Silina razaranja i pustoš koju je cunami za sobom ostavio podstakle su do sada nezapamćenu svetsku solidarnost. Svoje priloge dali su i najsiromašniji, poput Severne Koreje, Mozambika, Istočnog Timora…
„More čuva one koje voli tri dana pre nego što vam ih vrati“, kaže stara indijska ribarska poslovica, u kojoj ima sujeverja onoliko koliko i iskustva. Zaista, mnoge žrtave cunamija more je zadržalo i nosilo tri dana pre nego što je tela izbacilo na obalu. „Za preko 40 godina vojne i političke karijere prošao sam kroz ratove, uragane, tornada, ali nikada nisam video ništa slično ovim razaranjima“, izjavio je odlazeći šef američke diplomatije Kolin Pauel nakon posete najugroženijim područjima u Indoneziji. „Snaga kojom je talas uništio mostove, fabrike, domove, useve – sve što mu se našlo na putu, jeste zapanjujuća.“
Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija, pod čijim su se pokroviteljstvom hitno održale već dve donatorske konferencije za pomoć nastradalima od katastrofalnog zemljotresa (u Džakarti i Ženevi), broj žrtava premašio je 160.000, a strahuje se da će ih biti mnogo više. Silina razaranja i pustoš koju je cunami za sobom ostavio podstakle su do sada nezapamćenu svetsku solidarnost. Na hitno sazvanoj donatorskoj konferenciji u Džakarti 7. januara, kojom je predsedavao generalni sekretar UN’a Kofi Anan, najviši zvaničnici 26 najbogatijih zemalja utrkivali su se u velikodušnosti, i konferencija je već prikupila preko pet milijardi dolara. Naravno, kako biva u sličnim vanrednim humanitarnim krizama, novac je obećan brže nego što je predviđeno da bude i potrošen. Drugim rečima, velikodušna obećanja se lako daju a teško ispunjavaju, o čemu svedoče brojni primeri iz prošlosti, kao što je, na primer, bio slučaj sa reakcijama na katastrofalni zemljotres u Iranu 2003. godine. Zbog toga je Kofi Anan posebno insistirao da milijarda dolara u kešu bude odmah stavljena na raspolaganje humanitarnim organizacijama. Takođe, kad ovaj broj „Vremena“ već bude bio u štampi, biće poznat ishod vanrednog sastanka tzv. Pariskog kluba poverilaca, pred koji su mnoge od 19 država, među njima i Nemačka, Italija, Japan, Kanada, Australija, Britanija i Francuska, najavile spremnost da otpišu deo duga u vidu pomoći. Primera radi, Indonezija Pariskom klubu duguje blizu 50 milijardi dolara, od kojih joj ove godine prispeva da plati oko četiri i po milijarde dolara. Ukupan spoljni dug šest država koje je cunami najviše ojadio – Indonezija, Tajland, Sri Lanka, Maldivi, Indija i Somalija – iznosi oko 270 milijardi dolara.
Već deset dana nakon katastrofe postalo je jasno da će pomoć biti lakše prikupljena nego potrošena, jer iskustvo u obimnim humanitarnim operacijama uči nas da su informcija i koordinacija najtraženija roba posle neke velike katastrofe. UN su se ovoga puta našle na još težem ispitu. Zbog poznatih razmirica između SAD i UN-a, koje su se posebno zaoštrile nakon istrage u vezi sa proneverom na desetine milijardi dolara iz programa UN’a. „Nafta za hranu dok je Irak bio pod međunarodnim sankcijama, američki zvaničnici upozoravaju da će pomno pratiti svaki cent pomoći koji stigne u kasu UN’a. Jan Egeland, podsekretar UN-a zadužen za koordinaciju humanitarnih pitanja, kaže da su za ovu priliku UN unajmile razne eksperte, uključujući i čuvenu revizorsku kuću PricewaterhouseCoopers, kako bi i države i pojedinci koji su pritekli u pomoć mogli i preko interneta da prate tokove novca. U UN-u su svesni da neće imati prava na drugu grešku.
(Na slici: Kamp na Tajlandu)
Nemačka – 1,1 milijarda
Vlada je, pored logističke pomoći, namenila i 674 miliona dolara. Građani su do sada prikupili oko 431 milion.
MMF – 1 milijarda
MMF je ponudio milijardu dolara finansijske pomoći.
Evropska unija – 2 milijarde
Države članice i Evropska komisija obećale su ukupno 2 milijarde pomoći, od čega 628 miliona za obnovu i humanitarnu pomoć.
