Zakon rešava haos

Povodom svetske Nedelje zaštite životinja (4–10. oktobar), organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA donela je prvu Rezoluciju o zaštiti životinja u Srbiji i Crnoj Gori i prosledila je na 300 adresa, između ostalih i predsednicima obe republike, predsedniku državne zajednice i predsednicima skupština. Rezoluciju je sada potpisalo oko 50.000 građana.

Kampanja ORCA je dobila podršku Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, a prilikom uručivanja Rezolucije predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markoviću 15. septembra, predsednik ORCA Elvir Burazerović ukazao je na potrebu za obezbeđivanjem političke podrške za amandmane koji su podneti na Krivični zakonik RS (trenutno u Skupštinskoj proceduri), a koji se, između ostalog, odnose i na zlostavljanje, napuštanje i borbe životinja.

Osim Rezolucijom, ORCA je odlučila da podrži svetsku nedelju zaštite životinja i organizovanjem akcije pod nazivom „Napravi buku“. U sklopu nje predviđen je niz sadržaja, kao što su ORCA proslava na Trgu Republike u Beogradu, promotivni kviz „Ko laje, zlo ne misli“, premijerno izvođenje pesme o psu, udomljavanje napuštenih životinja i potpisivanje peticije za uvođenje prava životinja u Ustav Srbije i Crne Gore. U Skupštini grada Beograda biće otvorena izložba fotografija na temu „Život lutalica i domaćih životinja“, održaće se tribina „Aska nije kriva“ na temu problema krivičnog zakona i odgovornog vlasništva u kontekstu nove svetske kampanje protiv borbi životinja, a pod pokroviteljstvom beogradske opštine Vračar i raspisivanje likovnog i literarnog konkursa za učenike osnovnih škola u Srbiji na temu „Kako bih zaštitio životinje“.

Prva rezolucija o zaštiti životinja u Srbiji i Crnoj Gori deo je kampanje „Zakon rešava haos“, koju je ORCA pokrenula sa ciljem rešavanja pravne zaštite životinja kroz uvođenje posebne odredbe u Ustav Republike Srbije i Republike Crne Gore, potpisivanje i ratifikaciju međunarodnih konvencija i konvencija Saveta Evrope koje se odnose na zaštitu životinja i životnu sredinu, utvrđivanje novih krivičnih dela u Krivičnim zakonima i Srbije i Crne Gore koja se odnose na zlostavljanje životinja i, konačno, donošenje Zakona o zaštiti životinja u obe republike i osnivanje Etičkih komiteta za zaštitu životinja pri institucijama koje se bave iskorišćavanjem životinja u ogledne svrhe.

U čitavoj Evropi još samo Srbija i Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina nemaju Zakon o zaštiti životinja. Ono što se u SCG trenutno podrazumeva pod „pravnom zaštitom životinja“ jesu propisi raštrkani u nekoliko zakona bez adekvatne kaznene politike i usklađenosti sa evropskim standardima. Reč je o sledećim aktima: Zakonu o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju („Službeni list SFRJ“, br. 69/90), gde stoji da utovar, pretovar i istovar pošiljaka životinja moraju biti brzi i stručni da bi se izbeglo mučenje životinja, kao i njihov kontakt sa drugim životinjama; Zakonu o organskoj poljoprivredi, unutar koga važi propis („Službeni list SRJ“, 28/2000) o metodama organske stočarske proizvodnje, koji se odnosi samo na životinje u organskoj stočarskoj proizvodnji i zabranjuje sečenje repova, krila i zuba i obezrožavanje (ukoliko inspektori ne procene da su takvi zahvati adekvatni sa zdravstvene i etičke tačke gledišta); Zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja, koji propisuje aktivnosti, mere i postupke koji se odnose na zaštitu od zaraznih i parazitskih bolesti i na lečenje i sprečavanje bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude; Zakonu o lovstvu, gde se zabranjuje proganjanje, zlostavljanje ili namerno uznemiravanje divljači; Krivičnom zakonu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 49/92); propisima gradova i opština (na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi) koji se odnose na držanje i zaštitu domaćih i egzotičnih životinja – većina ovih odluka limitira broj pasa/mačaka koji se mogu držati u stanu na dva psa/dve mačke (bez obzira na kvadraturu stana), u Zrenjaninu ta kvota iznosi tri psa/mačke, dok u Nišu, na primer, nema takvih ograničenja.

Zaključak je da domaći propisi, ovakvi kakvi jesu, ne definišu dobrobit životinja, zlostavljanje životinja, ne obuhvataju sve životinjske vrste i sve su, samo ne precizno formulisani. Primera radi, Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja Republike Srbije (član 18, koji se odnosi na zabranu ubijanja i zlostavljanja životinja) predviđa kaznu od 500 do 1000 dinara za počinioce. Prema saznanju ORCA, ova kazna, i pored toga što je tako simbolična, nije nijednom izrečena iako je samo ova organizacija podnela preko 500 prijava.

Kada je reč o praćenju evropskih standarda, ni po ovom pitanju se nismo naročito proslavili. Savet Evrope je od 1968. do 1987. godine izdao pet konvencija koje se odnose na dobrobit određenih kategorija životinja, a naša zemlja je do sada ratifikovala dve: Evropsku konvenciju o zaštiti životinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima i Evropsku konvenciju o zaštiti životinja za klanje, obe 2001. godine. S obzirom na to da zemlje članice Evropske unije posvećuju naročitu pažnju pravnoj zaštiti životinja, koliko god marginalno i neizvodljivo izgledalo rešavanje ovog pitanja i koliko god da mu sada, iz objektivnih razloga, „nije vreme“, donošenje ovakvog zakona bi za našu zemlju predstavljalo privrednu nužnost, jer će nam njegov nedostatak zatvoriti ne samo vrata za izvoz životinjskih proizvoda u zemlje članice Evropske unije već i za predstavljanje naših naučnih rezultata.