U prvom razredu osnovne škole više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme "Mati", "Hvalisavih zečeva" i "Bajke o labudu" Desanke Maksimović, "Vetra sejača" Mire Alečković, "Crtanke" Stevana Raičkovića. Iz programa za drugi razred izbačeni su Jovan Jovanović Zmaj, Dobrica Erić i Dositej Obradović. U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Vojislava Ilića, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića, dok je iz programa za peti razred izbačena pesma "Dečak i pas" Danila Kiša. U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića ni Miloša Crnjanskog
Vlada Crne Gore zakazala je za 2. septembar sednicu parlamenta na kojoj bi trebalo da se u delo sprovede politički dogovor premijera Igora Lukšića sa opozicionim strankama o uvođenju srpskog jezika u nastavni program. Da bi dogovor bio sproveden u delo, neophodno je da crnogorski parlament usvoji izmene Zakona o opštem obrazovanju. Iako u crnogorskom ministarstvu prosvete kažu da ne razmišljaju ni o kakvim odlaganjima, iz opozicije stižu najave da će, ako srpski jezik ne bude uveden kao obavezan predmet, deca koja žele da ga uče od 1. septembra bojkotovati nastavu.
Dogovor opozicije sa Lukšićem, poljuljan je različitim tumačenjem Predloga sporazuma. Sumnju u dobre namere otvara i činjenica da su u međuvremenu, štampani udžbenici za obavezni predmet „crnogorski jezik i književnost“ – a za srpski se još ne zna ni nastavni program, niti su knjige pripremljene za štampu. Još veću sumnju opozicije u ispunjenje sporazuma sklopljenog sa premijerom, izaziva i to što su iz osnovnoškolskih programa za crnogorski jezik i književnost izbačeni mnogi srpski pisci. Na primer, dobitnica Njegoševe nagrade 1984. godine Desanka Maksimović u nastavnom programu za osnovnu školu zastupljena je dva puta, u petom i osmom razredu, a ranije je njeno delo bilo zastupljeno u svim razredima, počev od prvog. U Nastavnom programu za osnovnu školu u Crnoj Gori više uopšte nema Mihaila Lalića, Oskara Daviča, Borislava Pekića, Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića, dobitnika Njegoševe nagrade za 1998. godinu. Bećković nije ušao ni u nastavni program za gimnazije.
U prvom razredu osnovne škole više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme Mati, Hvalisavih zečeva i Bajke o labudu Desanke Maksimović, Vetra sejača Mire Alečković, Crtanke Stevana Raičkovića. Iz programa za drugi razred izbačeni su Jovan Jovanović Zmaj, Dobrica Erić i Dositej Obradović. U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Vojislava Ilića, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića, dok je iz programa za peti razred izbačena pesma Dečak i pas Danila Kiša. U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića ni Miloša Crnjanskog.
Matija Bećković okarakterisao je u ovdašnjim medijima izmene nastavnih planova i programa u Crnoj Gori kao „etničko čišćenje lektire“: „Crnogorski jezik je jedini strani jezik koji se predaje na srpskom jeziku. I zašto su izbačeni skoro svi srpski pisci najbolje se može videti ako vidimo ko je umesto njih uveden u lektiru, i to je rečitije od bilo kakvog komentara“, rekao je Bećković za Radio-televiziju Srbije.
U redovnoj kolumni za dnevnik „Danas“, pišući o izmenama nastavnih planova u Crnoj Gori, pisac Svetislav Basara zaključuje da sekstremizam proširio i na umetnost, a jedan ekstremizam pothranjuje drugi. Konstatujući da je za njega razumljivo zašto su iz programa isključena dela Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića, jer su se „rečena dvojica prosto utrkivala ko će više uvrediti i poniziti Crnogorce i crnogorski jezik“, Basara kaže je poprilično nerazumljivo zbog čega je iz crnogorske lektire izbačen jedan Danilo Kiš, a pored njega i još puno dobrih pisaca i pesnika: „Neće to na duge staze izaći na dobro. Ne valja se, dame i gospodo, zatvarati u parohijalne atare. Sa tačke gledišta politike, nekoliko novih jezika nastalih iz bivšeg srpskohrvatskog/hrvatskogsrpskog imaju izvesnog smisla. Ali književnosti što se tiče – jok. Neće biti da je Kiš, Cetinjanin pride, Crnogorcima straniji od nekog Mađara ili Rumuna, a i takvih svakako treba da bude u lektirama.“
Na ideološki motivisane promene u programima za crnogorski jezik i književnost ukazala je i profesorka Filozofskog fakulteta u Nikšiću Rajka Glušica, koja je za podgoričke „Vijesti“ izjavila da je situacija po pitanju jezika u školama haotična, ali da se to moglo i očekivati zbog „crnogorskog jezičkog nacionalizma“. Glušica smatra da insistiranje na jotovanoj varijanti crnogorskog jezika nije dobro, jer nije u pitanju nešto što je naučno utemeljeno, već počiva na nacionalističkim mitovima. Prema njenim rečima, u crnogorskom jeziku ima veoma malo toga što ne bi razumeli i predstavnici bosanskog, srpskog i hrvatskog jezika. Prema tome, o autohtonosti crnogorskog jezika nema govora u nauci, rekla je Glušica i istakla da jezički standardi treba da budu stvar dogovora, a ne plod nečije lične volje: „Dobili smo crnogorski jezik po meri crnogorskih jezičkih nacionalista, a ne po meri koju zahtevaju nauka i crnogorska jezička zajednica.“ Ona smatra da će sve to u praksi izgledati haotično i da je veoma teško primeniti ono što političari nagoveštavaju, a to je nastava na crnogorskom, bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku: „To je u učionici neizvodljivo. Veoma mi liči na ‘Mostarski model’ obrazovanja, koji je najgori u svetu, jer nakon školovanja dobijamo čiste male nacionaliste, koji su podeljeni po jeziku, veri i naciji, a to građanskoj Crnoj Gori apsolutno ne treba.“
