Da li je pobednik parlamentarnih izbora u Češkoj Andrej Babiš baš tolika noćna mora za Evropsku uniju, kako ga mnogi mediji predstavljaju? Podršku za formiranje vlade svakako traži od evroskeptičnih, desničarskih partija
Nekadašnji premijer, predsednik opozicionog pokreta ANO i jedan od najbogatijih ljudi u Češkoj Andrej Babiš, ostvario je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima održanim ovog vikenda. Osvojio je preko 34 odsto glasova, čime je potvrdio svoju dominaciju na češkoj političkoj sceni.
Iako je kampanju vodio oštro kritikujući prozapadnu liberalnu vlast, istovremeno se distancirao od radikalnog antisistemskog narativa – nije zagovarao izlazak iz Evropske unije ili NATO-a („To je glupost“, rekao je nedavno), što ga je pozicioniralo kao populistu sa umerenim pristupom. Njegova strategija okupljanja nezadovoljnih birača uspešno ga je održala u centru političke igre, bez ugrožavanja prozapadne orijentacije Češke.
Ni sam Babiš nije krio iznenađenje ishodom izbora, imajući u vidu da su istraživanja javnog mnjenja predviđala da će njegova stranka ANO (srpski DA, ali i akronim od Akcija nezadovoljnih građana) ostati ispod granice od 30 odsto. Konačni rezultati su nadmašili očekivanja — Babišova stranka je osvojila više od 34 odsto glasova i čak 80 poslaničkih mesta u Donjem domu češkog parlamenta, koji ukupno broji 200 članova. Uz to, Babišu je pošlo za rukom da mobiliše rekordan broj birača — izlaznost je dostigla 69 odsto, što je najviši odziv u Češkoj još od 1998. godine.
Biračku bazu je pronašao u ekonomski ugroženim regionima, koje su pogodili inflacija i energetska kriza. Pošlo mu je za rukom da mobiliše te slojeve stanovništva, nudeći im pragmatičnu alternativu vladajućoj koaliciji.
Dosadašnja liberalno-građanska koalicija Spolu (Zajedno) doživela je poraz, ali ne i potpuni debakl — sa oko 23 odsto osvojenih glasova zadržala je relevantnu ulogu na političkoj sceni.
Andrej Babiš već je otpočeo pregovore sa potencijalnim koalicionim partnerima o formiranju vlade, naglašavajući da će ih voditi lično, bez posrednika.
„Idemo ka manjinskoj vladi. Biće jasno za nedelju dana. Sve ćemo rešiti. Počećemo pregovore sa SPD i Motoristima o podršci našoj vladi“, izjavio je Babiš, dodavši da bi mu ta kombinacija obezbedila udobnu većinu u parlamentu.
Ipak, iako je spreman na političke dogovore, jasno postavlja granice – dok razmatra da ponudi mesto predsednika parlamenta partiji Sloboda i direktna demokratija (SPD) u zamenu za podršku manjinskoj vladi, poručuje da će ključni resori ostati pod kontrolom ANO-a.
Posebno je istakao da zdravstvo nije tema pregovora: „Zdravstvo nikome nećemo prepustiti, to je za nas apsolutni prioritet“, izjavio je Babiš za češki portal Novinky, dodavši da o tome više neće diskutovati.
SPD važi za krajnje desnu, antimigracionu stranku. Protivi se Zelenom dogovoru EU, Paktu o migracijama, povećanju troškova za vojsku i podršci Ukrajini. Zahteva referendume o izlasku iz EU i NATO.
Ukoliko se odluči za koalicionu vladu, a ne za manjinski kabinet sastavljen isključivo od članova njegovog pokreta ANO, koalicionim partnerima mogao bi da ponudi resore kao što su kultura, spoljna politika ili zaštita životne sredine.
Međutim, potencijalni partneri imaju drugačije planove – Motoristi, mala desničarska opoziciona stranka evroskeptika, poznata po protivljenju mnogim politikama Evropske unije i koji su po prvi put prešli izborni prag, žele da njihovi ljudi budu deo vlade i ciljaju na ključna ministarstva.
Što se rata u Ukrajini tiče, iako se u kampanji čuo Babišov kritički ton prema vojnoj pomoći Kijevu i povećanju budžeta za odbranu, teško je očekivati da će Češka potpuno odustati od podrške Ukrajini. To se naročito odnosi na inicijativu za kupovinu municije, koju je vodila aktuelna češka vlada Petra Fijale, a koja je finansirana iz sredstava drugih zapadnih zemalja. Čak je i šef države Petr Pavel, nekadašnji general i predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, pozvao Babiša da ne potkopava ovu inicijativu.
Ništa trenutno ne nagoveštava takozvani „slovački“ ili „mađarski“ scenario, na koji su upozoravali neki političari i komentatori. Babiš je, pre svega, pragmatični biznismen, i nije vođen ideologijom poput slovačkog premijera Roberta Fica ili Viktora Orbana. Njegovi korektni odnosi sa obojicom lidera mogli bi čak doprineti i oživljavanju gotovo zamrle inicijative Višegradske grupe (V4).
Ako šef pokreta ANO Andrej Babiš postane premijer, moraće da reši i problem sukoba interesa zbog vlasništva nad holdingom Agrofert. Babiš je odmah nakon objave rezultata izbora najavio da će pronaći rešenje, a neke od opcija već je predstavio i predsedniku Petru Pavelu. Konkretnu odluku o prenosu vlasništva nad svojom kompanijom Babiš će morati da donese u roku od 30 dana od imenovanja na čelo vlade.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Berlinski zid trebalo je da zaustavi masovni odlazak stanovnika DDR-a na Zapad. Umesto toga, postao je jedan od najpoznatijih simbola Hladnog rata, a njegova senka i danas se oseća u nemačkoj politici, ekonomiji i društvu
Na teritoriji Crne Gore trenutno su aktivni požari na području Nikšića, Bara, Herceg Novog i Kolašina, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova ove zemlje
Mornari sa nosača aviona USS Abrahama Linkolna pokušali su da skoče u more, piše "Gardijan". Razlog je što je posada već devet meseci u akciji i provela je na brodu rekordnih 250 dana uzastopno bez pristajanja na kopno
Eksplozije su tokom noći odjekivale Novorosijskom, jednom od najvažnijih ruskih luka na Crnom moru. U masovnom ukrajinskom napadu pogođena je pomorska infrastruktura, ali i terminali ključni za izvoz ruskog žita
U trenutku kada je evropska levica u defanzivi, a desne i radikalno desne partije određuju sve veći deo kontinentalne debate o migracijama, bezbednosti i vojnoj potrošnji, španski premijer pokušava da od španskog iskustva napravi dokaz da drugačija politika još ima biračko i društveno uporište. Njegove najupadljivije spoljnopolitičke pozicije – prema Iranu, Gazi, Trampu i NATO-u – imaju društvenu podršku koja je očigledno šira od biračkog tela PSOE-a
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
