Da li će grešnik postati otpadnik

Iako je godinama bio neka vrsta mete za medije sa Zapada, Novak Đoković je postao jedan od najpoznatijih ljudi na svetu zbog neverovatnih rezultata koje je postigao kao teniser. On je danas ubedljivo najveći igrač svih vremena, po broju osvojenih najvećih turnira (Grend slem i Masters) i po nedeljama provedenim na prvom mestu.

Ako bi neko mogao da ga prestigne po broju osvojenih Grend slem turnira (4 najveća turnira u sezoni), recimo španski teniser Rafael Nadal koji ima takođe 20 titula, proći će decenije dok neko bude preko 350 nedelja (7 godina) na prvom mestu ATP liste profesionalnih tenisera.

Da je po dolasku u Beograd u ponedeljak 17. januara 2022. godine objavio završetak karijere, to bi značilo da se povlači kao nepobeđeni šampion i čovek koji je sve što se osvojiti može osvojio više puta (osim olimpijskog zlata). Đoković na terenu nema više kome da se dokazuje. Međutim, njegov vanredni dolazak u Beograd sredinom januara usledio je nakon proterivanja iz Australije, u koju je otišao dve nedelje ranije sa namerom da igra na svom omiljenom turniru koji je osvojio devet puta.

Kao što svi znamo, to se neće dogoditi nakon što je ministar za migracije Australije odlučio da protera Đokovića jer predstavlja opasnost po javno zdravlje tog dalekog kontinenta. Tako se dogodilo da jedan sportski poduhvat bude upleten u političke igre jedne zemlje, a pomalo i Srbije, jer su se u ceo slučaj upleli i srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Slučaj koji je počeo kao incident na ulasku u Australiju pretvorio se u vrhunski diplomatski skandal koji je na koncu rešavao australijski Federalni sud. Jedan od najvećih sportista sveta u 21. veku i osoba koja uvek i svuda ističe da mu je zdravlje na prvom mestu, tretiran je kao prevarant zbog pokušaja da, na neki način, izigra stroge epidemijske propise Australije, koja dve godine živi u nekoj vrsti karantina, a Vlada te države je pokazala da je moguće izbaciti nekoga samo zbog načina na koji vidi određene stvari, zbog neke vrste verbalnog delikta.

Australijski sud, i u prvostepenom i u drugostepenom postupku, pokazao je kako radi pravosuđe u uređenim državama (čak i nedeljom), a sličan zaključak se ne može izvesti o pravosuđu Srbije koje nije reagovalo na indicije da je Đokovićeva zdravstvena dokumentacija kompromitovana i da je on možda prekršio srpske zakone u delu koji se odnosi na postupanje zaražene osobe u toku epidemije. Zajedničko iz ovog slučaja za Srbiju i Australiju jesu političari na obe strane: i ovi iz Srbije i oni iz Australije hteli su jedino da se “nakače” na ogromnu popularnost Novaka Đokovića, da nekako u izbornoj godini prigrabe za sebe neki poen napadom, odnosno odbranom Đokovića i njegovih prava.

SPORT I POSLEDICE

Australijan open osakaćen je izostankom Novaka Đokovića, najvećeg šampiona u istoriji turnira koji je ponos Australije. Ove godine su svi čekali da Novak proba da po deseti put trijumfuje, što bi značilo da je preuzeo primat po broju osvojenih Grend slemova. Ta 21. titula trebalo je i na tom nivou da potvrdi ono što se već zna – da je Đoković najveći teniser svih vremena, da je bolji i od neverovatnih Rodžera Federera i Rafaela Nadala. Sada se to neće dogoditi, a neki veruju da je to prilika za Nadala da pobedi na turniru koji je do sada osvojio jednom u karijeri, daleke 2009. godine.

Nadal ne voli mnogo betonsku podlogu, ali sada, bez najboljeg sa druge strane, možda uspe na napravi iznenađenje i iskoristi šansu pored generacije mlađih igrača koji ipak nemaju takav status kao on.

Novak je oteran iz Australije, bukvalno, i preti mu kazna od tri godine zabrane ulaska u ovu državu. U prvim, emotivnim reakcijama ljudi koji su pratili slučaj u Beogradu bilo je i predloga da Novak više nikada ne ode u Australiju, da on valjda njih kazni svojim nedolaskom. Verovatno je rano za takve odluke, a i ako je sada ta Vlada odlučila da kazni Novaka, moguće je da bi se to u budućnosti promenilo, posle izbora u Australiji i po završetku pandemije. Sam Đoković je objavio na svom Instagram nalogu da neće davati izjave do završetka turnira u Melburnu.

