Tekuća 2011. godina proglašena je Međunarodnom godinom hemije. Pod sloganom „Hemija – naš život, naša budućnost“, ovu globalnu manifestaciju organizuju UNESCO i Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. Ova godina je posvećena hemiji povodom stote godišnjice Nobelove nagrade za hemiju koja je 1911. dodeljena francuskoj naučnici Mariji Kiri, jednoj od najpoznatijih hemičarki svog vremena. Uz saradnju sa lokalnim partnerima, tokom 2011. širom sveta će se nizom događaja proslaviti brojna istorijska dostignuća hemijskih nauka koja su izmenila svakodnevicu. Jedna od manifestacija je globalni hemijski ogled „Voda – hemijski rastvor“, najveći hemijski eksperiment ikada izveden u kome će učestvovati na desetine hiljada školske dece iz svih delova sveta. Tokom ovog demonstrativnog eksperimenta će se na raznim mestima ispitivati sastav pijaće vode, a biće predstavljena i tehnološka rešenja koja hemija daje za čistu vodu. No, tokom Godine hemije biće ukazano i na značaj brojnih drugih hemijskih jedinjenja – među njih svakako spadaju fosilna goriva poput nafte ili podzemnog, odnosno zemnog gasa. Ova goriva ne samo da su strateški energetski resursi već su presudna i za rad hemijske industrije. U industriji se iz nafte i gasa dobijaju ugljovodonici, kao i gotovo sva važnija sintetička jedinjenja bez kojih bi savremeni život bio nezamisliv.
Dodatak „Međunarodna godina hemije – Elementi zemlje“, naučnopopularni specijal „Vremena nauke“, realizovan je uz podršku Javnog preduzeća Srbijagas.
Priredili: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku
Poštuju li megakompanije koje razvijaju sistema veštačke inteligencije bilo kakva pravila? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Evropa se suočava sa neuobičajenim majskim vrućinama, dok su u Španiji i Francuskoj temperature na mnogim mestima prešle 35 °C. Oboreni su brojni lokalni rekordi, a toplota se širi od Iberijskog poluostrva do severa Evrope
Dok se u Americi sve češće otkazuju koncerti zbog preskupih karata i slabije prodaje, u Beogradu nikada više nastupa stranih izvođača. Interesovanje je veliko, ali pitanje je može li publika da plati visoke cene karata sa srpskom platom
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
