"Može se sve proizvesti, rođače, ne samo salata, ali treba raditi"
Iako je Srbija neto izvoznik poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, prevashodno u zemlje Evropske unije, uvoz ranog povrća bio je jedan od jačih argumenata Bogoljuba Karića u predizbornoj kampanji. „Pa zar zelenu slatu da uvozimo kad sami možemo da je proizvedemo“, grmelo je sa govornice, praćeno ovacijama prisutnih. Ponuđeno je i rešenje: onemogućiti uvoz ranog povrća, a novac tako ušteđen, čak 20 miliona evra, usmeriti na izgradnju staklenika i plastenika te tako omogućiti srpskom seljaku da ga proizvede i ponudi tržištu, kad već ima razmaženih koji bi da jedu salaticu kad joj vreme nije. Zelena salata postala je, tako, simbol zapuštenosti domaće (poljo)privrede i model kako se može brzo oporaviti, samo da se zaokruži određeni broj na glasačkom listiću.
STARA IDEJA: Ideja da se administrativnim merama zaštiti domaća proizvodnja nije nova. Naprotiv, nekad, u vreme centralno-planske ekonomije, bila je rutinska. U skladu s takvom navikom, menadžment kragujevačke Zastave, recimo, iz godine u godinu pokušava da ponovo izdejstvuje carinske i poreske mere u cilju pospešivanja proizvodnje domaćeg automobila. Zahtevu, bar za sada, nije udovoljeno.
Ni zaštita domaće poljoprivredne proizvodnje na taj način nije moguća, zbog međunarodnih ugovora o slobodnoj trgovini koji, uzgred budi rečeno, nama idu na ruku i omogućavaju da razmena poljoprivrednih proizvoda samo sa Evropom bude veća od polovine našeg ukupnog uvoza i izvoza, pri čemu, kad je hrana u pitanju, ostvarujemo suficit.
„Poljoprivredna proizvodnja se ne štiti prelevmanima i carinama, već produktivnošću, kvalitetnijom i jeftinijom proizvodnjom“, objasnila je za „Vreme“ ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković i navela da je, primera radi, prinos pšenice po jedinici površine kod nas dva puta manji nego u Mađarskoj, u Grčkoj imaju dva puta veći rod kukuruza, slovenački seljak u proseku ubere tri puta više jabuka, isto je sa višnjama u Poljskoj… Za salatu baš ne postoje podaci, ali se zato zna da se u Makedoniji, na jednom metru kvadratnom, proizvede 20 kilograma paradajza, a kod nas svega sedam. S većim prinosom, logično je, cena je manja, a time konkurentnost veća. „Ministarstvo poljoprivrede ne može uticati na cenu proizvoda, ali može raznim mehanizmima uticati da domaći agrar bude uspešniji. Jedan od njih je kratkoročno i dugoročno kreditiranje razvoja domaće poljoprivrede.“ Nedostatak novca nije najveći problem našeg agrara, već ozbiljan i opšti nedostatak znanja, informacija, komunikacija i koordinacija, kako tvrdi Ivana Dulić-Marković.
ZNATI KAKO: Za potrebe domaćinstva, zelenu salatu jednostavno je uzgojiti, kao uostalom i svo drugo povrće: iz semena se proizvede rasad koji se, kad mu se formiraju tri para listova, rasađuje u leje, kasnije malo plevi, malo okopava, redovno zaliva i četrdesetak dana kasnije može se ubrati. Ali, ako se proizvodi za tržište, priča je malo komplikovanija jer se uključuju još neki veoma bitni faktori koji u prethodnom slučaju ne postoje – produktivnost, ujednačenost kvaliteta, isplativost proizvodnje, plasman… Prostijim jezikom rečeno, nije dovoljno samo proizvesti već i prodati. Zabluda je da su za poljoprivredu potrebne samo ruke. Vremena su takva da je glava mnogo važnija.
U evropskim zemljama rano povrće za tržište gaji se u plastenicima uz korišćenje mnogih naprednih agrotehničkih mera, od zalivanja kap po kap, preko korišćenja veštačkih podloga koje isključuju upotrebu herbicida, do ekološko podobnih đubriva poslednje generacije koja upola skraćuju period vegetacije.
U ovogodišnjem agrarnom budžetu predviđena su značajna sredstva za kreditiranje zasnivanja povrtarske proizvodnje u plastenicima, odnosno za proširivanje već postojeće proizvodnje. Krediti su kratkoročni, na godinu dana, sa jednogodišnjim „grejs“ periodom i uz kamatu od svega 5,5 odsto. Dovoljno je samo popuniti formular i kredit dobiti. Naravno, da pare ne bi bile bačene, neophodno je znati šta i kako proizvesti i kome, odnosno kako, prodati. Tek kad na to pitanje proizvođači nađu odgovor, agrar će krenuti napred.
Zato je primer famozne zelene salate, koja je tako lepo poslužila u predizborne svrhe, višestruko poučan. Treba znati da se ona, kao i rani paradajz, uvozi iz Makedonije, odakle i inače stiže već decenijama unazad, samo što se do pre petnaest godina takav trgovinski aranžman nije knjižio kao uvoz nego kao unutrašnja trgovina. Gaji se u velikim plastenicima i staklenicima u Pelagoniji, podignutim na kredit sedamdesetih godina u okviru već zaboravljenog Zelenog plana, iz koga je kreditirana izgradnja sličnih objekata po Srbiji, danas zakorovljenih.
Elem, transportuje se do kvantaške pijace kamionima, upakovana u kartonske kutije, po dvadeset skoro istovetnih glavica u svakoj, gde je otkupljuju sitniji trgovci koji je kasnije krčme na komad. Od tog uvoza, dakle, ima i ovde još neko koristi, ne samo proizvođač i uvoznik. Ne treba ni pominjati koliko je zeleniš, baš u „vreme kad mu nije“, koristan u ishrani, zbog obilja vitamina i minerala koje sadrži. Za zelenu salatu se kaže, naime, da je vakcina koja se jede. Još kad bi se ovde više proizvodila, gde bi nam kraj bio.
„Može se sve proizvesti, rođače, ne samo salata, ali treba raditi“, apsolvirao je problem naše poljoprivrede mlinar iz jednog podsuvoborskog sela, dvadesetak kilometara udaljenog od Gornjeg Milanovca. „Niko neće da radi, samo o garantovanim cenama govore. Evo, koliko malopre prođoše tri snaše, nose mleko da predaju i kao da su nešto ljute, kao da im nešto nije potaman. Razabirem da, onako usput, menjaju vladu, a do pola deset svaka je pomuzla samo po jednu kravu, muževi im od sabajle sede u kafani… i njima je vlast nešto kriva pa je smenjuju. Svi bi se politikom bavili, a livade su nepokošene i pšenica je nepožnjevena, a ja kupujem žito u Sremu i ovde ga dovozim da ga meljem. Šta te još zanima?“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
