Za „Vreme“ iz Londona
Reporterka poznatog BBC šoua „Endru Mar“ šeta po Božićnom vašaru u centru Londona – od štandova sa nemačkim viršlama i italijanskim brusketima, do tezge sa švajcarskom čokoladom. U prilogu o budućnosti Velike Britanije u Evropskoj uniji, postavlja pitanje – kada bi joj se dala šansa da bira, kuda bi krenula: putem Norveške, Švajcarske ili već na neku treću stranu.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja u Velikoj Britaniji su, prema pisanju „Gardijana“, „otrežnjujući“ za sve tri vodeće političke partije, dok Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva jača. „Obzerverova“ anketa je pokazala da bi 56 procenata Britanaca na referendumu glasalo za napuštanje Evropske unije. Dok bi najveći deo birača Konzervativne partije premijera Dejvida Kamerona glasao za izlazak iz EU, većina glasača koalicione Liberalno-demokratske stranke bi glasalo protiv. Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), koja je do sada uživala marginalnu podršku, u međuvremenu je, zahvaljujući svojoj antibriselskoj politici, nadmašila Liberalne demokrate za dva procenta.
Ian Ričard Berd, četrdesetogodišnji profesor engleskog jezika iz engleskog grada Čeltnama nedaleko od Londona, pristalica Stranke za nezavisnost, deli mišljenje svoje partije – da je vreme da se Britanija koncentriše na sopstvene probleme sa migracijom i povrati samostalnu nadležnost nad svojim granicama i zakonodavstvom. „Potrebno je da se ljudi zaista probude. Kameronovo poziranje u Briselu je na žalost samo to – poziranje“.
Dok skoro polovina mladih do 34 godine podržava članstvo u EU, stariji od 55 godina su najkritičniji.
PRKOS: Protivljenje premijera Dejdiva Kamerona na samitu EU u Briselu usvajanju „rasipničkog“ budžeta Unije za narednih sedam godina pozdravljeno je u Britaniji (vidi okvir). Prenoseći izjave premijera da Evropa mora da se suoči sa „realnošću“ i da će „nastaviti da se bori za najbolji mogući dogovor za britanski narod“, premijerovo insistiranje da se budžet EU sa preko 1000 svede na 860 milijardi evra, smanji briselska administracija i ukinu pojedini međudržavni projekti – britanska javnost ocenila je kao „prkosan stav“.
„Gardijan“ je, međutim, preneo da dil u Briselu „jednostavno nije bio dovoljno dobar“, ističući Kameronovo udruživanja snaga sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Švedskom i Holandijom.
Naslov evroskeptičnih medija – „Kameron rekao ‘ne’ Evropi“ u „Dejli telegrafu“, i tekst „Dejli mejla“ o skupom vinu koje se pilo u Briselu za vreme pregovora – dali su premijeru kredit, ali i rasplamsali strasti među evroskepticima. I to najviše među pripadnicima njegove partije.
Potpredsednik Konzervativaca Majkl Fabrikant predložio je lideru UKIP-a Najdželu Feridžu da njegova partija odustane od učešća na sledećim opštim izborima, ako Kameron obeća da će da raspiše referendum o članstvu Britanije u EU. Feridž je rekao da bi prihvatio ponudu samo ako bi torijevci „otpustili Kamerona“ – aludirajući na izjavu premijera iz 2006. godine, kada je pripadnike UKIP-a nazvao „ludacima“.
Bojazan da UKIP može da „nanese ozbiljnu štetu“ Konzervativcima na sledećim izborima i da je Britaniji neophodan referendum o ostanku u EU, podržao je i torijevac Stjuart Džekson, pozivajući premijera da pokaže „pravo vođstvo“ i podrži referendum u vreme sledećih opštih izbora za manje od dve godine.
NATEZANJE: Fabrikant je, međutim, kasnije izjavio BBC-ju da je „samo dao predlog premijeru“ za partnerstvo sa UKIP-om. Zvaničan stav torijevaca je da dogovor sa UKIP-om ne dolazi u obzir i da direktnog referenduma o članstvu u EU neće biti. Barem za sada. Kameron je, obraćajući se članovima parlamenta u ponedeljak istakao da još uvek postoje šanse za dogovor sa Briselom i da pitanje referenduma može postojati samo u smislu menjanja politike Britanije prema EU, ali ne i izlaska iz Unije.
Boris Džonson, gradonačelnik Londona, viđen kao mogući Kameronov naslednik, podržao je premijera rekavši da ne vidi zašto bi se u ovom trenutku održavao referendum o izlasku iz EU.
