Tekuća 2011. godina proglašena je Međunarodnom godinom hemije. Pod sloganom „Hemija – naš život, naša budućnost“, ovu globalnu manifestaciju organizuju UNESCO i Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. Ova godina je posvećena hemiji povodom stote godišnjice Nobelove nagrade za hemiju koja je 1911. dodeljena francuskoj naučnici Mariji Kiri, jednoj od najpoznatijih hemičarki svog vremena. Uz saradnju sa lokalnim partnerima, tokom 2011. širom sveta će se nizom događaja proslaviti brojna istorijska dostignuća hemijskih nauka koja su izmenila svakodnevicu. Jedna od manifestacija je globalni hemijski ogled „Voda – hemijski rastvor“, najveći hemijski eksperiment ikada izveden u kome će učestvovati na desetine hiljada školske dece iz svih delova sveta. Tokom ovog demonstrativnog eksperimenta će se na raznim mestima ispitivati sastav pijaće vode, a biće predstavljena i tehnološka rešenja koja hemija daje za čistu vodu. No, tokom Godine hemije biće ukazano i na značaj brojnih drugih hemijskih jedinjenja – među njih svakako spadaju fosilna goriva poput nafte ili podzemnog, odnosno zemnog gasa. Ova goriva ne samo da su strateški energetski resursi već su presudna i za rad hemijske industrije. U industriji se iz nafte i gasa dobijaju ugljovodonici, kao i gotovo sva važnija sintetička jedinjenja bez kojih bi savremeni život bio nezamisliv.
Dodatak „Međunarodna godina hemije – Elementi zemlje“, naučnopopularni specijal „Vremena nauke“, realizovan je uz podršku Javnog preduzeća Srbijagas.
Priredili: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
