Poezija
Zbirka pesama „Gaza jedno telo“ Malike Berak: Svedočanstvo o ljudskoj bespomoćnosti
Zbirka pesama "Gaza, jedno telo" francuske pesnikinje i diplomatkinje Malike Berak prvo je izdanje nove izdavačke kuće „Plan B izdavaštva“
Duh vremena: Osam i po decenija od odlaska iz života poetese XX veka (2)
Život i poetika Marine Cvetajeve između Erosa i Tanatosa
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) ‘slika ličnosti’, stvorila je poeziju, veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena ‘gnezdom’ i sama, pronalazila se i gubila, i pravila beskrajne greške.”
Duh Vremena: Šest decenija od smrti Ane Ahmatove (4)
Odjek pesme Ane Ahmatove o teškoj epohi u samoći udvoje
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Duh Vremena: Šest decenija od smrti Ane Ahmatove (2)
Odjek pesme Ane Ahmatove o teškoj epohi i samoći udvoje
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Duh Vremena: Šest decenija od smrti Ane Ahmatove
Odjek pesme Ane Ahmatove o teškoj epohi i samoći udvoje
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Lični stav
Odbijanje nagrade zbog kojeg kokodače čaršija
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka, bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Poezija
Stub glasa i sasvim otvoreno oko
Pola veka knjige Bratislava Milanovića Jelen u prozoru; Dom omladine Beograda, 1975.
Poezija
(Ne)prozirnost sveta
Peter Handke, Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta,
prevod sa nemačkog Zlatko i Jan Krasni; Laguna, Beograd 2025.
Poezija
Kraj mladosti, početak borbe
Intervju: Radmila Petrović, pesnikinja
Ako je jezik oruđe, onda je pesnikinja ona koja ga iznova oštri
Kao mlada ekonomistkinja bila sam šokirana hladnoćom koja vlada u firmama, gde su svi “pristojni”, svi na distanci, svi poštuju procedure. Kao, istovremeno, mlada pesnikinja, osećala sam da su iznutra gladni, povređeni, očajni, zaljubljeni. Znala sam to po sebi i htela sam o tome da pišem, da bih utešila one poput sebe, to jest sve one koji budu čitali
Poezija
Razgovor s tajnom
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Poezija
Ko smo, s kim smo, gde smo, kuda idemo
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Duh vremena: Josif Brodski (2)
“Kakvu biografiju pišu našem Riđem!”
Život i priključenija američkog državljanina i ruskog pesnika i Jevrejina, rođenog pre 85 godina, nesvršenog osnovca, metalskog šegrta, pomoćnika patologa i geologa, pesnika koji je bio žrtva ideološkog zaokreta i političko-literarnih intriga, dva puta mu se sudilo, dva puta smeštan u ludnicu, pokušao samoubistvo zbog ljubavi, za parazitizam osuđen na pet godina progonstva uz društveno-koristan rad, koji jedan traktorista na kolhozu Danilovski nije cenio, kao ni pesmu o tome, u selu Norenskoj uživao poštovanje kao prognanik koji se uzdigao, “dobrovoljno” dobio vizu bez prava na povratak i susret s roditeljima, ostvario univerzitetsku karijeru, dobio Nobelovu nagradu, bio pesnička pop zvezda, volele ga žene, voleo mačke, mnogo pušio, u 56. umro – i po drugi put sahranjen u Veneciji, ipak malo dalje od Ezre Paunda
Duh vremena: Josif Brodski (1)
“Kakvu biografiju pišu našem Riđem!”
Život i priključenija američkog državljanina i ruskog pesnika i Jevrejina, rođenog pre 85 godina, nesvršenog osnovca, metalskog šegrta, pomoćnika patologa i geologa, pesnika koji je bio žrtva ideološkog zaokreta i političko literarnih intriga, dva puta mu se sudilo, dva puta smeštan u ludnicu, pokušao samoubistvo zbog ljubavi, za parazitizam osuđen na pet godina progonstva uz društveno-koristan rad, koji jedan traktorista na kolhozu Danilovski nije cenio kao ni pesmu o tome, u selu Norenskoj uživao poštovanje kao prognanik koji se uzdigao, “dobrovoljno” dobio vizu bez prava na povratak i susret s roditeljima, ostvario univerzitetsku karijeru, dobio Nobelovu nagradu, bio pesnička pop zvezda, volele ga žene, voleo mačke, mnogo pušio, u 56. umro – i po drugi put sahranjen u Veneciji, ipak malo dalje od Ezre Paunda
Intervju: Marko Tomaš, pesnik
Živeti za nesavršenstva
Ljudi koji grade dugotrajan odnos ne idu uvijek istom cestom. Po putu se razilaze, dolazi do nerazumijevanja i nesklada u očekivanjima. Ljubav, dakle, mijenja agregatna stanja, ali ako opstaje, ako su ljudi spremni ulagati i boriti se za odnos, onda to možemo nazvati pravom ljubavlju
Intervju: Zvonko Karanović, pesnik
Svi pišu o sebi, a to postaje zamorno
Poezija se vratila na velika vrata, mnogo mladih piše stihove, čita se svuda, na čitanjima često bude i više od stotinu posetilaca, ponekad se i naplaćuje ulaz za te manifestacije. Poezija je ponovo u knjižarama. Društvene mreže su preplavljene pesmama. Desio se neverovatan preokret, stvari nezamislive do pre desetak godina
Upoznavanja
Poezija Palestine u KC Grad
Nakon što je pre desetak dana organizovano čitanje ruske drame čije su autorke osuđene na šest godina zatvora, KC Grad nastavlja predstavljanje književnosti čije su zemlje u ratu: u četvrtak je zakazano čitanje palestinske poezije
Preporuka
Zapratite me je dobar naslov
Informacije koje čitaocu nudi Nedim Sejdinović u zbirci poezije „Zapratite me za još korisnih informacija“ su i blagotvorne, i smešne i potresne, i gorke i slatke - sve zavisi kako ste kad raspoloženi
Intervju
Vladimir Skočajić Skoča: Umesto da razbijem glavu, ja napišem pesmu
Prva zbirka pesama pod naslovom “Ponekad se probudiš u Beogradu” objavljena mu je pre nekoliko dana. “Meni su pesme terapija. Beograd mi danas deluje tužnjikavo. Mislim da je period između 2000. i 2003. najbolje što Srbija može.”