Gotovo svaki od nedavnih izbornih ciklusa predstavljao je svojevrsni referendum o Benjaminu Netanjahuu. Ovog puta, mnogi Izraelci smatraju da je izbor važniji nego ikada: ne radi se samo o tome ko će voditi zemlju, već i o tome u kom pravcu se ona kreće, piše CNN.
Ovo je prvo glasanje na nacionalnom nivou nakon napada koji je 7. oktobra 2023. predvodio Hamas – što predstavlja najteži bezbednosni propust u istoriji Izraela – kao i nakon ratova koji su usledili u Gazi, Libanu i Iranu. Ti događaji su mobilisali veliki deo zemlje, ali su istovremeno doveli do još veće međunarodne izolacije Izraela.
Za mnoge birače, ovo je prva prilika da ocene rad rukovodstva koje je bilo na vlasti tokom propusta od 7. oktobra, kao i da odluče ko bi trebalo da vodi zemlju u uslovima sukoba i ko će poneti teret proširene vojne obaveze.
Krajnja desnica i ultraortodoksne stranke
Netanjahuova vlada – prva u poslednjih nekoliko decenija koja je odslužila pun četvorogodišnji mandat – oslanjala se na partnere iz redova krajnje desnice i ultraortodoksnih stranaka, koji su Izrael usmerili ka nacionalističkijem i religioznijem kursu nego ikada ranije. On je postao prvi izraelski premijer koji se, dok je još bio na funkciji, suočio sa suđenjem zbog optužbi za korupciju, u trenutku kada je njegova vlada sprovodila reformu pravosuđa s ciljem slabljenja Vrhovnog suda i drugih mehanizama kontrole vlasti, piše CNN. Taj pokušaj reforme izazvao je masovne proteste tokom 2023. godine.
Na izborima u utorak odlučuje se hoće li Izrael nastaviti da se kreće u nacionalističkom, konzervativnom i religioznom smeru – ili će promeniti kurs. Odgovor možda neće biti poznat još nedeljama, s obzirom na način na koji se u Izraelu formiraju koalicije. Prema anketama, malo je verovatno da će bilo Netanjahuov blok, bilo opozicija, samostalno osvojiti većinu; to znači da bi ovi izbori mogli da pokrenu novu političku krizu u Izraelu, umesto da je razreše.
Ko se kandiduje i ko je u prednosti?
Izraelci glasaju za stranačke liste, a ne za pojedinačne kandidate. U društvu podeljenom po nacionalnoj, verskoj, etničkoj i ideološkoj osnovi, to dovodi do velikog broja učesnika.
U svakom izbornom ciklusu prijavi se na desetine lista, ali samo one koje pređu cenzus od 3,25 odsto glasova osvajaju poslanička mesta i ulaze u Kneset – izraelski parlament koji broji 120 poslanika. U ponedeljak je u trci bilo 36 stranaka.
U aktuelnom sazivu izraelskog parlamenta – Kneseta – stranka Likud, koju predvodi Benjamin Netanjahu, čini okosnicu vladajuće koalicije. Tu koaliciju, pored Likuda, čine i ultraortodoksne stranke, kao i desničarske versko-cionističke partije. Preostala mesta dele opozicione stranke levog, centralnog i desnog političkog spektra.
Prema anketama, između 11 i 13 stranaka će preći cenzus; poslanička mesta se dodeljuju po sistemu proporcionalne zastupljenosti.
Dve najveće stranke su Netanjahuov desničarski Likud i „Jašar” – nova stranka centra koju predvodi Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba, koji se izdvojio kao njegov glavni protivnik.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo „Kanal 12” daje prednost Ajzenkotu sa 23 poslanička mesta, ispred Likuda koji bi osvojio 21, mada drugi anketari iznose drugačije procene. Prema podacima „Kanala 14”, koji je naklonjen Netanjahuu, Likudu se predviđa 30 mesta, a Ajzenkotu oko 20. U direktnim poređenjima o tome ko je pogodniji za premijersku funkciju, Ajzenkot konstantno ima prednost u odnosu na Netanjahua.
Međutim, biti najveća stranka nije dovoljno za pobedu. Za formiranje vlade potrebno je 61 poslaničko mesto, a nijedna stranka do sada nije uspela sama da osvoji takvu većinu. Stoga, izborna noć obično ne donosi konačno rešenje. Prava borba odvija se kroz koalicione pregovore koji slede, a koji mogu potrajati danima, nedeljama, pa čak i mesecima.
Većina anketa predviđa da će Netanjahuov blok – koji čine Likud, dve krajnje desničarske stranke (predvođene Bezalelom Smotričom i Itamarom Ben-Gvirom) i dve ultraortodoksne stranke – osvojiti između 49 i 55 mesta, što je manje od potrebne većine od 61 poslanika. Opozicija, koja na papiru deluje snažno, duboko je razjedinjena: s desne strane Ajzenkota nalaze se stranke koje predvode bivši premijer Naftali Benet i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman, dok je s leve strane stranka Demokrate, koju predvodi Jair Golan. Benet i Liberman nisu pružili podršku Ajzenkotu, a obojica imaju sopstvene ambicije da postanu premijeri.
Šta bi moglo da presudi?
Kako se ne očekuje da će ijedan blok ubedljivo pobediti, ishod bi mogao da zavisi od nijansi: koje će male stranke preći izborni prag od 3,25 odsto, a koliko će glasova otići strankama koje taj prag ne pređu – čime će ti glasovi praktično propasti.
Izlaznost je od velikog značaja, jer samo nekoliko hiljada glasova može odlučiti.
Neko mora da Vas izveštava nezavisno i posle izbora. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