Australija – 903 miliona
Vlada je obećala pomoć u visini od 815 miliona za period od pet godina. Vlada Džona Hauarda je najskeptičnija među donatorima o otpisu duga. Građani su prikupili oko 88 miliona pomoći, prijavilo se mnogo medicinskih dobrovoljaca, a država je uputila i vojnu pomoć za logistiku.
SAD – 550 miliona
Vlada je obećala 350 miliona u pomoći, ali deo ide u okviru angažmana vojnih snaga (12.600 vojnika, 21 ratni brod, 14 transportnih aviona i oko 90 helikoptera. Iz privatnih donacija prikupljeno je oko 200 miliona, i još oko 120 miliona preko Crvenog krsta, Oxfama i ostalih humanitarnih organizacija.
Japan – 500 miliona
Vlada Japana obećala je 500 miliona, a polovina ove sume biće odmah stavljena na raspolaganje. Preko 120 volontera već je na terenu, a vlada je obećala pomoć u izgradnji sistema za blagovremeno upozorenje i uzbunu od cunamija.
Velika Britanija – 285 miliona
Građani su prikupili oko 190 miliona i tako premašili iznos od 96 miliona, koliko je odobrila vlada, ali je obećala da će prikupiti dodatna sredstva.
Svetska Banka – 250 miliona
Banka je odobrila 250 miliona za hitne potrebe, dok se ne napravi ocena o dugoročnim potrebama.
Norveška – 212 miliona
Vlada je odobrila 182 miliona, a građani su prikupili oko 30 miliona.
Azijska banka za razvoj – 175 miliona
Ova pomoć namenjena je Indoneziji, Sri Lanki i Maldivima.
Švedska – 140 miliona
Vlada je namenila 80 miliona, a građani su prikupili oko 60 miliona.
Italija – 115 miliona
Vladina donacija iznosi 95 miliona a do Nove godine je prikupljeno više od 20 miliona privatnim inicijativama. Poslat je i tim patologa koji rade na identifikaciji tela.
Francuska – 115 miliona
Obećana pomoć u iznosu od 66 miliona a građani su je skoro nadmašili prikupivši oko 50 miliona.
Kanada – 95 miliona
Vlada je obećala 66 a građani su prikupili preko 30 miliona dolara. Otava je prva najavila da će tražiti moratorijum na isplatu dela duga zemalja pogođenih katastrofom.
Danska – 75 miliona
Vlada je obećala 75 miliona i pomoć u logistici.
Holandija – 69 miliona
Od vlade je obećano 34 miliona, a građani su prikupili još oko 35 miliona.
Španija – 68 miliona
Kina – 65,1 milion
Južna Koreja – 63 miliona
Ministrastvo spoljnih poslova Južne Koreje kaže da su građani prikupili oko 13 miliona dolara, dok je vlada obećala oko 50 miliona.
Katar – 40 miliona
Rusija – 2 miliona
Vlada upućuje i dodatnu pomoć u hrani i sredstvima za prečišćavanje vode.
Severna Koreja, jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu odobrila je oko 150.000 dolara pomoći za Indoneziju.
Mozambik
Takođe na dnu lestvice najsiromašnijih zemalja, Mozambik je uputio 100.000 dolara pomoći.
Pomoć su obećali i Istočni Timor i Nepal.
