Mogućnost zajedničke interpretacije sukoba i izvlačenje pouka, značaj postjugoslovenskog iskustva u suočavanju sa ratovima i zločinima, važnost politike sećanja kao sredstva političke legitimacije, ideologizacija i instrumentalizacija kulture u međunacionalnom sukobu, te kako očuvati i učiniti boljim nesavršeni postjugoslovenski mir, bile su teme međunarodne naučne konferencije "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga"
Dve decenije nakon ratova u Hrvatskoj i BiH, i više od decenije nakon sukoba na KiM i u Makedoniji, proces pomirenja na Zapadnom Balkanu postigao je veoma skromne rezultate, što je posebno očigledno u stalnim borbama suštinski različitim interpretacijama jugoslovenskih sukoba i potpuno suprotstavljenim stavovima o njihovim uzrocima odgovornosti i krivici njihovih aktera. Ovi sukobi zapravo i nisu okončani u periodu između 1995. i 2001. godine, već se tada završila samo njihova nasilna faza. Kontradiktornosti, koje su sukobe izazvale, uglavnom su i dalje prisutne, pa čak i ojačane „borbama narativa“. Zbog takve situacije organizovana je međunarodna konferencija „Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga“, 13. i 14. novembra na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Organizatori ove konferencije bili su Forum ZFD, Centar za studije mira FPN-a i Nansen dijalog centra Srbije.
Konferenciju je otvorio prodekan za kvalitet, samoevaluaciju i naučnoistraživačku delatnost FPN-a prof. dr Dejan Milenković, ukazavši da je ovo jedan od većih naučnih skupova organizovanih u poslednjih nekoliko godina. „O značaju ove konferencije svedoči impozantan broj učesnika iz desetak različitih gradova Evrope i regiona. Ovo je jedinstvena prilika da se zajednički okupimo, neke stvari naučno obradimo i krenemo napred kroz dijalog. Bez prošlosti i sadašnjosti nema budućnosti“, rekao je Milenković. On je istakao važnost učestvovanja nevladinih organizacija u ovom projektu i naglasio da je suočavanje sa prošlošću ključno pitanje za naš region.
Jedan od povoda za ovu konferenciju bio je i obeležavanje dvadesetogodišnjice Dejtonskog sporazuma kojim je BiH podeljena na dva dela, muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. Ovaj sporazum zvanično je potpisan u Parizu 14. decembra 1995. godine, u njegovom donošenju su učestvovali predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Na ovaj događaj nas je podsetila predsednica Programskog odbora Konferencije prof. dr Radmila Nakarada i dodala: „Cilj ove konferencije je da se uvećaju međunarodni prostor razumevanja i mogućnost sagledavanja, bez prekidanja dijaloga i traganja za onim što je zaboravljeno. Važno je da se međusobno slušamo, izložimo pitanja radi dublje spoznaje jugoslovenskog sukoba i pronalaženja puteva budućnosti.“
Sećanja na sukobe iz prošlosti predstavljaju veliki deo njihovog trenutnog rešavanja, stav je profesorke sa Univerziteta Goldsmit u Londonu dr Jasne Dragović-Soso, koja je održala i uvodno izlaganje. „Radi izgradnje mira i prevencije budućih konflikata potrebno je da se pomirimo sa problemima iz prošlosti. Između konsolidovanih demokratija i događaja iz prošlosti postoji uzročno-posledična veza. Zbog toga se takvi politički sistemi uspešno suočavaju sa prošlošću“, rekla je Dragović-Soso.
Ova konferencija okupila je na jednom mestu naučne radnike iz Beograda, Sarajeva, Banja Luke, Mostara, Zagreba, Rijeke, Dubrovnika, Prištine, Sofije, Graca, Londona i Dablina. Neki od njihovih zaključaka su da je kultura sećanja veoma važna za mir na ovim prostorima, da je interpretacija sukoba i dalje potrebna i da postoji politička i druga zloupotreba ovih dešavanja i danas. Zbog svega toga treba više promovisati nenasilno rešavanje sukoba i predstaviti primere transformacije sukoba u kontekstu lokalnih zajednica u regionu.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
