Ekonomski forum u Krinici-Zdroj u Poljskoj (na slici), 23. po redu, značajan je događaj za Centralnu i Istočnu Evropu: "Istočni Davos", tepaju mu. Ideja je da se kroz debatu ostvari povoljna klima za razvoj političke i ekonomske saradnje između istoka i zapada Evropske unije, ali i između Evropske unije u današnjem formatu i susednih zemalja: Rusije, Ukrajine, Belorusije, Turske, Zapadnog Balkana, ali i Kine, mada se ne može reći da je ona – Kina, baš "susedna zemlja"
Krinica je, tvrde organizatori, važna tačka na političkoj mapi sveta gde se „Istok sreće sa Zapadom“: ove godine učestvovalo je oko/preko 2500 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, a ceo događaj pratilo je više od 500 novinara iz šezdesetak zemalja sa tri kontinenta – Evrope, Azije i Amerike, jedan iz Srbije – novinar „Vremena“.
Forum u Krinici, opet po tvrdnji organizatora – Instituta za istočne studije iz Varšave, najpoznatije je mesto susreta preduzetnika sa Istoka i Zapada i „odlična prilika za debate i neformalne diskusije“ koje privlače sve više i više poslovnih ljudi iz cele Evrope i sa drugih kontinenata. Ipak, o „debatama i neformalnim diskusijama“ ni govora nema: svaki „panel“ traje svega sat, a „panelisti“, kojih je uobičajeno pet ili šest, imali su najviše desetak minuta da kažu to što imaju da kažu i – to je to.
BALKAN U „LJUJAJUĆOJ“ EVROPI: Zapadni Balkan, čini se, malo koga više zanima: publika je „za zeru“ bila brojnija od prijavljenih diskutanata. Iz Srbije behu svega dvojica – novinar „Vremena“ i bivši guverner Narodne banke prof. Dejan Šoškić: ni Boris Tadić, ni Mirko Cvetković, ni Slobodan Samardžić nisu blagoizvoleli da ovom panelu prisustvuju, a u Krinici su bili u to vreme.
Moderator panela Saša Toperić, viši saradnik Centra za transatlantske odnose SAIS iz SAD, otvorio je debatu sa „nema baš dobrih vesti“, da je Zapadni Balkan permanentno u predizbornom rascepu, da se vazda čekaju rezultati izbora: prvo onih u Francuskoj, sada u Nemačkoj, a sleduju oni evropski…
Aleksandar Andrija Pejović, državni sekretar Ministarstva inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore, rekao je da su pred svakom zemljom – pretendentom za priključivanje Evropskoj uniji, za razliku „od do sada“, drugačiji zahtevi koje treba da ispune, da kad se susretne sa kolegama iz, recimo, Srbije i Makedonije, nemaju koja iskustva da razmene.
Sabolš Takač, zamenik državnog sekretara za bezbednost i politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, rekao je da Srbija radi u korist svoje štete, da izjave predsednika Tomislava Nikolića prilikom posete Kini Srbiju udaljavaju od Evropske unije.
Za razliku od njih, Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu, zaključio je da naziv panela nije baš najsrećnije odabran, da se Evropa, odnosno Evropska unija „ne drma“, jer reč je o najvećoj svetskoj ekonomiji, a da su zemlje Zapadnog Balkana „prirodni deo Evrope“. Utešno.
PORESKE REFORME I EKONOMSKI RAST: Dobra poreska politika može da stimuliše ekonomski rast, preduzetništvo, konkurenciju i održivi razvoj. U mnogim evropskim zemljama visoki porezi na rad idu zajedno sa relativno niskim porezima na potrošnju i imovinu kao i sa relativno niskim porezima u energetskom sektoru i na zaštitu okoline.
Govornici su na drugom panelu na kom je prisustvovao novinar „Vremena“ razmatrali mogućnosti za smanjenje poreza na rad kako bi se stimulisalo zapošljavanje, sve u cilju povećanja ekonomskog rasta. Najviše reči je bilo o iskustvima Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije. Dilemu da li ići u poreske reforme u uslovima recesije, ili čekati da se privreda izvuče iz recesije i onda reformisati poreski sistem, panelisti su ocenili kao nepostojeću, jer mnoge zemlje nemaju luksuz da čekaju da recesija prođe: reforme poreskog sistema kod njih su nužnost.
