Srpska kompanija napravila je veliki korak napred da bi u snažnoj internoj konkurenciji osvojila status fabrike u kojoj se prave novi proizvodi iz globalnog portfolija Actavis Grupe
Kao lider u svetskoj generičkoj farmaceutici, islandska multinacionalka Actavis poverila je svojoj kompaniji u Leskovcu da jedino ona proizvodi nekoliko molekula. O tome za „Vreme“ govori Miomir Nikolić, direktor Zdravlje Aktavisa.
MIOMIR NIKOLIĆ: Kada se uzme u obzir činjenica da je Actavis danas četvrta generička kompanija na svetu, koja sa 10.000 zaposlenih posluje u više od 40 zemalja širom sveta i da samo na evropskom kontinentu ima desetak vrhunski sertifikovanih fabrika, jasno je da je Zdravlje Actavis napravio veliki korak napred da bi u snažnoj internoj konkurenciji osvojio status fabrike u kojoj se pravi nekoliko novih proizvoda iz globalnog portfolija Actavis Grupe. Reč je o lekovima koji se koriste u terapiji kardiovaskularnih i gastrointestinalnih oboljenja, odnosno antipsihoticima i neurolepticima koje već izvozimo u Evropu. Pripremamo i proizvodnju još jednog najnovijeg preparata koji direktno iz Centra za istraživanje i razvoj sa Islanda ulazi u pogone Zdravlja. Da bismo sve to postigli, bio je neophodan ozbiljan razvojni put, od potpune rekonstrukcije i proširenja proizvodnih i skladišnih kapaciteta, instaliranja najsavremenijih laboratorija, pratećih sistema i stalnog unapređenja sistema kvaliteta, najviših zahteva dobre proizvođačke prakse, kao i standarda u oblasti zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez kontinuiranog razvoja naših zaposlenih.
„VREME„: U kojoj meri je transfer tih molekula u Srbiju povećao rejting naše fabrike u sistemu Actavisa i gde ćete izvoziti lekove sačinjene od tih molekula?
Posmatrano iz ugla našeg poslovanja, povećanje rejtinga koje Zdravlje ima u sistemu Actavis Grupe može se precizno iskazati preko povećanja obima proizvodnje koji se nakon dobijanja EU GMP sertifikata i transfera novih proizvoda gotovo udvostručio. U odnosu na period sa početka privatizacije 2003. godine, kada je proizvodnja iznosila oko 17,5 miliona pakovanja lekova, već 2009. dostigli smo obim od preko 30 miliona pakovanja. I pored izazova koje je donela globalna ekonomska kriza, Zdravlje je upravo zahvaljujući novim proizvodima uspešno nastavilo pozitivan trend i u 2010. ostvarivši još bolje rezultate. Ove godine naši planovi dostižu obim od oko milijardu tableta, pri čemu će izvoz činiti oko 60 odsto ukupne proizvodnje. Zahvaljujući višestrukom povećanju kapaciteta, sa oko 650 miliona tableta koliko je u starim pogonima Zdravlje proizvodilo pre privatizacije, u narednom periodu planiramo iskorišćenost instaliranih proizvodnih kapaciteta od preko dve milijarde tableta, što će nam istovremeno obezbediti i nov rast izvoza i maksimalnu rentabilnost u poslovanju kompanije. Pored prodora na brojna tržišta zemalja Evropske unije, kao što su Danska, Velika Britanija, Španija, Portugalija, Nemačka, Francuska, Belgija, Italija, Poljska, Švajcarska i druge, koje su se na osnovu sopstvenih provera i obilazaka kompanije uverile u kvalitet naših proizvoda, u toku ove godine planiramo značajno povećanje izvoznih aktivnosti u Rusiji i Ukrajini.
Koji standardi kvaliteta i tehnologije su potrebni za proizvodnju tih lekova u leskovačkoj fabrici i da li je ona zbog toga jedinstvena u sistemu Actavisa?
Savremena farmaceutska industrija ne može se zamisliti bez primene vrhunske tehnologije, opreme i pratećih sistema, optimalne organizacije i maksimalne efikasnosti u svim procesima proizvodnje. U svim proizvodnim kompanijama Actavis Grupe glavni fokus stavlja se na kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova u skladu sa najvišim svetskim standardima i važećom regulativom.
U prethodnih osam godina uspešno smo zaokružili veliki investicioni poduhvat vredan preko 35 miliona evra, kojim smo uz neophodan stepen integracije stekli status jedne od najsavremenijih fabrika u Actavisu. Dostizanje vrhunskih standarda najpre je potvrđeno zvaničnim evropskim sertifikatom Dobre proizvođačke prakse (EU GMP) Danske agencije za lekove, jedne od najrigoroznijih na tržištu EU, a zatim i GMP sertifikatom Ministarstva zdravlja Srbije, proverom Ukrajinske inspekcije, kao i brojnih klijenata iz evropskih zemalja u koje danas izvozimo naše proizvode. Poslovni okvir dobre proizvođačke prakse dodatno unapređujemo u procesu redovnih provera međunarodne kuće SGS po standardima sistema kvaliteta (ISO 9001:2008), zaštite životne sredine (ISO 14001), zdravlja i bezbednosti na radu (OHSAS 18001), koje uz HACCP i Obezbeđenje kontinuiteta poslovanja (BCM) našu kompaniju svrstavaju među lidere u pogledu usaglašavanja sistema obezbeđenja i kontrole kvaliteta sa svim zahtevima domaće regulative i standardima EU.
Po čemu je Zdravlje poznato na planeti kao jedini proizvođač i možete li iz portfolija prvoklasnih generičkih lekova nove generacije da navedete one koji imaju najbolji plasman na svetskom tržištu?
Zdravlje ima dugu tradiciju u proizvodnji, pre svega preparata protiv kardiovaskularnih i gastrointestinalnih oboljenja koji su stekli status prepoznatljivih brendova ne samo u Srbiji i zemljama u okruženju već i na mnogim tržištima centralnoistočne Evrope, Rusije, Ukrajine i članica Zajednice nezavisnih zemalja. Po obimu prodaje, u najprodavanije spadaju upravo novi proizvodi iz portfolija Actavisa koje plasiramo na tržišta sve većeg broja evropskih zemalja. Stalna povećanja zahteva za ovim proizvodima i interesovanja novih klijenata potvrda su vrhunskog kvaliteta proizvodnje koji se u našoj fabrici ugrađuje u svaki lek i preparat, bez obzira na njegovu količinu i tržište na kome će se plasirati.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