I crnogorski književnik Balša Brković u svojoj kolumni „Više od riječi“, u „Vijestima“ od 20. avgusta, podvlači ideološku tendenciju u školskim programima: „‘Pospremanje’ lektire uvijek je ideološki posao, par excellence. Tu se književnost koristi za ‘dresuru’ potomstva.“ Brković ističe i da se u situacijama kada naciji treba „doping“ pisci sakupljaju po kriterijumu podobnosti, „a cijenu takve budalaštine plaćaju generacije đaka“: „Ako svoj svijet simbolički označimo (samo i jedino) kao prostor od Ulcinja do Bijelog Polja, zagubićemo negdje ideju Svijeta. Naravno da je školska lektira mjesto gdje se osnovci upoznaju sa značajnim piscima svoga jezika, ali nije dobro smetnuti s uma realnost samu… Sve je to lijepo, ali da bi (književna) Zeta postala (književni) Misisipi nedostaje samo jedna sitnica – Mark Tvejn. Zato ne treba izmišljati toplu vodu.“
Brkovićeva razmišljanja izdvaja od svih ostalih stavova iznetih ovim povodom to što on u svojoj kolumni preispituje i samu ulogu i značaj koji školska lektira ima za đake. On, naime, ističe to da školska lektira ima dvostruku ulogu: s jedne strane mlade ljude uvodi u književnost kao takvu, otkrivajući, preko uzrastu odgovarajućih štiva, smisao i mogućnosti, logiku i eros književnog teksta, a, s druge strane, uvodi mlade ljude u komunikaciju sa književnim kanonom jedne jezičke, nacionalne ili kulturalne zajednice. Međutim, školska lektira nije jedina koja obavlja ovu funkciju, jer tu je uvek i ona generacijska, koje nema u obaveznim školskim programima, a koja i bez te vrste „prinude“ mnogo efikasnije obavlja funkciju koju književnost treba da ima za mlade ljude.
Nastava na bosanskom
Izvršni odbor Bošnjačkog nacionalnog veća započeo je 16. avgusta seriju konsultativnih razgovora radi utvrđivanja osnova strategije obrazovanja na bosanskom jeziku u svim nivoima obrazovanja u opštinama u kojima je taj jezik u službenoj upotrebi. Predsednik Izvršnog odbora BNV-a u tehničkom sastavu Esad Džudžević rekao je da Bošnjaci zapravo žele ostvarivanje svih ustavom i zakonom zagarantovanih prava na način kako to čine druge manjine u Srbiji. On je ukazao da je proces ostvarivanja bošnjačkih prava u Srbiji zaustavljen pre gotovo dve i po godine što, kako je rekao, zaslužuje ne samo krivične prijave koje su već podnete protiv nadležnih već i više od toga – tužbu Međunarodnom sudu u Strazburu. Džudžević je podsetio da je Resor za obrazovanje BNV-a izradio i dostavio Ministarstvu prosvete planove i programe nastave bosanskog jezika i književnosti za sve razrede osnovne škole, kao i nastavne planove i programe za sadržaje koji izražavaju posebnost bošnjačke nacionalne zajednice iz oblasti istorije, muzičkog vaspitanja i likovne umetnosti. Cilj ovih konsultacija je, rekao je Džudžević, izrada strategije razvoja kulture sandžačkih Bošnjaka koja bi trebalo da obuhvati očuvanje, zaštitu, restauraciju i rekonstrukciju materijalne kulturne baštine sandžačkih Bošnjaka, kao i razvoj i unapređenje nematerijalnog kulturnog nasleđa, književnog blaga, bogatog umetničkog stvaralaštva i svega što čini identitet sandžačkih Bošnjaka.
Jotovano i nejotovano
Kakve će biti posledice učenja i korišćenja i jotovane i nejotovane varijante crnogorskog jezika i kako će biti organizovana nastava još je enigma u Crnoj Gori. Prema pisanju podgoričkih „Vijesti“ Zavod za udžbenike izdao je šturo saopštenju u kom je rečeno da su u crnogorskom standardnom jeziku predviđena ravnopravna upotreba jotovanih i nejotovanih oblika: „Stoga je i ciljevima nastavnog programa za predmet Crnogorski jezik i književnost definisano da se učenici upoznaju s obje varijante, a nakon toga, opredijele se za korišćenje jedne od njih“, navode u Zavodu.
„Vijesti“ prenose i informaciju crnogorskog zavoda za školstvo da su u Crnoj Gori realizovana 42 seminara na temu „Crnogorski jezik u nastavi“, kojima je obuhvaćen celokupni nastavni kadar koji predaje maternji jezik i književnost u osnovnim i srednjim školama. Seminare su pohađala ukupno 2623 nastavnika. „Nakon analize evaluacionih lista, dobijeni rezultat je pokazao da su polaznici sadržaj i kvalitet realizacije seminara visoko ocijenili“, poručili su iz Zavoda za školstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
