Divljačko ponašanje, batinanje i urlanje na stadionima i ispred njih nisu srpski izum. Svugde ima huligana spremnih da rivalima otvaraju glave. Svako ko se iole razume u fudbal reći će vam na koju utakmicu zbog takvih nije okej da ideš i za koju tribinu nikako ne treba da kupuješ karte. Neki od njih su pasionirani i za pojedine mečeve reprezentacije, pa znaju da budu nezgodni.
Svakako ti ne bude prijatno da ih vidiš na stadionu, posle utakmice u pabu ili mračnoj ulici, a da imaš dres suprotnog kluba ili države. Možda dobiješ samo preki pogled, a možda bude i nešto više.
Batinaši za slučaj pumpanja
Srbija je sada uspela da patentira novu vrstu navijača – one što biju svoje.
Na Evropskom prvenstvu u košarci u Rigi rodilo se novo zanimanje, a to su srpski navijači koji ujuruju srpske navijače. Oni na tribinama, željni da udaraju, ne traže ljude sa dresom suprotnog tima ili zemlje, već isključivo svog. Da im priprete, zavrnu uši i kažu da će motriti na njih. Oni ne gledaju dres ili boju zastave, već da li neko uz tu zastavu pumpa i podržava bunt u Srbiji.
Pojedini izvori tvrde da je SNS čak 150 batinaša poslao u Rigu, a prijava jednog navijača došla je i do lokalne policije koja se oglasila u medijima. Reagovala je i FIBA.
Produženje ugovora
Sa ispadanjem košarkaške reprezentacije sa Evropskog prvenstva, ovi batinaši nisu dobili slobodno, već su im angažmani samo produženi.
„Radili“ su tako i na fudbalskoj utakmici Srbija – Engleska.
Čim je narod, i to na zapadnoj tribini „Marakane“ na koju po pravilu idu mirni navijači, često i sa porodicom, počeo da pumpa – eto njih. Preskakali su redove i stolice i zaletali se na zabezeknute ljude. Neki od njih su delovali prestrašeno, i za sebe, ali i za decu koju su doveli na utakmicu reprezentacije. Da ih nauče kako se navija za sopstvenu državu. Ovo je deci bila je to tužna lekcija o sopstvenoj vlasti.
Prenos uživo je boljka
Koliko god Aleksandar Vučić voli sport, da postavlja trenere u najbitnijim srpskim klubovima i da umeša prste u sportovima gde je reprezentacija jaka, nije stadion ono što ga sada najviše brine. Na njima je uvredljivo skandiranje na njegov račun uobičajna pojava.
Trn u oku mu je pumpanje u direktnom prenosu na Javnom servisu.
Jer, na kraju dana, i svaki SNS bot će voleti da pogleda utakmicu, pogotovo da vidi šta je uradila reprezentacija. A onda, ako malo pojača RTS, što zbog problema sa sluhom mnogi penzioneri svakako rade, moraće da čuje da se sa stadiona ori ono „pumpaj“, da je tu mnogo ljudi koji viču drugačije, da se na ulicama i tribinama živi za promenu. Jednostavno, da narod Vučića ne voli, ali i mnogo bitnije – da ga ne želi.
Zato predsednik Srbije otvara nova radna mesta za navijače koji biju sopstvene navijače, kako bi se po svaku cenu očuvala predstava o voljenom vođi u mediju koji stiže do svih domova u Srbiji.
Koliko god RTS pokušavao da smanji ton na svim ovim utakmicama, a posebno na poslednjoj fudbalskoj, energiju nezadovoljnih ljudi nemoguće je mutirati, natpise ne mogu prekriti, a parole blurovati.
Jer, to je ipak prenos uživo, a ceo stadion ti pumpa.
Mračni turizam
Postoje ti neki suludi turisti koji jure po svetu bizarne pojave. Oni idu u Indoneziju da posete ljude koji su umrli pre nekoliko godina, a koje njihovi najbliži iskopavaju i slikaju se sa njima. Ili odu u Kolumbiju da upoznaju ubicu koji je radio za Pabla Eskobara.
Možda će tako nekom turisti pasti na pamet da i u Srbiji poseti ono čega nigde na svetu nema – “navijače” koji biju sopstvene navijače.
Nadam se da neće, ali ne zato da se ne bismo više sramotili pred svetom. Već zato što će vlast u Srbiji konačno izaći studentima i pobunjenom narodu na crtu i odmeriti snage na izborima. A sa izbornim rezultatom će presušiti i fond iz kojeg su batinašima stizale plate.