Ovaj turnir je decenijama unazad donosio radost onima u Srbiji koji vole tenis. Počev od ere Slobodana Živojinovića, dok se još igralo na travi, i čuvenog meča sa Džonom Mekinroom (Amerikanac se standardno svađa sa sudijama, a Boba u hladu jede sendvič), preko neponovljivih uspeha mlade Monike Seleš (dok je nastupala pod zastavom SFRJ i SRJ), do neverovatnih dometa Novaka Đokovića, koji je na ovom turniru odigrao neke od najvećih mečeva u istoriji tenisa. Publika je uz Otvoreno prvenstvo Australije lakše podnosila tmurnu drugu polovinu januara i navijala za svog miljenika čitavih 15 godina.

Ta publika je sada besna i ozlojeđena, ali, sa druge strane, publika u Australiji, osim srpske zajednice, po istraživanjima koja su objavljivana, podržala je izbacivanje Đokovića zbog toga što se nije vakcinisao. To je osećanje ljudi koji su skoro dve godine u karantinu, pod strogim merama svoje vlade koja uprkos fantastičnom procentu vakcinisanih ovih dana pati od ogromnog broja zaraženih novom, omikron varijantom virusa.

PANDEMIJA I POSLEDICE

Đoković je proteran jer je po oceni ministra za migracije Vlade Australije predstavljao opasnost po javno zdravlje i mogao je da proizvede neku vrstu protesta. Ovo objašnjenje je toliko problematično da ga je možda nemoguće i nepotrebno komentarisati. Uostalom, time su se bavili svi veliki i mali mediji u svetu u danima za nama.

Đoković, rezervisan prema vakcinaciji zbog specifičnog načina života, treninga i posebno ishrane, nije išao naokolo i govorio da li neko treba ili ne treba da se vakciniše, niti je govorio da li se ili nije vakcinisao protiv virusa. Danas se ocenjuje da je Đokovićeva greška bila što je po odlasku u Australiju postavio sliku na Instagram na kojoj se pohvalio da je dobio medicinsko izuzeće i da mu je tako omogućeno da nastupa.

Saga oko toga da li će Novak moći da igra trajala je čitave jeseni i nije bilo do kraja jasno da li će mu biti omogućeno da doputuje u Australiju uprkos strogim epidemiološkim pravilima. U dokumentaciji koju smo naknadno mogli da vidimo predstavljena je hronologija dešavanja oko Đokovićeve “borbe” da dobije australijsku vizu uprkos činjenici da nije vakcinisan. On se za vizu prijavio još u novembru, a kao dokaz za dobijanje medicinskog izuzeća priložio je krajem decembra sertifikate koje su mu izdale zdravstvene institucije Republike Srbije. Na osnovu toga dobio je potvrdu dve nezavisne komisije u Australiji, a potom je pobedio i na Okružnom sudu pošto je nekoliko dana bio zadržan u imigracionom hotelu.

Autralijski sudija koji je omogućio Đokoviću da uđe u Melburn i počne da trenira za turnir bio je proglašen za heroja u srpskoj javnosti.

UJEDINJENJE OKO NOLETA

Međutim, ta odluka je dovela do toga da bude javno obelodanjena dokumentacija Novaka Đokovića koja je odmah analizirana globalno i iz koje je utvrđeno da se on nije ponašao u skladu sa propisima koji važe za zaražene osobe tokom pandemije. Naime, saznalo se da je Đoković 16. decembra testiran na kovid i da je bio pozitivan, ali da je on tog dana i nekoliko dana nakon toga išao “naokolo po gradu” i završavao ranije dogovorene obaveze – sastanke, javna pojavljivanja i intervjue. Jednom rečju, nije mnogo mario što je kovid pozitivan, a u delu javnosti ovde, a globalno posebno, bila je naznačena njegova fotografija sa gomilom mladih tenisera od 17. decembra.

Onaj deo javnosti koji se usudio da postavi pitanje o tome u Srbiji, napali su veliki mediji, a potere su trajale, i traju i dalje, na društvenim mrežama. Stav je bio da se ne pita, da se ne analizira, nego da se svi ujedine oko Novaka jer je valjda to sad mnogo važno.

U naknadnom obraćanju javnosti, takođe preko društvenih mreža, sam Đoković je priznao nemar, a činjenicu da u njegovoj dokumentaciji nije bilo tačnih podataka (poput onog da nije putovao u treće države, a išao je najpre u Španiju pa odatle u Australiju) pripisao je nemaru svog agenta. To je bilo najslabije mesto njegovog kajanja i izvinjavanja jer je zaista u sve to teško poverovati: odeš da se testiraš, pa dva dana ne otvoriš mejl na koji ti je istog dana stiglo obaveštenje (kao i svim drugim građanima Srbije), a onda se nimalo ne pridržavaš epidemijskih mera niti otkažeš neke događaje jer bar posumnjaš da si zaražen. Nakon toga odeš u Španiju pa nastaviš za Australiju, a to ne navedeš u dokumentu koji popunjavaš prilikom ulaska u Australiju. Zaista, za nekog ko važi za veoma fokusiranu osobu, pribranu i sa velikom sposobnošću kontrole ponašanja, puno grešaka u malo dana.

