Do sredine septembra, više od 21.000 Beograđana u pretprodaji je nabavilo elektronske kartice za prevoz
Ispravka
(Iz broja 1082)
U tekstu su objavljene su netačne informacije koje se odnose na personalizovanu elektronsku karticu, onu koja se smatra zamenom za povlasticu (sa fotografijom i ličnim podacima). Naime, u tekstu piše da se na ulasku u vozilo podaci sa ove kartice očitavaju (što je TAČNO) i da se sa čipa „skida“ 50 dinara, koliko košta jedna vožnja (što NIJE TAČNO).
Očitavanjem personalizovane elektronske kartice u vozilu GSP-a ne skida se nikakav iznos sa nje, već se samo evidentira kategorija korisnika. Naravno da korisnici personalizovane kartice imaju pravo na neograničen broj vožnji tokom meseca za koji su platili, kao i do sada. Mesečni iznos je fiksan i uplaćuje se kao i za dosadašnje markice. Cena jedne vožnje od 50 dinara skida se sa druge, nepersonalizovane elektronske kartice koja se dopunjuje po potrebi. Mogućnost uštede imaće korisnici ove kartice kada zaživi opcija check in–check out (plaćanje za jednu, dve ili više stanica).
Izvinjavamo se čitaocima i BusPlusu.
Redakcija „Vremena“
Savremena verzija povlastice sa likom korisnika i čipom – elektronska kartica – biće obavezna od sledeće godine. Novi sistem javnog gradskog prevoza podrazumeva i nove vrste karata za prevoz – elektronske beskontaktne smart kartice, koje u sebi sadrže čipove i antene za beskontaktnu komunikaciju sa više vrsta čitača kao što su validatori u vozilima, uređaji za kontrolore, uređaji za dopunu karata i sl. Podatke sa kartice očitava uređaj za očitavanje (validator), moći ćemo sami da biramo tip kartice, a kad potrošimo kredit, idemo do najbližeg od 800 punktova u gradu. Elektronska kartica je deo novog sistema „Busplusa“ za elektronsko praćenje i analizu (videti okvir Sistem „Busplus“).
Pola miliona Beograđana koristi povlastice za GSP i redovno kupuje mesečne markice, i oni su među prvima nabavili elektronske karte. Karte se prodaju od 29. avgusta i pretpostavlja se da će se broj korisnika povećati zato što građani mogu da biraju karticu kakva im odgovara. Ipak, najveće je interesovanje za personalizovanu elektronsku karticu, koja će se prodavati po istoj ceni po kojoj su se izdavale markice (250 dinara), s tim što će važiti tri godine. Osim ove, u prodaji su još dve vrste elektronskih kartica, ali putnici će i dalje moći da kupuju papirne karte za pojedinačne vožnje koje će koštati 50 dinara. Dodatan razlog za izdavanje personalizovanih kartica za korišćenje javnog prevoza su popusti koje će vlasnici ovih kartica imati u Tempu, MTS-u i Erste banci: od popusta na kupovinu proizvoda do otvaranja bankovnog računa bez nadoknade i dobijanja besplatnih poruka ili minuta u mobilnoj telefoniji.
Postoje četiri vrste karata – personalizovana elektronska beskontaktna smart kartica, nepersonalizovana elektronska beskontaktna smart kartica, papirna elektronska beskontaktna smart kartica, papirna pojedinačna karta koja se prodaje isključivo kod vozača.
KAKO SE KORISTI e–POVLASTICA: Elektronska karta liči na čipovanu ličnu kartu, na njoj se nalaze fotografija i lični podaci korisnika. Izdaje se na 24 mesta u gradu (GSP, Tempo, Erste banka, MTS, Lasta), a dopunjuje se uplatom na nekom od 800 punktova. Personalizovana karta je zamena za povlasticu, s tim što se lakše izdaje i dopunjava. Personalizovana elektronska karta namenjena je ljudima koji svakodnevno koriste javni prevoz i važi za neograničen broj vožnji. Overava se na ulasku u autobus (check in) tako što se kartica prinese uređaju pored vrata (validator), koji očitava podatke sa čipa i „skida“ 50 dinara, koliko košta jedna vožnja. Sve to traje par sekundi, i ukoliko se kartice na vreme pripreme gužve pri ulasku u prevoz neće biti. Iako predstavljaju važan tehnološki napredak, pa bi trebalo i da više koštaju, cena izdavanja neće biti uvećana, ostaje 250 dinara. Ovo je kartica za radni svet Beograda.
