope, a i dalje. Prvi put je kod nas zvanično zabeležena u Kraljevini Jugoslaviji maja 1933. godine, a poznata je bila i ranije u narodu kao “blatna kiša”.
Sve je lepo objašnjeno na sajtu “Nauka kroz priče”, gde se navodi da se tokom godine iz Sahare u atmosferu podigne od 20 do 600 miliona tona peska i da je ova pustinja najveći izvor mineralne prašine na Zemlji. Pesak iz Sahare može da ugrozi avionski saobraćaj, a u većim koncentracijama predstavlja i zdravstveni rizik, ali, kao i druge prirodne pojave, on je istovremeno i koristan za brojne procese u atmosferi; spušta se čak na Karibe i Centralnu Ameriku i pospešuje život u Atlantiku i Amazonskoj prašumi.
Ipak, mnogi Beograđani su i dalje sumnjičavi spram naučnih objašnjenja, jer su ih do sada “ujedale” svakojake čestice u vazduhu i prljave kiše.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