Neko vreme pre samog udara cunami talasa, morska voda se povlači i dolazi do poremećaja vazdušnog pritiska, usled čega nastaje neprirodna tišina na obali
Naziv za veliki, razorni, morski talas – cunami – potiče iz japanskog jezika i nastao je od reči cu što znači luka i nami, talas. Ponekad ovakve talase, naročito u starijoj literaturi, nazivaju i seizmički morski talasi, što nije najpravilnije ime pošto cunami talasi mogu nastati ne samo kao posledica zemljotresa već i na drugi način, zbog obrušavanja dela kopna u more, podvodnih vulkanskih erupcija ili pak pada meteorita u okean. Mnogo češće, uglavnom u medijima, cunami se nazivaju plimski talasi, što je, zapravo, sasvim nepravilan naziv. Plima i oseka su periodični fenomeni koji nastaju kao posledica međusobno neujednačenog gravitacionog privlačenja Meseca i Sunca, a sa nastankom i propagacijom cunami talasa nemaju nikakve veze, osim što će posledice udara cunamija u obalu biti nešto razornije, ako do njega dođe baš u vreme plime. Poput svih drugih morskih talasa, cunami je vrlo karakteristična vrsta mehaničkih talasa kakvi se, u raznim oblicima i na razne načine, stvaraju i prostiru svuda oko nas. Kada se u mirno jezero iz nekog razloga baci kamen, on će na površini vode izazvati nastanak prepoznatljivih kružnih talasa, koji su, kada se pažljivije pogleda, uvek sastavljeni od naizmenično raspoređenih “bregova“ i “uvala“. Rastojanje između dva “brega“ koje se kod takvih, površinskih talasa meri milimetrima i centimetrima, fizičari obično nazivaju talasna dužina, a visinu brega amplituda. Ako se umesto običnog kamena u vodu ubaci stena teška nekoliko tona, što je već znatno intenzivnija pobuda, nastaće talasi sa dramatično većom talasnom dužinom, reda desetina ili stotina metara, kakva odgovara velikim talasima na olujnom moru. Međutim, pri nastanku cunami talasa prisutna je pobuda (zemljotres ili neki drugi uzrok) mnogo, mnogo većeg intenziteta, pa je i njihova talasna dužina ogromna, od 100 do 200 kilometara. Ovakva, izuzetno velika talasna dužina jeste ključna karakteristika cunami talasa, zbog koje se oni na dugim, transokeanskim rastojanjima prostiru sa zanemarljivo malim gubicima energije, jer je gubitak energije obrnuto proporcionalan talasnoj dužini. Sa druge strane, pošto su tolike talasne dužine samerljive i uporedive sa dubinama okeana, može se reći da je za cunami talase i okean plitak, pa se oni na otvorenom okeanu ponašaju nalik pitomim priobalnim, takozvanim talasima plitkih voda. Brzina ove vrste talasa zavisi samo od gravitacije i dubine vode kroz koju se prostiru (izračunava se kao kvadratni koren gravitacionog ubrzanja g i dubine D, ). Tako će na uobičajenoj okeanskoj dubini od 4000 metara, brzina cunami talasa iznositi zapanjujućih 200m/s, to jest oko 700km/h. Najzanimljivija osobina cunami talasa, uz ogromnu talasnu dužinu, jeste njihova nesrazmerno mala amplituda. Dok se talasna dužina, to jest rastojanje između uzastopnih talasnih “bregova“, meri stotinama kilometara, visina “brega“ ili amplituda iznosi svega 30-50 centimetara. Ova karakteristika čini cunami opakom prirodnom nepogodom, pošto se duž hiljada kilometara morske pučine on prostire praktično neprimetno. Brod zatečen na otvorenom moru neće ni osetiti brzi prolazak cunamija – posada će mnogo bolje primećivati uobičajene talase izazvane vetrom, nego sam cunami, visok tek 20-30 centimetara. Kritika koja se posle katastrofe u Indoneziji upućuje lokalnim pomorskim službama i čuđenje što niko nije primetio da se toliki talas satima valja okeanom, uglavnom su neutemeljeni jer je kretanje cunamija na otvorenom okeanu bezazleno i skoro nevidljivo. No, kako se približava obali, cunami otkriva svoje pravo lice. Pošto dubina okeana postaje sve manja u blizini obale, zbog zavisnosti brzine talasa od morske dubine, počinje da se smanjuje i brzina cunamija. Uz to, njegova amplituda počinje dramatično da se povećava, sa nekoliko desetina centimetara na nekoliko desetina metara. Najednom, iz do tada naizgled ravnog okeana, pred obalom se izdiže talas visok 10 do 20 metara. Njegova razorna moć se u sudaru sa kopnom pokazuje kao neshvatljivo velika. Na obali se oslobađa ogromna energija i poput nuklearne bombe, za samo nekoliko trenutaka, cunami odnosi stotine hiljada života, nanosi strašnu materijalnu štetu i čak, zauvek menja reljef morskih obala. Mnoge priobalne oblasti zadugo ostaju poplavljene, razorene i bez živog sveta. Uz to, ponekad sa mora stižu i sekundarni talasi, uglavnom izazvani novim podvodnim zemljotresima i sleganjem tla. Neko vreme pre samog udara cunami talasa, morska voda se povlači i dolazi do poremećaja vazdušnog pritiska, usled čega nastaje neprirodna tišina na obali, što su pojave koje su i u Indoneziji najavile neposredni udar cunamija. Tako se, posredstvom cunamija, čudovišnog talasa sa prevrtljivim likom, razorna snaga hiljadama kilometara udaljenih zemljotresa prenosi do morskih obala. Bez ikakve mogućnosti odbrane. U najstarijoj vrsti ljudskih tragedija, u potpunoj fatalnosti prirodnih katastrofa i njihovoj sumornoj poruci o prolaznosti ljudskog prisustva na planeti.
S. B.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
