3. septembar 1939.

U petak 1. septembra 1939. godine, u 5.45 izjutra, Nemačka je bez objave rata ušla u Poljsku. Dva dana kasnije, Engleska i Francuska su ušle u rat na strani Poljske, a kada se istog dana Komonvelt priključio matici Britaniji, rat na zapadu Evrope prerastao je u svetski. U narednih pet i po godina (do 9. maja 1945) rat se u osnovi vodio između sila Osovine (Nemačka, Italija, Japan) i Saveznika (Velika Britanija, Francuska, SAD, Sovjetski Savez, Kina), kojima su tokom rata prilazile različite države. Ukupno je u Drugom svetskom ratu život izgubilo oko 50 miliona ljudi, od čega oko 30 miliona civila (uključujući oko 6 miliona Jevreja koji su stradali u holokaustu). Najviše gubitaka (20 miliona ili 11,4 odsto od ukupnog broja stanovnika) imao je Sovjetski Savez, koji je podneo i najveći teret rata. Na prostoru tadašnje Jugoslavije stradalo je 1.685.000 ljudi (11,2 odsto od ukupnog stanovništva). Na strani sila Osovine najviše poginulih imala je Nemačka: 4,6 miliona ili 5,8 odsto od ukupnog stanovništva.

Obeležavajući godišnjicu početka najvećeg i najkrvavijeg rata u ljudskoj istoriji, nemamo nameru da napred navedene reči (podaci) budu uvod u jedan istorijski pregled ili istorijsku sintezu. Za to nam treba daleko više prostora, pa se za ovaj broj „Vremena“, koji izlazi tačno pred 70. godišnjicu formalnog početka Drugog svetskog rata, odlučujemo za hronološki sled događaja predmetnog dana. Pristup temi inspirisan je člankom „Prošlost nije isto što i istorija“ Latinke Perović, objavljenog u Politici 20. februara 2009. godine, u kome, između ostalog kaže: „Prošlost sadrži demantije koji se odnose na ono što je društvo pohranilo ‘u kulturnom pamćenju kao istinu’ i ima svoje kodove. Naučnim metodama prošlost se, međutim, može rekonstruisati. Legitimne su različite interpretacije i reinterpretacije kao proizvod saznanja novih činjenica, ali ne i falsifikati. Istorijska nauka stoji nasuprot istorizmu…“

3. SEPTEMBAR 1939:

Varšava, 06.45: Nemački avioni bombarduju ciljeve u Varšavi.

Varšava, 08.00: Poljska protivavionska artiljerija odbija drugi vazdušni napad na svoj glavni grad.

Varšava, 09.00: Treći nemački vazdušni napad na Varšavu.

Berlin, 09.00: Radio Berlin javlja o brzom proboju nemačkih kopnenih trupa u dubinu poljske teritorije.

Berlin, 09.00: Britanski ambasador u Berlinu ser Nevil Henderson predaje ministru inostranih poslova Rajha Joakimu fon Ribentropu zvaničnu notu u kojoj se traži odgovor na notu od 1. septembra u kojoj je od Nemačke zahtevano „da obustavi sve napadačke akcije protiv Poljske i da preduzme smesta sve potrebne mere da opozove svoje oružane snage sa poljske teritorije“. … Henderson saopštava Ribentropu i sledeće: „U vezi s tim imam da vas obavestim da, ako ne primim najdocnije u 11 časova berlinskog vremena, danas 3. septembra, zadovoljavajući odgovor na zahtev upućen nemačkoj vladi, da vlada Njegovog Britanskog Veličanstva u Londonu smatra da od tog časa postoji ratno stanje između dve zemlje.“

Beograd, 11.00: Svečano otvaranje izložbe slika Save Šumanovića u zgradi Novog univerziteta na Kraljevom trgu. Izloženo preko 400 radova. Izložbu otvorio književnik Todor Manojlović.

Beograd, 11.00: Svečani početak Međunarodnih automobilskih i motociklističkih trka na stazi oko Kalemegdana. Trke posmatra 75.000 gledalaca, od kojih 5700 na tribinama. Staza je duga 2794 metra, a voze se 4 automobilske i 5 motociklističkih trka, u 10 krugova za lakše kategorije do 50 krugova za glavnu trku.

London, 11.10: U Donjem domu britanskog parlamenta, uz burno odobravanje poslanika, premijer Nevil Čembrlen saopštava: „Pošto mi nismo do određenog časa, ni do sada, primili nikakav odgovor, ova zemlja nalazi se u ratnom stanju sa Nemačkom.“ Zvuci sirena u celom Londonu pozdravljaju Čembrlenove reči. Manifestacije podrške ispred kraljevske palate.

London, 11.15: Britansko ministarstvo inostranih poslova obaveštava nemačku ambasadu u Londonu da je od 11.00 časova današnjeg dana Britanija u ratu sa Nemačkom.

Beograd, 11.30: Početak prve motociklističke trke na stazi oko Kalemegdana.

London, 11.55: Sirene najavljuju vazdušni napad. Građani hitaju u skloništa. Uzbuna traje kratko. Izazvao ju je jedan nenajavljeni francuski avion.

London, 12.00: Sve radio-stanice saopštavaju da se zatvaraju svi bioskopi, pozorišta i ostale ustanove za zabavu, i da se do daljnjeg zabranjuje odigravanje utakmica, da ne bi u slučaju vazdušnog napada stradao veći broj ljudi.

Varšava, 12.00: Veliki broj ljudi okupljen ispred britanske ambasade kliče poljsko-britanskom prijateljstvu.

