Lezi dole i daj pare!

Povodom kolapsa Srpske (vojne) banke, medijski je snažno aktiviran slučaj bankrotstva Univerzal banke, pa je uhapšen njen višestruki klijent Goran Perčević, nekadašnji potpredsednik Socijalističke partije Srbije, a potom vlasnik bivšeg „udbaškog“ spoljnotrgovinskog preduzeća Inex, sada pod nazivom Interkomerc, kao frontalnom firmom niza drugih „familijarnih preduzeća“, zato što je ojadio spomenute banke kreditima koje ne može da vrati, a ojadio je i ranije upokojene banke u državnom suvlasništvu ili vlasništvu – Agro banku, Razvojnu banku Vojvodine i Privrednu banku Beograd, sve, navodno, u saradnji sa Miroslavom Bogićevićem, vlasnikom Farmakoma iz Šapca i državnim suvlasnikom beogradske „Politike“ i novosadskog „Dnevnika“, kao i sa ortakom Željkom Žunićem, vlasnikom „Beohemije“, i uz sadejstvo Dragana Đurića, vlasnika Veterinarskog zavoda i predsednikom državnog fudbalskog kluba bliskog vojsci i policiji, i tako dalje, i tako redom.

foto: m. milenković

REŽISERI PLJAČKE: Povodom celog ovog zamešateljstva, sam premijer Srbije Aleksandar Vučić je preko televizije (14. novembra) uputio narodu slikovito i lapidarno objašnjenje – da primer Gorana Perčevića predstavlja čist slučaj u kojem su se pare od banaka uzimale uz pomoć političara i dodao da ne misli da taj slučaj ima ikakve veze sa liderom SPS-a Ivicom Dačićem.

Naime, Vučić je na pitanja novinara u Obrenovcu zašto Perčević nije ranije uhapšen i da li je neko od njegovih prethodnika to sprečavao, rekao da je postojao sistem da se tajkuni obrate nekom političaru koji im obezbedi „prolaz“ u nekoj banci, zatim uzmu desetine miliona evra, a političara isplate sa milion-dva. Vučić je dodao da se za takve kredite nisu davale nikakve garancije ili su davani „kolaterali u jalovini ili lične menice“ i da od vraćanja novca nema ništa, te su svi čisti a država opljačkana. „To je toliko čist primer, znam da će uvek sve biti politizovano, ima još takvih i biće ih i narednih dana i meseci, zato što hoćemo da stvorimo zdrav sistem i normalnu državu“, izjavio je premijer Vučić, uz konstataciju da ne zna da li je s tim povezan njegov koalicioni partner Ivica Dačić, predsednik SPS-a, ali da misli da nije.

Vučićeva izjava na prvi pogled deluje veoma uverljivo, osim što je nejasno zašto pokazuje izvesno gnušanje prema „politizaciji“ pojave da su kod nas političari glavni pljačkaši banaka!? Pa kako da se ne politizuje ta njegova ocena o političarima kao režiserima pljačke državnih banaka, kad ju je on sam već politizovao samom sadržinom i čak orijentaciono dimenzionisao? Nejasno je i kako u slučaju Perčevića ne veruje ili ne zna da s tim ima neke veze i njegov koalicioni partner u poslednje dve vlade, sada ministar inostranih poslova Ivica Dačić, predsednik SPS-a, stranke u kojoj je Goran Perčević odrastao i koga taj isti ministar i dalje naziva svojim dugogodišnjim prijateljem.

BANKE I DRŽAVA: Sam ministar Ivica Dačić, kome se može zameriti da ne razume mnoge stvari, ali mu se nikako ne može zameriti da ne razume političke poruke, reagovao je na Vučićevu izjavu u jednom od „službenih tabloida“ tako što je rekao da „jedva čeka da Perčević progovori i kaže sve što ima“, pa će se, ergo, videti da ni on ni SPS „nemaju nikakve veze s Perčevićevom firmom“. U stvari, on zapravo kaže da mu je prema Perčeviću savest čista, pa i od njega valjda očekuje isto. Tako se „igra nerava“ između dva koaliciona partnera, Vučića i Dačića, nastavlja. Dačić je spreman na gubitke u ljudstvu i materijalnim sredstvima sve dok je njegova sopstvena glava iznad vode, a Vučić nije siguran da li mu se isplati da uzme druge političare u ekipu, umesto onih čija je cena već spuštena na niske grane više puta provaljenim aferama i skandalima.

Zbog svega toga, a i zbog mnogo čega drugog, logično je pretpostaviti da se gore spomenutom izjavom premijer Vučić, mada predsednik Srpske napredne stranke, veoma aktivno uključio u pretkongresnu aktivnost Socijalističke partije Srbije. Neki čak smatraju da Vučić navedenom izjavom i prethodnim hapšenjem niza funkcionera SPS-a, koji su ojadili Galeniku i Dunav osiguranje, a verovatno i niz drugih državnih firmi („ima još takvih“, kaže premijer) – ipak počinje „otvaranje“ direktno i bučno (pre nekoliko sedmica) već najavljene nove rekonstrukcije Vlade Srbije.

