Rat bez kraja

„Kada padaju bombe, prvo ih čuješ, a zatim vidiš zelenkastu svetlost kako pada s neba. A krstareće rakete ostavljaju žut bljesak“, kaže Hamad Alokzaj, talibanski borac koji je pre neku noć izbrojao tridesetak zelenkastih svetala kako padaju s neba na Kandahar. U džamiji u kojoj se nekada za molitvu okupljalo više od 10.000 vernika, mahom talibanskih pristalica, sada, prošlog petka, bilo ih je jedva stotinu. Oko 50 kamiona (koji, prevedeno na talibanski način ratovanja, zamenjuju ono što u konvencionalnijem ratu predstavljaju borna kola, tenkove, kampanjole i oklopne transportere) natovarenih oružjem i municijom krenulo je iz Kandahara put uporišta u brdima. Oktobar je mesec grožđa i lubenica u Avganistanu, i zemljom špartaju kamioneti ka pijacama s druge strane pakistanske granice, dokazujući da život teče po svome za narod kome ni bombe ni ratno stanje nisu novost. Strah je, međutim, realan, i nova veština koju su Avganistanci savladali, da razlikuju bombe od projektila po boji, neće im biti od velike koristi u preživljavanju zime koja dolazi.

ŽIVOT I FANTASTIKA: Senka straha nadvila se i nad Amerikom pošto je antraks već odneo nekoliko ljudskih života. Baš kao i bakterije koje izazivaju opaku bolest, zarazni strah koji je učauren u sporama dremao decenijama nagriza duše i „najmirnijih Amerikanaca“.

I to je realnost. Krstareće rakete, bombe sa preciznim navođenjem, avioni B-2 koji preleću pola Zemljine kugle iz baze u Misuriju do Centralne Azije više pripadaju naučnoj fantastici nego stvarnom životu. Nasuprot ovom gromoglasnom, u sudnicama, policijskim stanicama i bankama vodi se tihi rat protiv terorističke mreže koji će trajati godinama. Ključno pitanje koje se danas postavlja glasi – kada će i kakva pobeda okončati rat.

„Onda kada se vi i ja i naša deca probudimo i izađemo iz kuće bez brige da će nas pogoditi avion, ili da će se neki kamion natovaren ekplozivom zaleteti u neku zgradu, ili da će se srušiti Svetksi trgovinski centar“, glasio je odgovor američkog ministra odbrane Donalda Ramsfelda u intervjuu koji je prošle nedelje dao mreži CBS. Drugim rečima, rat se neće završiti potpisivanjem kapitulacije na nekom bojnom brodu, bio je izričit Ramsfeld. Ili, što reče jedan američki kongresmen, pozivajući se na definiciju pornografije koju je svojevremeno pružio sudija Poter Stjuart: „Prepoznaćemo je (pobedu) kad je budemo ugledali.“

Ovo su ambiciozne projekcije pobede kako za građane Amerike i Avganistana tako i za ostatak sveta, te ostaje briga kako će izgledati dalja američka akcija protiv talibana i Osame bin Ladena. „Sve zavisi od toga kako se rat definiše“, kaže za „Njujork tajms“ Džozef Naj, dekan na Harvardu i bivši zamenik ministra odbrane u Klintonovoj administraciji. „Ako je za okončanje rata dovoljno da se uklone Osama bin Laden i njegova mreža, onda ima izgleda za uspeh. Ali, to nije pobeda u ratu protiv terorizma.“