Kada se sistem ustali, a građani naviknu na elektronske kartice, biće uvedeni sistem naplate na izlasku (check out) iz vozila – kartica se registruje na ulasku, a vožnja naplaćuje na izlasku iz prevoza. Na taj način, vožnja trolejbusom od Slavije do Terazija (jedna stanica) koštaće manje nego vožnja od Crvenog krsta ili Učiteljskog naselja.
Druga vrsta je nepersonalizovana beskontaktna smart kartica, predviđena putnicima koji ne koriste baš svakodnevno prevoz, ali ga koriste više dana u nedelji. Izdavanje ove kartice takođe košta 250 dinara, i korisnik sam određuje visinu dopune. Slična je pripejd sistemu – kad se kredit potroši, dopunjava se. U autobusima se koristi isto kao i personalizovana kartica, s tim što ovu karticu može koristiti više osoba. Idealna je za studente.
Papirna elektronska kartica je za turiste i goste Beograda kojima je prevoz potreban na kraći rok. Izdavanje ove karte košta 40 dinara, važiće tri meseca i moći će da se dopuni sa 500 dinara. Podaci govore da ova vrsta putnika u javnom gradskom prevozu čini samo 2 odsto od ukupnog broja putnika. Sa druge strane, činjenica da i ova karta sadrži čip i antenu omogućava da Direkcija za javni prevoz sa nje dobija identične podatke kao i sa plastičnih karata. Karte za pojedinačnu vožnju biće iste kao i do sada, ali će se u početku prodavati isključivo kod vozača. Elektronske kartice neće važiti u autobusima na noćnim linijama. Beograđani stariji od 65 godina i dalje će moći besplatno da se voze javnim autobusima. Umesto povlastica, koristiće personalizovanu elektronsku karticu, koju će morati da nabave od 1. januara 2012. godine.
Očekuje se da će se većina Beograđana, kao i oni koji su često u glavnom gradu, opredeliti za kupovinu personalizovanih i nepersonalizovanih elektronskih beskontaktnih smart kartica. Troškovi im se smanjuju jer će samu karticu kupiti jednom u tri godine, a ukoliko se kartica kupi u pretprodaji cena je još niža. Vlasnicima ovih kartica mogućnosti su veće jer će osim pretplate i sami po potrebi moći da dopunjuju iznose na svojim karticama. Osim toga, vlasnici ovih karata imaće i niz drugih pogodnosti – popusti pri kupovini i druge vrste povlašćenih akcija.
Uporedo sa izdavanjem personalizovanih kartica, u vozila javnog gradskog prevoza ugrađuje se neophodna oprema za funkcionisanje sistema koji bi trebalo da počne sa radom najkasnije do početka sledeće godine. Preko 1000 vozila je u potpunosti opremljeno za monitoring (praćenje vozila i komunikaciju sa vozačem), a tokom prethodne nedelje u više od preko 100 vozila ugrađeni su aparata za naplatu karata (validatori). Sva aparatura biće postavljena do kraja godine, a ovim tempom i pre tog roka. Posle puštanja u rad sistema „Busplus“ biće ostavljen prelazni period tokom kojeg će istovremeno važiti povlastice i elektronske karte. Kontrolori će biti opremljeni uređajima za očitavanje kartica, a oni koji se zateknu bez karte platiće kaznu ili će se pisati prijava.
