I trg i park i porta

Projekat uređenja Vračarskog platoa koji je na svoju realizaciju čekao gotovo petnaest godina, ubrzano se dovršava zahvaljujući proslavi jubileja dvestogodišnjice od Prvog srpskog ustanaka, zakazanoj za 15. februar naredne godine. O simboličkom i svakom drugom značaju lokacije Vračarskog platoa ili Svetosavskog trga, govore polemike i javne rasprave o aritektonsko-urbanističkom rešenju ove gradske celine koje ne jenjavaju bar pola veka. Kako će plato izgledati za par meseci, kada dobije svoj konačan izgled?

PROJEKAT: Uređenje Vračarskog platoa i prostora oko hrama Svetog Save koji okružuju ulice Krušedolska, Nebojšina, Skerlićeva i Bore Stankovića, rešeno je javnim konkursom iz 1989. godine na kome je pobedio zajednički rad arhitekata Vladimira Macure i Đorđa Bobića. Ovo je bio četvrti konkurs koji je za taj prostor raspisivan od Drugog svetskog rata naovamo.

Vračarski plato simbolično predstavlja „kraj centra Beograda, čiji bi početak bio Gornji grad na Kelmegdanu“, kaže u razgovoru za „Vreme“ arhitekta Đorđe Bobić i dodaje da im je Kalemegdan na neki način i bio inspiracija za projektovanje ovog trga.

Od kada je pobedio na konkursu, ovaj plan je osporavan u javnosti, čak je u jednom trenutku dospeo i do suda. Arhitekta Bobić kaže da su svakih par godina on i njegov kolega preispitivali projekat i uvek mu se vraćali, tako da ovo što se sada izvodi predstavlja njihovo prvobitno rešenje.

Kada je na svečanosti povodom početka izvođenja radova na platou, premijer Zoran Živković rekao da će „park biti pretvoren u portu hrama Svetog Save“, on verovatno nije dobro razumeo nameru autora projekta jer je osnovna ideja arhitektonskog tima Macura–Bobić bila da ovaj prostor projektuju kao „zeleni trg“, odnosno park. Naime, ideju da to bude „svečani trg“, sa crkvom, bibliotekom i Karađorđevim spomenikom, oni su pokušali da marginalizuju u korist gradskog trga koji bi se koristitio cele godine, a koji bi imao i potencijal „svečanog“ kada to neki važan datum ili praznik zahtevaju.

TRG, PARK, PORTA: Trg je koncipiran tako da ima dve fasade, jednu čini zdanje Narodne biblioteke Srbije arhitekte Kurtovića koje, po mišljenju Bobića, predstavlja „najlepši primer moderne“ od pre tridesetak godina, dok drugu fasadu novog trga čine Parohijski dom, koji je u izgradnji, i nova zgrada Patrijašije, koja će se zidati u produžetku. Nove zgrade bi takođe trebalo da budu reprezentativni objekti vremena u kom su izgrađene. Parohijski dom projektovao je profesor Mateja Nenadović sa sinovima Milošem i Đorđem, i on predstavlja moderno zdanje izrađeno u belom kamenu. Stambeni blok zgrada u Krušedolskoj ulici, za koje Bobić ironično kaže da su „projektovane u radno vreme“, i koje su do sada okruživale trg i predstavljale njegovu fasadu to ovim rešenjem neće biti, jer svojim izgledom to nisu zaslužile. Narodna biblioteka i zgrade Parohijskog doma i Patrijaršije su po projektu u ravnoteži, iste su visine, dok je prostor između slobodan. Portu hrama Svetog Save koji dominira platoom i park deli „živa ograda“, koja samo simbolično ograđuje prostor. Na prostoru ispred Biblioteke gradi se „ravna fontana“ površine 400 metara kvadratnih od stakla i kamena, po kojoj, kada nema vode, može da se hoda. Predviđena je izgradnja i dva dečija igrališta, osvetljavanje celog kompleksa, dvadesetčetvoročasovni video nadzor prostora zbog bezbednosti, što će, prema rečima Đorđa Bobića, omogućiti njegovo permanentno korišćenje.

Ono na šta su autori projekta veoma ponosni je javni podzemni WC velike površine koji se gradi iza Biblioteke prema Skerlićevoj ulici, a koji će biti user frendly .

DOZVOljENO GAŽENjE TRAVE: Veliki prostor trga imaće relativno malo staza koje su popločane jablaničkim granitom. Kretanje će se odvijati bez ikakvih ograničenja, tako da će biti dozvoljeno gaženje trave, sedenje na travi, naravno i šetanje pasa.

Forma trga koncipirana je tako da nema prepreka, ravan je.

Po projektu je urađena nova nivelacija terena, kojom su skinuta dva metra zemlje, tako da će se sa Bulevara jugoslovenske armije videti stepenik ispod vrata Hrama. Da bi ovaj prostor zaista bio „zeleni trg“, biće zasađeno 400 stabala, koja prema želji arhitekata ne smeju biti mlađa od 15 godina. Nažalost, drveće koje je tu raslo počelo je da se suši kada su krenuli radovi na platou. Bobić kaže da je sada najveći problem to što u Srbiji nema rasadnika koji mogu da isporuče toliku količinu stabala odjednom.

Spomenik Karađorđu ostaće na istom mestu na kome je i do sada stajao. Novost je skulptura Svetog Save koju je Ruska pravoslavna crkva poklonila Srpskoj i koja će biti postavljena iza male crkve Svetog Save. U okviru rekonstrukcije celog prostora, radi se i obnova fasade male crkve.

SAOBRAĆAJNO REŠENjE: Saobraćaj oko platoa usmeravaće se kružno u jednom smeru. Skerlićevom ulicom prema Vračaru i Krušedolskom u pravcu Savskog venca ili Slavije. U Skerlićevoj je predviđeno autobusko stajalište. Veliki parking nije predviđen jer je plato u centralnoj gradskoj zoni, a ideja arhitektonskog tima je da se na ovo mesto dolazi peške. Iza Biblioteke se gradi garaža za potrebe biblioteke. Parohijski i Patrijaršijski dom će imati svoje podzemne garaže, a stanovnici okolnih zgrada i ulica deliće sudbinu ostalih žitelja centra grada. Izvođenje projekta finansira grad Beograd, Društvo za izgradnju Hrama i mali donatori, građani.