Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Beograd će ovog vikenda (25- 27. septembra) ugostiti neka od najpoznatijih pesničkih imena starog kontinenta na jubilarnom, dvadesetom Festivalu evropske poezije „Trgni se! Poezija!“, koji organizuju izdavačke kuće „Treći trg“ i „Srebrno drvo“.
Slogan ovogodišnjeg izdanja je „Od nemila do nedraga“, po stihu Milana Dedinca.
Dejan Matić, osnivač Festivala, kaže da “ima više razloga da se setimo poezije ovog malo zaboravljenog liričara i nadrealiste, i krilatice pod kojom je svojevremeno sabrao vlastito delo u korice jedne knjige. Pre svega, navršava se šest decenija od pesnikove smrti (26. septembra 1966), ali i 124. godine od njegovog rođenja (27. septembra 1902). Nije manje značajno ni što se ovaj festival održava u možda najdramatičnijem, a na paradoksalan način i hiper-nadrealnom trenutku u svetu i u našoj zemlji.”
“Ono što smo izneli za ovih 20 godina, pokušavajući da u Beogradu ugostimo značajne i neobične pesnike Evrope i Balkana – izazovi koji su zapravo i jedno od lica poezije – nesumnjivo i najkraće može se opisati tim rečima: od nemila do nedraga.”
Dejan Matić je najavio da će festival predstaviti tri izuzetne kolekcije poezije značajnih pesnika tri generacije: Marte Pesarodone, najznačajnije žive pesnikinje katalonskog jezika, čiju kompletnu poeziju u prevodu Jelene Petanović pod nazivom Svemu se divim predstavljamo na otvaranju, zatim pesnika i pisca Imanuela Mifsuda, sa romanom Spavaj sad, o spavaj sad, u prevodu Milana Dobričića, i pesničkom zbirkom Moje drago telo, u prevodu Novice Petrovića, kao i pesnikinju najmlađe generacije Malgožatu Lebde. Gotovo kompletno njeno delo je prevela Biserka Rajčić, uključujući najnovije pesme u knjizi Mer de Glace i poetski roman Lakomi….
Festival će u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda otvoriti Marta Pesarodona (85), koja je i pripovedačica, književna kritičarka, autorka eseja i biografija, prevoditeljka i feministkinja, dobitnica brojnih priznanja, među kojima Nacionalne nagrade za zasluge u katalonskoj književnosti.
Potiče iz porodice republikanaca, njen otac se borio u Španskom građanskom ratu. Studirala je istoriju na Univerzitetu u Barseloni i počela da piše na katalonskom u vreme kada je njegova upotreba, tokom Frankove diktature, bila ograničena. Neko vreme provela je u Britaniji kao lektorka za španski jezik na Univerzitetu Notingem. Kasnije je u Berlinu u dva navrata usavršavala nemački jezik, na poziv Gete instituta. Kako sama kaže, sa „Londonom je bila u srećnom braku, dok je Berlin bio njen ljubavnik“.
Život i stvaralaštvo Pesarodone obeležili su lični gubici, pa je njena poezija okrenuta sećanjima, ljubavi, prijateljstvu, smrti, prolaznosti… Prevodila je na katalonski Doris Lesing, Eriku Džong, Silviju Plat, Suzan Sontag, Simon de Bovoar, Margaret Diras, a napisala je više radova o Virdžiniji Vulf i Blumbsberi grupi.
Malgožata Lebda (41) je popularna i prevođena pesnikinja i spisateljica, ali i naučnica, fotografkinja, planinarka i ultramaratonka.
Godine 2021, u okviru svog sportskoaktivističko-poetskog projekta „Čitanje vode“, pretrčala je 1.113 km, odnosno ukupnu dužinu Visle, najduže poljske reke – od njenog izvora u Beskidima do ušća u Baltičko more. Doktorat je odbranila na Pedagoškom univerzitetu u Krakovu, a mnogi joj proriču slavu Vislave Šimborske. Dobitnica je više nagrada, među kojima i Nagrade Vislava Šimborska. U stihovima Lebde priroda zauzima važno mesto, a piše i o prolaznosti, telu, bolesti i surovom ruralnom pejzažu, u kom je i sama odrasla, često ukazujući na nasilje nad životinjama.
Drugi dan Festivala obeležiće gostovanja višestruko nagrađivanog pesnika i romanopisca Imanuela Mifsuda (59), prvog s Malte koji je osvojio Nagradu Evropske unije za književnost, a ovog avgusta dobio je i prestižnu Evropsku Homerovu medalju za poeziju i umetnost. Višestruki je dobitnik i Nacionalne nagrade Malte za poeziju i prozu. Pikanterija je i da je prvi malteški pisac kog je ugostila Kongresna biblioteka u Vašingtonu (2017), u kojoj je predstavio čitaocima svoje delo.
Mifsud je studirao na Univerzitetu Malte, tu je doktorirao i tu danas predaje. Piše i knjige za decu i dramske komade koje režira, ali i prevodi druge autore, recimo Molijerovog “Don Žuana”. I sam je vodio nekoliko pozorišnih trupa. Prevođen je na više jezika, a njegove teme su: egzistencijalna prolaznost, društveno-politička kritika, istraživanje ljudskog tela i seksualnosti…
Publika će moći da čuje i katalonskog pesnika, pisca, prevodioca i kulturnog aktivistu Đaume Se Pons Alordu (42) sa Majorke, koji je objavio više od trideset naslova. Njegov opus kreće se preko poezije i romana do eseja, jezikom visoko lirskog intenziteta. Prevodio je dela Volta Vitmana, Edgara Alana Poa, Elizabet Bišop, Vilijama Blejka, Ajris Murdok… Aktivni je promoter savremene katalonske književnosti i dobitnik nekoliko nagrada. Sarađuje sa različitim medijskim kućama i uveren je, kako kaže, da je strast temelj života.
U oba dana u razgovorima će učestvovati i prevodioci Jelena Petanović i Pau Bori (sa katalonskog), Biserka Rajčić (sa poljskog) i Novica Petrović (sa engleskog). Drugi dan je zanimljiv i zbog razgovora o poeziji generisanoj veštačkom inteligencijom, u kom će učestvovati teolog i IT stručnjak iz Češke Jirži Dosoudil. Poslednjeg dana Festivala biće predstavljena knjiga “Sabrane pesme” norveškog nobelovca Juna Fosea, u prevodu Radoša Kosovića, a posetiocima će se predstaviti i crnogorska pesnikinja Barbara Delać, kao i domaći pesnici Dejan Matić i Milan Dobričić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Martovski festival je počeo sa publikom koja je došla autobusima, a sezona u Jugoslovenskom dramskom porukom glumaca da nastavljaju borbu za kulturu i dalje traje
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
