Milorad Ulemek se konačno pojavio pred sudom, javio se Zvezdanu i kamenog lica pozirao za reportere. Narednih mesec dana sa svojim konsiljerom će se upoznati sa optužnicom i pripremati odbranu. Mediji će po svoj prilici ostati bez svežih detalja i činjenica, pa ćemo uglavnom slušati konstrukcije dostojne „Zone sumraka“. Trenutnu medijsku sliku suđenja najbolje definiše naslov ad hoc kontakt-programa na BK televiziji – Šta će reći Legija? Istini za volju, porazno zvuči ova zen konstrukcija, gde se smisao života očekuje od VKV automehaničara, koji uz to ima završenu srednju muzičku školu, a u slobodno vreme je državni neprijatelj broj jedan.
Ono što je međunarodni pandan našem suđenju stoleća, prolazi kroz naše medije dosta neprimećeno. Protekle nedelje su se predsednik SAD i premijer Velike Britanije znojili pred kamerama objašnjavajući i izvinjavajući se zbog sadističkog maltretiranja iračkih zarobljenika. Donald Ramsfeld je pred ostavkom, a širom arapskog sveta rastu nezadovoljstvo i revolt. Skandal izazvan fotografijama i snimcima tretmana Iračana ima efekat propagandnog filma za sve islamske fundamentaliste, pa Osama negde u ilegali može da konstatuje kako koalicione snage u Iraku rade u njegovu korist. Besmislenost maltretiranja, koja je uvek deo brutalnosti, govori da čuvari sve to rade da bi se zabavili i zadovoljili svoje psihopatske sklonosti. Zatvorska rutina često uključuje nepotrebne grubosti, to je problem svih zatvora na ovom svetu, ali kada neko tera zatvorenike da goli prave živu piramidu i slika se pored njih sa osmehom turiste, onda postoji ozbiljan problem. Tu se onda pre radi o percepciji čuvarâ, koji svoje štićenike ne doživljavaju kao pripadnike svoje vrste, već kao zamorčiće niže rase. Suspenzije i smene vojnih funkcionera neće rešiti problem koji Amerikanci (i Britanci u određenoj meri) imaju, jer su pripremajući javnost za rat doveli stereotipe do tačke koja je nama na Balkanu dobro poznata. Po istom ključu Šiptari su podli i pritajeno zli, muslimani glupi, Hrvati genocidni i tako redom. Kao da čujem pesmicu „Turkinja se pred džamijom klela…“, dok gledam snimke mučenja. Tokom brojnih ratova na Balkanu sve strane su volele da zatvorenike malo rovaše i seckaju, mlate i onda nateraju da pevaju „ove naše patriotske“. Druga, veoma snažna poruka tiče se seksualnog zlostavljanja, koje takođe u zatvorima postoji kao incident. Ovde je to na gotovo svim slikama koje sam video – pravilo. U bahatom nerazumevanju islamskog načina života i poimanja seksualnosti, koalicione snage i čuvari zatvora su činu maltretiranja dodali element neoprostive uvrede i poniženja preko čega će svaki Arapin teško preći. Zato su nasmejani sadisti napravili štetu koju će političari teško moći da poprave ma koliko slatkorečivi bili.
Jedna tragikomična priča stigla je u vesti B92 iz Kragujevca, a glavni junak je penzionisani bokser koji je iseljen iz društvene prostorije u jednoj stambenoj zgradi. Ako sada zanemarimo fenomen stanara tih famoznih „društvenih prostorija“, što je tema za roman, jer okuplja najšarolikiji svet društvene margine u Srbiji, ostaje problem – mokrog čvora. Pošto nesrećni bokser nije imao toalet, mokrio je u flaše i kanistere, pa se kućni savet suočio sa nekih 600 litara tekuće zaostavštine. Angažovani su komunalci, a bokser je znatiželjnoj novinarki objasnio i gde je kakio. Možda je granica ljudske egzistencije kad nemaš gde da se olakšaš, teško je zamisliti niži nivo.
Na kraju, jedan doprinos večitoj dilemi ko je bolji – Rusi ili Amerikanci. To je decenijama bila linija razgraničenja i priča o dva ključna mentalna sklopa u Srbiji. Pevač grupe Ruž, popularne među tinejdžerima tokom osamdesetih, nestao je pre par godina – živeo čovek u Americi. Pre nekoliko dana sam ga video u jutarnjem programu televizije Pink u ulozi promotera – ruskog sladoleda. Kaže čovek kako je ruski sladoled najbolji na svetu, potpuno naturalan i jeftiniji od konkurencije. Vidim – promenio stranu, a ne tako davno partijci su se kleli da im je milije rusko (da ne kažem šta, ali nije za jelo) nego američka torta. Izgleda da više nema razlike.
Naslov izložbe „Mehur u vremenu“ odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice, kaže profesor Karanović
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