Komentator „Tajmsa“ Tim Montgomeri podsetio je da glasači žele i ekonomske veze sa Evropom, ali i referendum o članstvu u EU. Spekulacije medija o izlasku Velike Britanije iz EU otišle su dovoljno daleko da se oglasio i bivši britanski premijer Toni Bler, koji upozorava da bi izlazak iz „središta Evrope bio katastrofalan“. On je izrazio zabrinutost britanskih biznismena, koji su „zaplašeni rastućim EUepticizmom“.
Dok Britanijom već nekoliko dana besne poplave u kojima je do sada poginulo troje ljudi i dok se iščekuje rešenje za eventualno rigorozniju regulaciju štampe, pritisci na Kamerona o redefinisanju stava prema EU ne jenjavaju.
Politički urednik „Indipendenta“ Endrju Grajs prenosi da su Konzervativci „u ratu“ sa Strankom za nezavisnost, nakon što su odbili njen kontroverzan poziv na saradnju na sledećim izborima. On navodi izjavu Feridža da ta partija „ne može ni da razmatra nikakve pregovore sa Torijevcima dok je Kameron na čelu partije“.
Prema „Indipendentovom“ najnovijem istraživanju javnog mnjenja, podrška ovoj partiji porasla je za svega jedan procenat u odnosu na izbore 2010. godine. Kako piše ovaj list, britanska javnost je podeljena po pitanju izlaska iz EU: iako većina želi raskidanje veta sa Briselom, ona bi istovremeno zadržala bliske trgovinske odnose sa zajednicom.
Britanci su se o pristupanju tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici izjašnjavali na referendumu 1975. godine.
U petak 23. novembra na samitu EU propao je drugi pokušaj da se utvrdi budžet za razdoblje od 2014. do 2020. godine. Pregovori treba da se nastave na vanrednom samitu početkom 2013.
Nakon žučne rasprave, Velika Britanija, Nemačka, Švedska i Holandija, ali i Finska i Danska, odbacili su predlog predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja da se budžet EU za naredni period poveća na 1008 milijardi evra. Oni su tražili kresanje predloženog budžeta za više desetina milijardi evra. Argument je glasio: ako mi štedimo, zašto bi se EU rasipala našim parama.
„Mi u Holandiji štedimo, štedi se u čitavoj Evropi. Evropa mora jasno da stavi do znanja da je spremna da zategne kaiš“, rekao je holandski premijer Mark Rute.
Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron izjavio je da bi i činovnici EU trebalo da pruže dobar primer i skrešu sopstvene prihode, što bi bio „simboličan“, ali „važan“ iskorak. I on je, baš kao i kancelarka Nemačke Angela Merkel, zahtevao da se smanje rashodi i budžet EU. Kameron je tražio da se troškovi upravljanja EU smanje za šest milijardi evra i rekao da „Brisel živi u paralelnom kosmosu“.
Svađa nije izbila samo oko visine već i oko preraspodele budžetskih sredstava. Vidljiva je bila razlika u interesima jakih agrarnih zemalja, koje traže povećanje budžeta za poljoprivredu, država kojima je potrebna finansijska pomoć za razvoj infrastrukture i zemalja, pre svega sa severa Evrope, koje traže veća sredstva za razvoj nauke.
Ukoliko ne dođe do dogovora, u EU automatski stupa na snagu jednogodišnji budžet, umesto sedmogodišnjeg. Takav scenario riskantan je za siromašne države, jer neće moći da planiraju, na primer, dugogodišnje infrastrukturne projekte koji se finansiraju iz budžeta EU.
Bečki „Standard“ piše da posle propalog samita svi pokušavaju da minimalizuju stvar i da „žurba nije neophodna“, jer bi budžet trebalo da stupi na snagu tek 2014. godine.
To je tačno, piše „Standard“, jer je, pored ostalog, reč o sumi koja iznosi oko jedan procenat BDP-a EU. Ali, zabrinjava upadljiv nedostatak dobre volje od samog početka pregovora da se postigne nekakav sporazum. Oko 80 odsto vremena na samitu je potrošeno na poverljivim, bilateralnim razgovorima „u četiri oka“. Šefovi država i vlada jedva da su zajedno u sali proveli četiri sata u pravim razgovorima o budžetu. Tu za predstavnike 27 država članica nije preostalo ni po deset minuta da kažu šta imaju. Evropa nije samo privredno, već i politički slaba, zaključuje „Standard“.
Primetna je bila i „daleko riskantnija“ tendencija da se kancelarka Angela Merkel nameće kao neka nova „gvozdena lejdi“ u nemačkom stilu. Ona je potpuno ignorisala šefa Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, a sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom bila je na distanci. Konzervativna kancelarka naglašavala je novopečeno „partnerstvo u štednji“ sa konzervativcem Dejvidom Kameronom, sa EUeptičnom Švedskom i Holandijom. Ostatak Evrope držao se Francuske.
Do sada su Nemačka i Francuska bile osovina na kojoj je počivalo jedinstvo EU.