Ako se vratimo na fenomen da u Srbiji pljačkanje banaka danas po pravilu organizuju političari na vlasti ili političari kojima se vlast smeši, prvo treba istaći da se sada može reći da je ideja banke u državnom vlasništvu (pa makar se ona zvala razvojnom ili imala firmu nekog državnog finansijskog fonda) temeljno kompromitovana. Ceh dubioza takvih banaka, koji se već može proceniti na oko milijardu evra, plaćaju poreski obveznici, a istovremeno se ne vidi neka promena sistema upravljanja tim bankama i sistema njihove kontrole odvojeno od politike, to jest od sistema stranačkih nagodbi ili podmetanja.

Jer, u svim ovim slučajevima intervencija Narodne banke Srbije, kao vrhovnog i nezavisnog nadzornika bankarskog sektora, bila je zakasnela, a ljudi koje je ona postavljala u postupku sanacije ili stečaja obično su katastrofu samo uvećavali. Svaka nova vlast je prvo menjala guvernera centralne banke, pa tek posle toga generale policije ili vojske, jer cilj svake nove vlasti prvenstveno je bio da se novčani tokovi stave pod stranačku pasku.

Drugo što treba zapaziti je to da i naš bankarski sektor počinje da posluje sa sve više gubitaka. Prema podacima o polugodišnjem poslovanju, koji su tek nedavno dobili publicitet, devet banaka u Srbiji (od ukupno 39) zabeležilo je gubitke, duplo veće nego 2013. godine. Najveće gubitke ima Srpska banka, od 1,178 milijardi dinara – što je gotovo polovina svih bankarskih gubitaka koji su polovinom godine sumarno iznosili 2,9 milijardi dinara. Navodno su gubici Srpske banke tokom leta udvostručeni, ali taj elementarni podatak se još nije pojavio u javnosti. Zbog toga je neobična izjava ministra finansija Dušana Vujovića da će Srpska banka biti sanirana „uz minimalne troškove“ – jer se postavlja pitanja kako se minus od preko dve milijarde dinara može pokriti sa „minimalnim troškovima“ (dakako, Vujović možda zna i neke daleko veće u drugim slučajevima) – čak i ako se pokriva državnim obveznicama na budućnost. Da dolaze, moguće, još veći bankarski gubici, signalizira stalni porast „loših kredita“ (onih koji se ne vraćaju duže od tri meseca) – čije je učešće u ukupnim plasmanima polovinom godine doseglo 27,4 odsto.

VIŠE OD FILMA: Od samih bankara nikada nećemo čuti da se njihovim firmama loše piše, pa tim pre svako mora biti na oprezu. Eto, ima neke komedije u tome što su „Večernje novosti“ (ako je verovati internetu) 30. januara ove godine objavile intervju sa predsednikom Upravnog odbora Univerzal banke Draganom Tomićem, u kome on ističe da je „Univerzal banka sigurna, kao i sve druge banke u Srbiji. Za njen opstanak zainteresovane su sve zvanične institucije. One su upoznate sa svim aktima i poslovanjem Banke. U našem poslovanju nema ništa sporno. Banka garantuje za sve uloge, kompletnu deviznu štednju i depozite. Kapital banke je na nivou prosečnog kapitala u bankarskom sektoru, kao i stopa problematičnih kredita, i Univerzal banka se ni po čemu, u ovom smislu, ne izdvaja od ostalih u Srbiji.“ Već sutradan, 31. januara 2014. godine, Narodna banka Srbije je donela rešenje o oduzimanju dozvole za rad Univerzal banci. Bilo bi strašno da su sve njegove tvrdnje tačne, to jest da je stanje u svim srpskim bankama slično onom koje je on primetio u svojoj banci.

Inače, taj Tomić se u nastavku ovog intervjua pohvalio izuzetnošću glavnih klijenata, to jest on je tada naglasio da je među njima veoma važna namenska industrija, dok Perčevića i Bogićevića nije spominjao. Kasnije će u velikoj meri upravo industrija naoružanja dati svoj doprinos i kolapsu Srpske banke, mada se pažnja najviše usmerava na spomenute tajkune.

Zanimljivo je na kraju primetiti da Srbija gotovo nije imala „herojsko doba“ u pljačkanju banaka, kakvo smo mogli da gledamo u holivudskim vesternima – kada grupa zabrađenih jahača u crnim šeširima stiže na konjima i upada u neku banku sa revolverima u rukama. Malo je bilo i slučajeva „zanatskog lopovluka“ – kada se u bankarski sef prodire tunelima ili sa krovova, kroz mrežu elektronskih zraka, uz veliku veštinu ili sofisticiranu lopovsku opremu (plus plastični eksploziv).

Ovde su pljačkaške bande namerene na banke doista uvek predvodili političari, kako je primetio i sam premijer Aleksandar Vučić, a tehnika je uvek bila jednostavna: ovima daj, ovima ne daj kredit, ovi moraju da ga vrate, a ovi će ga vratiti ako bog da i sreća junačka. Ako ne vrate, pisaćemo to u javni dug.