Izdavanje personalizovanih BusPlus kartica za gradski javni prevoz počelo je krajem avgusta, a do 15. septembra izdato je 21.866 personalizavanih kartica. Najviše ih je izdato učenicima srednjih škola ( 810), zaposlenima (5887), penzionerima (4384), nezaposlenima (1842) i studentima (716). Izdavanje personalizovanih kartica omogućeno je na čak 24 mesta u svim delovima grada. Mesto za izdavanje prepoznatljivo je po pultu koji izgledom simulira mali autobus (slika u foto galeriji). Najveći broj personalizovanih kartica izvađen je u užem centru grada (GSP – Skender-Begova, GSP – Deligradska, GSP – TC Trg Republike, MTS – Bulevar kralja Aleksandra 84) i na prodajnim mestima u opštini Novi Beograd. Najmanje izdatih kartica je na prodajnim mestima Laste, na glavnoj autobuskoj stanici, u opštinama Barajevo, Lazarevac i Sopot.
Kolektivi imaju i mogućnost podnošenja zahteva za sve svoje članove (zaposlene, studente, srednjoškolce, osnovce) i posredstvom interneta jer na veb-sajtu BusPlusa postoji veb-aplikacija. Trenutno se prikupljaju i obrađuju podaci i izrađuju kartice pa će tokom sledeće nedelje biti izdate i prve personalizovane kartice kolektivima koji su podneli zahteve.
Sve potrebne informacije sugrađani mogu dobiti u BUSPLUS korisničkom centru na broj 011/ 7155155 ili na veb-sajtu www.busplus.rs.
BUSPLUS u brojkama
– 6397 validatora za očitavanje kartica
– 1851 ugrađeni kompjuter (vozački panel) u:
– 1516 autobusa
– 187 tramvaja
– 139 trolejbusa
– 9 kompozicija Bg-voza
– 24 auto-baze (depoa)
– 4400 stajališta (broj zavisi od zimskog i letnjeg reda vožnje)
– 450 linija gradskog prevoza (broj zavisi od zimskog i letnjeg reda vožnje)
– 24 mesta za izdavanje personalizovanih kartica
– 800 mesta za izdavanje i dopunu svih ostalih kartica
Sistem Busplus
Grad Beograd je, po ugledu na evropske i svetske metropole, odlučio da uvede savremeni sistem upravljanja i nadgledanja javnog prevoza, kao i novi sistem elektronskih karata za prevoz, nazvan BUSPLUS. Sistem nazvan BUSPLUS bazira se na najsavremenijim svetskim tehnologijama primenjenim u ovoj oblasti. Opremanje najmodernijom tehnologijom novog Operativno-kontrolnog centra Direkcije za javni prevoz omogućava znatno unapređenje javnog prevoza, praćenje svih vozila uključenih u Integrisani tarifni sistem (ITS) u realnom vremenu i dobijanje niza podataka koji će podići nivo bezbednosti javnog prevoza putnika, a takođe i ukupnog saobraćaja u Beogradu. Istovremeno, ovaj sistem obezbeđuje i znatno bolje upravljanje javnim prevozom.
Puno funkcionisanje sistema, uz opremu u Operativno-kontrolnom centru, obezbeđuje i povezivanje još dva izvora informacija u sistem. Jedan izvor predstavljaju kompjuteri koji se instaliraju u vozilima, a drugi su putničke karte za prevoz. Komunikacija se ostvaruje primenom savremenih komunikacionih tehnologija, kao što su GPRS i WiFi (bežični internet), a pozicija vozila se utvrđuje satelitski, posredstvom GPS-a. Operativno-kontrolni centar obavlja funkcije prijema, slanja, obrade i čuvanja podataka, što omogućava veću bezbednost saobraćaja, kontrolu vozila, ali i kupovine karata i plaćanje prevoza, evidenciju broja prevezenih putnika, analizu funkcionisanja saobraćaja, redovniji i tačniji prevoz, veći komfor za putnike, različite vrste analiza i zbog svega toga bolje planiranje, efikasnije i efektivnije poslovanje, dakle i – uštede.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