Opšta ocena je da je poresko rasterećenje dobar pravac, e da bi se podstaklo zapošljavanje. Sa druge strane, takođe je ocena svih diskutanata, važno je da to bude deo reformskog paketa koji će da obezbedi redovnost finansiranja budžeta, da smanji rizike od rasta deficita zbog neizvesnosti izdašnosti pojedinih reformisanih poreskih stopa. „Ne postoji jedinstven set poreskih reformi podoban za svaku zemlju, već je potrebno praviti specifične poreske reforme za svaku zemlju ponaosob u skladu sa njenom privrednom strukturom i zatečenim stanjem poreskog sistema i poreske discipline“, sažeo je za „Vreme“ prof. dr Dejan Šoškić, moderator ovog panela. „Borba protiv sive ekonomije i naplata svih poreza je neizostavna komponenta svakog uređenja fiskalnog sistema i to mora biti početak i uslov svih uspešnih poreskih reformi.“
DA LI NAM JE POTREBNA ISTORIJA: Istorija se možda približava svom kraju, kako tvrdi Fransis Fukujama, ali njen uticaj na društva u Centralnoj Evropi i dalje je značajan: kontinent burne prošlosti, nacionalnih antagonizama i ideoloških konflikata, možda jeste stabilniji no ikad, ali senke prošlosti ipak zasenjuju sadašnjost. Kako se baviti istorijom gradeći zajednički evropski identitet? Šta sa nasleđenim nerazrešenim pitanjima?
„Evropi je svakako potrebna istorija: reč je o svedočanstvu o beskrajnim konfliktima, sa ogromnim žrtvama“, rekao je na ovom panelu Boris Tadić. „U istoriji čovečanstva nije zabeležen veći projekat mira od formiranja Evropske unije. Međutim, Balkan je i dalje područje potencijalnih konflikata: uložio sam veliki napor, ulažem ga i dalje, da se na Balkanu promeni politička filozofija, da se Balkan „debalkanizuje“, odnosno da se „skandinavizuje“, bez primisli da se iko na Balkanu odrekne svoje istorije i kulture, ali da ipak svima bude jasno da svaki konflikt vodi u ekonomsku propast. Jedan konflikt, naime, vodi u drugi i tome kraja nema. Baš zbog toga, Evropi je potrebno razumevanje istorije, kako se ona ne bi ponovila“, zaključio je Boris Tadić.
Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za jugoistočnu Evropu
Kontradiktorni zakoni
„U Jadranskoj regiji, kako mi nazivamo Zapadni Balkan, Dženeral elektrik prisutan je već decenijama, posebno u zdravstvenom sektoru: naša medicinska oprema se nalazi u većini bolnica i kliničkih centara, ne samo u Srbiji nego u celom regionu. Takođe smo prisutni i u energetskom sektoru“, rekao je na početku razgovora za „Vreme“ Gajtano Masera, izvršni direktor Dženeral elektrika za Jugoistočnu Evropu – bivše jugoslovenske republike, Grčku, Albaniju, Kipar i Maltu. „Želimo da u Srbiji, u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama regiona ponovimo ono što smo već uradili u drugim zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope: u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i Grčkoj, gde smo ušli na tržište obezbeđujući vrhunske tehnologije, investirali u proizvodne pogone u ovim zemljama, obezbedili podrške banaka, osnovali resursne centre i zaposlili hiljade ljudi. Međutim, da bi to uradili, kao i svim ostalim velikim međunarodnim investitorima, potreban nam je predvidiv društveni i zakonski okvir. Nažalost, tokom poslednjih nekoliko meseci iskusili smo neke negativne primere u vezi sa ovim. Mi radimo na projektima sa vetrogeneratorima u Srbiji i Hrvatskoj, i nažalost, zakoni koji su usvojeni u ove dve države su kontradiktorni, ne pružaju sigurnost investitorima i bankama i ne dozvoljavaju ostvarivanje velikih energetskih projekata. Mislimo da to predstavlja smetnju i za Srbiju i za Hrvatsku, jer na taj način odbijaju velike investitore, posebno u sektorima koji su strateški važni za zemlje poput Srbije i Hrvatske, koje imaju potrebu da privuku strane investitore i koje imaju potrebu za najboljom mogućom infrastrukturom da bi napravile iskorak i uhvatile korak sa drugim zemljama Evropske unije. Međunarodni investitori traže stabilno, predvidivo i odgovarajuće poslovno zakonodavstvo, povoljno okruženje u smislu poreskih zakona, kao i zakona o radu. Što se tiče zakona o porezima i zakona o radu, mislim da je u Srbiji okruženje relativno povoljno: neke reforme su već napravljene, ali kad je reč o predvidivosti i stabilnosti zakonskih okvira, posebno u energetskom sektoru, mora da se uradi još mnogo toga.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
