NOVO SEDIŠTE: Zgrada Wiener Städische osiguranja u N. Beogradu
Za prošlu godinu osiguranicima je pripisana dobit u vrednosti 1,7 miliona evra, što je najveća suma koju im je ova osiguravajuća kuća do sada dodelila
Zahvaljujući doslednoj poslovnoj politici i sigurnim plasmanima, Wiener Städtische osiguranje je 2009. godine ostvarilo odličan poslovni rezultat, a najbolji pokazatelj uspeha jeste da je svojim osiguranicima pripisalo dobit u vrednosti 1,7 miliona evra. Ovaj iznos je visoko reprezentativan za celo domaće tržište životnog osiguranja, a to je i najveća dobit koju je Wiener dodelio do sada. „Ponosni smo na činjenicu da smo našim osiguranicima pripisali do sada rekordnu dobit i tako ih još jednom uverili u direktnu korist od sigurnog ulaganja. Takođe smo ponosni na rezultat koji smo ostvarili uprkos poslovnim izazovima koje je donela prethodna godina“, izjavio je Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wienera. On navodi da je ova osiguravajuća kuća tokom 2009. zabeležila rast životnog osiguranja od 14,8 odsto i u tom segmentu ostvarila premiju od 1,986 milijardi dinara. Prethodnu godinu Wiener je završio je sa 46.254 ugovora o životnom osiguranju, prosečna premija iznosila je oko 520 evra, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina. U portfelju Wienera, osiguranje života imalo je udeo od 44,18 odsto. „Sasvim smo sigurni da ćemo ovakvom poslovnom politikom, uz adekvatne uslove na tržištu hartija od vrednosti i stabilne kamatne stope, našim osiguranicima i ubuduće obezbediti značajna uvećanja osiguranih suma“, tvrdi Krstonošić.
NOV MODEL: Wiener Städtische je, zajedno sa drugim osiguravajućim kućama, predložio Vladi Srbije da omogući građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos. Predlog o poreskim olakšicama naišao je na razumevanje u Vladi, dobio je i podršku premijera Mirka Cvetkovića, ali i međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Vlada će se o ovom predlogu izjasniti do kraja maja, ali najavljuje da bi izmena poreskih propisa mogla da potraje nekoliko meseci. Kako objašnjava Branko Krstonošić, suština predloga osiguravača je da se omoguće poreska rasterećenja građanima koji uplaćuju životno osiguranje, čime bi oni bili motivisani da više izdvajaju za taj vid štednje, što bi uticalo i na rast ove vrste osiguranja. „Državi smo predložili i da emituje dugoročne hartije od vrednosti, u njih bi osiguravajuće kuće ulagale novac od premija, a država bi tako obezbedila sredstva za razvoj važnih infrastrukturnih projekata. Koristi bi imali svi – država, građani, ali i osiguravajuće kuće koje se bore sa slabom zainteresovanošću stanovništva za ovim vidom osiguranja. Ideja je dobra, kod nas je nova, ali odlično funkcioniše u Francuskoj, Italiji i šire“, izjavio je Branko Krstonošić. On je podsetio da ovaj model nudi mogućnost građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje da dobiju povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos, a to bi izazvalo veće interesovanje stanovništva za osiguranje. Bile bi uplaćivane veće premije koje bi se zatim usmeravale u kupovinu hartija od vrednosti sa periodom ročnosti dužim od deset godina, jer se uglavnom i životna osiguranja zaključuju na duži period. „Za državu bi to trebalo da bude povoljno, jer bi se smanjio pritisak na njene fondove“, ocenio je Krstonošić.
PRIVUĆI GRAĐANE: Što se stanovništva Srbije tiče, Krstonošić je podsetio da svega oko tri odsto ima životno osiguranje i da istraživanja tržišta pokazuju da postoji mnogo veći interes. „Problem je u minimalnom stepenu znanja o potencijalima osiguranja, dakle i u nedovoljnoj edukaciji, ali istovremeno i u nedostatku podsticajnih mera koje su uobičajene na svim drugim tržištima gde je razvijeno životno osiguranje“, smatra Krstonošić.
„Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili samo 14 odsto od ukupne vrednosti tržišta osiguranja.“ Poređenja radi, Krstonošić je naveo da su godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji deset evra, neznatno su veća u Crnoj Gori i u Makedoniji, u Sloveniji su 340 evra, a u Austriji preko 900 evra. Prema njegovoj oceni, uz sve oscilacije koje je prouzrokovala ekonomska kriza, tržište osiguranja je u prošloj godini dobro reagovalo i u takvim okolnostima Wiener Städtische je odlično poslovao u segmentu osiguranja života, što potvrđuje rekordna dobit koju je kompanija pripisala svojim osiguranicima u iznosu od 1,7 miliona evra.
VIG Plaza, savremena poslovna zgrada A klase u novobeogradskom bloku 11 A, primiće prve stanare u junu, kada će se Wiener Städtische osiguranje preseliti u svoj novi dom. VIG Plaza će biti nova centrala Wienera, koji će u tom centru koristiti oko 4500 kvadrata, odnosno tri sprata, a ostatak prostora ponuđen je zakupcima. U osmospratnicu površine oko 22.000 kvadrata u Ulici trešnjinog cveta Vienna Insurance Group uložila je oko 43 miliona evra, a objekat spada u red visokoautomatizovanih „pametnih zgrada“. Po nivou opreme i kvalitetu materijala, VIG Plaza je jedan od najmodernijih poslovnih centara u širem regionu.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