SAČEKAN NA VOLEJ

To su zapadni mediji jedva dočekali, a kada je nemački “Špigel” objavio forenzičku analizu Novakovih serifikata o tome da je najpre pozitivan a potom, 22. decembra, negativan na kovid, te da je prvi sertifikat od 16. decembra zapravo izdat 26. decembra, bilo je jasno da od njegovog nastupa nema ništa. Iako priznat i uvažen kao veliki šampion i takmičar, kao neverovatan sportista koji i u srednjim tridesetim igra na neverovatnom nivou, bolje od onih koji su deset i više godina mlađi od njega, Đoković je u ovoj situaciji prepoznat kao varalica i, još gore, antivakser. Što je za javnost u Australiji dovoljno da ga odbaci zbog traume kroz koju prolaze dve godine unazad.

Džaba podsećanje na lepe dane, džaba priča da je igrao prošle godine isto tako nevakcinisan, džaba što je pomagao Australiji kada su bili požari, džaba što je pomagao brojnim kolegama u različitim situacijama – kao da su svi čekali da napravi ovakvu glupost i da krenu da ga urnišu sa svih strana.

IDENTITET I POSLEDICE

foto: zoran žestić / tanjug

Dok se Đoković sa svojim moćnim advokatskim timom borio za ostanak u Australiji, za pravo da bude na turniru koji će se možda jednom zvati po njemu, dok se borio da pobedi imigracione propise države u koju se zaputio pošto su mu institucije te države dale zeleno svetlo, njegova porodica i poklonici u Srbiji i regionu su se takođe potrudili da pošalju neke poruke.

Jedna od najjačih je kada je Srđan Đoković sina uporedio sa Isusom i postavio na čelo boraca za slobodni svet. Porodica je bila spremna da razgovara o svemu osim o validnosti Novakove dokumentacije, baš kao i predstavnici zdravstvenih institucija u Srbiji. Osim pokrajinskog sekretara za zdravstvo (što je bizarno po sebi) i Gojkovića, člana Kriznog štaba (koji je po sebi nelegalan), koji je objasnio da je sa Novakovom dokumentacijom sve u redu, niko drugi se nije oglasio da objasni nedoumice koje su se pojavile širom sveta u najvećim i najozbiljnijim medijima.

To, na neki način, govori i o prirodi ove vlasti, koja medije vidi kao sredstvo propagande i manipulacije, pa ako oni to rade i tako postupaju sa medijima, onda i čitav svet radi isto tako, pa je neozbiljno odazivati se na pitanja medija ili na njihove objave. A to što su na Federalnom sudu upravo medijske objave bile citirane i uzimane kao argument protiv Đokovića, to je samo produbilo čuđenje i raširilo po tabloidima i TV stanicama dalju paranoju. Srbin Đoković, kao amblem čitavog srpskog roda, razapet je od strane fariseja i moćnika sa namerom da ubijajući njega ubiju i sve što je srpsko – to je poruka koja Srbijom odjekuje danima. On je Isus, on je preambula, on je stradalnik kao srpski narod i srpska vojska 1915. godine, Australija je njegova Albanija, ali se nije povinovao, nije se povukao, stradao je planski da bi valjda negde sutra vaskrsao.

I zaista, ako ima onih koji veruju u ovakva tumačenja, neka ih, ali ozbiljna društva moraju da se pitaju i razjasne da li je u redu da se srpski zakoni i pravila u pandemiji krše nekažnjeno, pa makar to bio i Novak Đoković. On svakako sutra zaslužuje i spomenik i ulice i trgove, ali bi sada pomoglo kada bi svojim sugrađanima, ne mora zlom svetu, objasnio šta se zapravo dogodilo: da li je bio bolestan i zašto se nije vakcinisao kada je to uradila većina onih koji ga vole i obožavaju širom planete.

Da li veruje da su oni pogrešili, da su otrovani, i ako jesu, zašto im on na to nije skrenuo pažnju baš kao što godinama govori o meditaciji, zdravoj ishrani i zdravim životnim stavovima? Ako već suda za to nema, Đoković bi u nekom trenutku to mogao svima nama da objasni ili da više ne komentariše stvari koje nisu vezane za teren i reket.

Do narednih turnira ima vremena, on može da pauzira i čitavu godinu, ali bi njegova publika volela da dobije ova objašnjenja od njega u skoroj budućnosti. I verovaće mu šta god rekao.