U saopštenju Ministarstva zdravlja nema mnogo toga o čemu bi javnost trebalo da zna. Zato "Vreme" postavlja Ministarstvu zdravlja dodatna pitanja
OPASNOST BEZ PREMCA: Sida
Povodom odbijanja Globalnog fonda da po drugi put finansira projekat Srbije za borbu protiv HIV/side (vidi „Opasna tehnička greška“, „Vreme“ br. 773), Ministarstvo zdravlja je obećalo da će za „Vreme“ dati svoj komentar, ali tek od srede 26. oktobra. Od srede, od Ministarstva ni glasa. Zapravo, baš tog 26. oktobra Ministarstvo je povodom odluke Globalnog fonda izdalo saopštenje za javnost u kome je izgleda reklo sve što je imalo da kaže a i sve što bi javnost trebalo da interesuje.
Saopštenje u osnovi ima za cilj smirivanje navodne panike, i nosi poruku: „U Srbiji ima novca za lečenje obolelih od HIV/side.“ Međutim, problem je mnogo složeniji od „širenja“ i „smirivanja“ panike, i tiče se realnog sagledavanja situacije, otvorenog odnosa prema javnosti, ali i preuzimanja odgovornosti. Naime, u saopštenju Ministarstva zdravlja nema mnogo toga o čemu bi javnost trebalo da zna. Zato „Vreme“ postavlja Ministarstvu zdravlja ovih 11 dodatnih pitanja.
1. U saopštenju za javnost nema mesta za zabrinutost zbog izgubljenih para na donatorskom konkursu. Umesto toga, navodi se hvale vredan podatak da su od januara do juna 2005. republičkim sredstvima nabavljeni lekovi za 501 osobu obolelu od side. Radi kompletne slike možda je trebalo reći i to da je u Srbiji 2004. godine živela 1041 obolela osoba i da su 102 novoinficirane, ili to da je Ministarstvu za 388 odraslih pristizala pomoć od Globalnog fonda za dijagnostiku i antiretrovirusnu terapiju. U saopštenju se ne navodi da smo zemlja sa najvećim brojem HIV inficiranih u regionu ili da imamo prosek testiranja najniži u Evropi. Ne govori se mnogo o tome šta će biti sa testiranjem trudnica, programom rada sa rizičnim grupama, programom za Rome, za siromašne, osim da će i bez sredstava Fonda sve dobro funkcionisati uz pomoć drugih donatora. Ako je sve tako lako, zašto smo ove godine uopšte konkurisali kod Globalnog fonda, blamirali se pred tehničkom komisijom, i zašto smo od Fonda tražili oko sedam miliona evra pomoći za četiri godine?
2. U saopštenju za javnost piše da je od 3,5 miliona dolara prethodne donacije Globalnog fonda, koja traje od 2003. godine, do sada realizovan iznos od 1,7 miliona dolara. Imajući u vidu to da Faza 1 te donacije traje do novembra 2005. i iznosi oko 2,7 miliona dolara, i laik bi se zapitao: Zbog čega se za ove dve godine potrošilo jedva nešto više od polovine sredstava? Zašto se nije trošilo više?
Osim toga, zbunjuje „višak“ novca od 255.000 dolara koji, kako piše u izveštaju Fonda, nije iskorišćen, pa je za taj iznos umanjena pomoć za inače odobrenu Fazu 2. Za nju će se dobiti oko 856.000 dolara a moglo se dobiti više od milion, kako su u Globalnom fondu prvo bili odredili.
I zašto je Ekonomski institut ostao glavni primalac novca u Fazi 2, kada su nezadovoljstvo njegovim radom pokazali i u Fondu, ali i članovi CCM-a, našeg koordinacionog tela projekta?
3. Saopštenje, dakle, najviše ističe podatak da je od januara do juna 2005. godine Republički zavod za zdravstveno osiguranje izdvojio 1,5 miliona evra za lečenje obolelih od side. No, već u sledećoj rečenici daje se spisak akcija plaćenih sredstvima Globalnog fonda, koje su za dve i po godine koštale tek oko 550.000 dolara. Pitanje glasi: zašto je za akcije kao što su kupovina lekova za decu i odrasle (inače, započeta tek prošle godine i to na preporuku Fonda), kupovina testova za praćenje terapije, testova za poverljivo testiranje, socijalni marketing, u dve i po godine potrošeno 550.000 dolara, kada se zna da je do 31. marta ove godine Srbija od Fonda dobila 2,1 milion dolara? Takođe, zašto i ostale aktivnosti projekta Globalnog fonda nisu potkrepljene brojkama?
4. O ovogodišnjem konkursu se kaže: „Savet za praćenje projekata iz oblasti HIV/side i tuberkuloze podneo je Predlog za novi projekat pomoći od Globalnog fonda, međutim, ovaj predlog nije prihvaćen, predložene su korekcije i ponovno apliciranje.“ Ali, koji su razlozi za odbijanje projekta?
5. Da li u novom predlogu projekta, kao odlučujući za dobijanje novih sredstava postoji dovoljno kvalitetan izveštaj o rezultatima primene prethodne donacije, koja je još u toku?
6. S obzirom na to da je koordinator iz Ženeve još ranije naročito skrenuo pažnju na značaj ali i manjkavosti monitoringa i evaluacije učinka, da li je taj plan baš detaljno razrađen u novom projektu?
7. Šta se mislilo pod tim da projekat traje četiri godine, a da su rezultati predviđeni za pet i to bez tačno postavljenih ciljeva?
8. Da li je istina da je Globalni fond zamerio na nekonzistentnosti informacija o budžetu u Predlogu projekta? Na primer, predloženo je da projekat traje od novembra 2006. do novembra 2010, a traženo da neki njegovi delovi budu finansirani od 2005. do 2008. godine.
9. Da li će se promeniti tim koji je radio na izradi ovog projekta ili će i ubuduće ostati isti?
10. Ekonomski institut, po Predlogu novog projekta, ne bi bio glavni primalac novca. Ubuduće bi to bilo Ministarstvo zdravlja. Zašto prigovor nevladinih organizacija da bi trebalo naći i alternativnog primaoca novca nije uziman u obzir? Zbog čega je važno da novac stiže samo na adresu Ministarstva zdravlja?
11. Globalni fond želi da podrži projekte koji su već u toku i koji su se pokazali kao uspešni. Davanjem dalje finansijske pomoći on želi da ih ubrza i osnaži. Od koordinacionog tela, tj. CCM-a, u svakoj zemlji očekuje se da preuzme ulogu malog globalnog fonda, koji će na pravi način raspolagati novcem. Zato je neophodno da Globalni fond ima uvid u to kome će i po kojim kriterijumima novac biti raspoređen. Zašto u novom projektu nisu bili definisani sekundarni primaoci novca, kada se očekivalo da je za prethodne dve i po godine mreža aktivnosti i njihovih nosilaca već uveliko poznata i razvijena?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