Beograd, 12.00: U velikoj sali Beogradske berze (danas Etnografski muzej), na 200 metara od staze gde se voze automobilske trke, počinje sa radom Drugi kongres jugoslovenskih ekonomista.

Berlin, 12.30: Ministar inostranih poslova Rajha Fon Ribentrop saopštava francuskom ambasadoru u Berlinu Roberu Kulondreu negativan odgovor svoje vlade na francuski zahtev od 1. septembra uveče, u kojem se traži povlačenje nemačkih trupa iz Poljske. Kulondre odgovara da je Francuska, počev od 17.00 časova, primorana da ispuni svoje obaveze prema Poljskoj, ali ne pominje „ratno stanje“ kao što je to učinio tri sata ranije britanski ambasador (Francuzi su protiv nemačke invazije Poljske, ali su i nespremni za rat zbog neblagovremeno preduzete mobilizacije i evakuacije).

Varšava, 13.00: Po završetku skupa pred britanskom ambasadom, manifestacije prijateljstva se nastavljaju pred ambasadom Republike Francuske.

Pariz, 13.00: Radio-stanice saopštavaju da se zbog ratnog stanja zatvaraju svi bioskopi, pozorišta i varijetei, dok se gradski saobraćaj ograničava (saobraćaj u metrou ostaje isti).

Rim i ostali veći gradovi u Italiji, 13.00: Iako Italija nije zvanično u ratu, radio-stanice prenose saopštenje Vlade u kojem se poziva stanovništvo većih gradova da započne evakuaciju zbog mogućih vazdušnih napada.

Otava, 14.00: Vanredna sednica kanadske vlade.

Kairo, 14.00: Radio Kairo prenosi saopštenje vlade da se zemlja nalazi u vanrednom stanju.

Atina, 14.00: Atinski radio saopštava spisak vanrednih mera za obezbeđenje zemlje (vojska se upućuje na strateška mesta, gradovi se obezbeđuju protivavionskom artiljerijom, prave se zakloni za civilno stanovništvo…).

Beograd, 14.00: Početak prve auto-trke.

Beograd, 14.30: Početak trkačkog dana na hipodromu kod Careve ćuprije.

Carigrad, 15.00: Turska državna pomorska uprava izdaje naređenje da se svi turski brodovi koji se nalaze u Sredozemnom moru hitno vrate u turske luke i čekaju na dalja uputstva.

Berlin, 16.30: Hiljade ljudi ispred Rajhskancelarije pozdravlja kancelara Adolfa Hitlera pre njegovog odlaska u obilazak trupa koje učestvuju u invaziji Poljske.

Beograd, 16.45: Početak glavne trke za Veliku nagradu Beograda. Gran pri voze svetski asovi Manfred fon Brauhič i Herman Lang za Mercedes, Harman Paul Miler i Tacio Nuvolari za Auto union. Peti takmičar je iz zemlje domaćina; to je Boško Milenković koji vozi za Bugatija. Najveću prosečnu brzinu i rekord staze (kamena kocka) ostvaruje Fon Brauhič sa 135 km/čas. Kod Zoo vrta vozi se i 200 km/čas (zbog velike buke životinje su dva dana ranije bile premeštene u lagume ispod Tašmajdanskog parka).

London, 17.00: Radio BBS saopštava da je Vinston Čerčil naimenovan za prvog čoveka Admiraliteta i da je po tom osnovu postao član ratnog kabineta.

Beograd, 17.49: Završetak uzbudljive glavne trke u kojoj je Lang odustao, a Fon Brauhič imao jedno okretanje na usponu ispred zgrade Francuske ambasade. Prvi na cilj stiže Italijan Tacio Nuvolari. Boško Milenković na zastarelom bugatiju stiže četvrti sa 15 krugova zaostatka.

London, 18.00: BBC uživo prenosi govor kralja Džordža VI koji se obraća naciji i svim pripadnicima Komonvelta. Do tada je mnogim slušaocima često bilo neprijatno da slušaju svog kralja koji je imao govornu manu. Sada to ne primećuju: „Ovo je po drugi put u našem životu da se nalazimo u ratu. Opet smo pokušali da nađemo mirno rešenje za razliku od onih koji su sada naši neprijatelji… Mračni su dani pred nama … Rat nije više ograničen na bojišta“, iskreno govori zabrinuti kralj.

Varšava, 18.00: Ministar inostranih poslova Poljske Jožef Bek zahvaljuje se preko Radio Varšave Velikoj Britaniji i Francuskoj na savezništvu.

Zagreb, 18.00: U gradskom fudbalskom derbiju Građanski pobedio Konkordiju sa 3:0 (2:0). Zbog napetosti koja vlada u gradu, gde se tokom celog dana, iz sata u sat, preko radija slušaju najnovije vesti iz sveta, utakmicu posmatralo samo 1700 ljudi.

Vašington, 19.00: Predsednik Teodor Ruzvelt drži sastanak sa visokim oficirima kopnene vojske i mornarice.

Atlantik, 19.39: Torpedo sa nemačke podmornice U-30 bez ikakvog upozorenja pogađa engleski putnički brod „Atenija“ koji se isplovivši iz Liverpulske luke uputio preko Antlantika. Od eksplozije poginulo 112 ljudi, a ostala 623 spasili brodovi koji su pristigli u pomoć.

Beograd, 20.00: Svečani prijem u Auto-klubu (danas Klub književnika, Francuska 7) povodom završetka automobilskog Gran prija i uručenja pobedničkog pehara, dara kralja Petra II Taciju Nuvolariju.

Varšava, 21.00: Radio Varšava saopštava da nemačke trupe i dalje prodiru u dubinu poljske teritorije.