NEVOLJNI PARTNER: Državni sekretar Kolin Pauel otišao je u zvaničnu posetu Pakistanu i Indiji, u pokušaju da „veštačkim disanjem“ očuva labavu koaliciju u neposrednom okruženju ratne arene, koja je neophodna za vojni uspeh koji su SAD sebi zacrtale. I dok Pakistanom besne antiameričke demonstracije, koje se šire i po drugim zemljama, kao general generalu Pauel će pakistanskom predsedniku Pervezu Mušarafu ponuditi brzu (i obilnu) ekonomsku pomoć u zamenu za lojalnost i posuđivanje terena za vojne akcije protiv Avganistana. Mušaraf će od Pauela tražiti i pokretanje pregovora između Pakistana i Indije oko Kašmira, što se Pauelovim sagovornicima u Nju Delhiju sigurno neće dopasti. Oni će pak od generala Pauela zatražiti da SAD prošire listu terorističkih organizacija i da na nju uvrste grupe koje deluju u Kašmiru, ali iza kojih stoji logistička i finansijska pomoć zvaničnog Pakistana. S druge strane, a na sreću SAD, zahtevi Uzbekistana znatno su skromniji kada je reč o podršci vojnim i obaveštajnim naporima SAD. Uzbekistan je potpisao vojni sporazum sa SAD kojim je ovaj avganistanski sused dozvolio dugoročno razmeštanje američkih trupa na svojoj teritoriji. U bazi Kanabad u Uzbekistanu, oko 200 km od granice sa Avganistanom, već je stacionirano oko 2000 američkih vojnika, pripadnika 10. planinske divizije. Za uzvrat, SAD će Uzbekistancima garantovati bezbednost u slučaju eventualne odmazde. (Prilično tužan partner za SAD, ako se ima u vidu da Uzbekistan ima jednu od najgorih vlada kada je reč o represiji i kršenju ljudskih prava u tom delu sveta koji inače ne može da se podiči demokratskim institucijama.)

I dok traju diplomatski i ekonomski napori SAD da obezbede teren odakle će Osami bin Ladenu i njegovoj organizaciji Al Kaida stati na rep, šire se i vojne opcije koje, zbog svoje prirode, neće biti naročito televizične.

SAD na terenu, duboko u neprijateljskoj teritoriji, već imaju pripadnike elitne jedinice Delta kojima su se pridružili pripadnici britanskog SAS-a (čuveni 22. puk), a šuška se da su i Francuzi poslali svoje ljude. Oni za sobom ne smeju ostaviti nikakav, a ponajmanje trag zelene ili žućkaste boje koje ostavljaju krstareće rakete, koje, kako kaže Ramsfeld „neće rešiti problem“. Iako prevashodno služe kao „lokatori“, tj. izvidnica koja prečešljava avganistanske gudure u potrazi za metama koje se gađaju iz vazduha, ovi momci imaju i zadatak da se obračunaju prsa u prsa sa pripadnicima Al Kaide.

TRENUTAK ZA TRUPE: Piloti aviona F-18 i B-52 sasvim su bezbedni od nepostojeće protivvazdušne odbrane talibana, ali oni mogu da urade samo jedan deo posla. Osim toga, Avganistan nije baš bogat metama. Jasno je, dakle, da je i za Buša i za Blera kucnuo čas da pošalju neki vid kopnenih trupa, i od toga se, za razliku od rata protiv SRJ, ne beži. Problem je, međutim, što će i same trupe, kao i podrška koju im budu pružali helikopteri, biti znatno ranjiviji od sile koja je do sada viđena. Od opcija koje su na raspolaganju – ulaz iz Pakistana, uspostavljanje privremenih baza u Avganistanu i krstarica Kitty Hawk koja plovi Arapskim morem – za sada je najverovatnija ova poslednja, kao najmanje riskantna. No, iako bez savremenih protivvazdušnih sistema, Avganistancima su u borbi protiv helikoptera dovoljni stingeri, isti oni koje su kupili od Amerikanaca kada su ratovali protiv Sovjeta. Njima su svojevremeno uništili 269 sovjetskih letelica (iz 340 pokušaja). A za neke akcije poslužiće i obični ručni raketni bacači, kojima su svojevremeno Somalijci u Mogadišu oborili dva američka helikoptera tipa Black Hawk (i pri tom usmrtili čak šest superkomandosa iz Delte koji su pritekli u pomoć palim drugovima).

Dakle, dok traje akcija za televizijske kamere i javno mnjenje širom sveta, Amerikanci se pripremaju za kopneni rat i ulaženje u mnogobrojne pećine Avganistana u potrazi za smrtnim neprijateljem. Pod uslovom da su on i vođe Al Kaide još tu. Obaveštajni izvori SAD nagoveštavaju da bi se Osama bin Laden i njegova družina već mogli naći izvan Avganistana. Kao moguće destinacije navode se Indonezija, Filipini i Malezija, ali se ispituju neprijatna ratna poprišta kao što su Čečenija, Sudan i Somalija.