Čiji je grad

Najnovija vest u vezi sa rušenjem objekata u Hercegovačkoj i Mostarskoj ulici u Beogradu glasi da je teren očišćen od šuta i da su oko njega postavljene ograde „Beograd puta“. Udruženje „Ne da(vi)mo Beograd“ postavilo je gradskim vlastima pitanje kojim je to rešenjem određeno da „Beograd put“ ogradi ovaj deo beogradske Savamale. Odgovora, u trenutku pisanja ovog teksta (utorak uveče), još nema.

Po svemu sudeći, odgovora neće ni biti. Otkako su objekte u Savamali porušili misteriozni ljudi sa fantomkama, 25. aprila, usred noći, građani nisu dobili nijedan suvisao odgovor, počev od najbitnijeg: ko je rušio Hercegovačku i Mostarsku. Umesto toga, slušali smo potpune besmislice.

Prvo je gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio da se, uprkos tome što maskirani batinaši ruše čitave kvartove u gradu, on ipak oseća bezbedno, jer „niko još uvek ne zna šta se tačno dogodilo“. Čak i da Mali zaista ne zna ko je porušio Hercegovačku, valjda zna da objekata u toj ulici – nema. Uveče su tu bile zgrade i lokali, ujutru ih nije bilo. Dakle, neko je usred noći „odneo“ ulicu. To se tačno dogodilo.

Premijer Aleksandar Vučić iz petnih žila se trudi da umanji značaj ovog događaja. Prvi je u javnost odaslao informaciju da su pomenuti objekti bili nelegalni, te da bi ih i on, da se pitao (a, kao, ne pita se), porušio „onom kuglom“. Za razliku od stvarnih izvršilaca radova, međutim, premijer bi to učinio preko dana, a ne noću. Ovako, oni su u njegovim očima „kompletni idioti“. Sve drugo je u redu: vezivanje noćnog čuvara jednog od objekata, zaustavljanje prolaznika, oduzimanje dokumenata i mobilnih telefona, protivpravno zadržavanje uz naredbu da ćute i gledaju u tlo, nestanak legalnog oružja iz porušenih lokala, odbijanje policije da izađe na teren po pozivu građana… Ako je suditi po Vučiću, sve bi to bilo sasvim u redu, samo da je urađeno preko dana.

UREDNIK NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Pesmicu o nelegalnim objektima papagajski su nastavili da ponavljaju i drugi predstavnici vlasti, među njima i gradonačelnik Mali, koji je na opasku novinara da nisu svi objekti bili nelegalni, mrtav hladan odgovorio: „Svejedno.“ Horskom pevanju priključio se i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji nije baš najbolje objasnio zašto policija nije radila svoj posao u noći kada su građani prijavljivali rušenje u Savamali, ali je zato vešto objasnio novinarima kako oni treba da rade svoj posao.

„Glavna vest je rušenje tri nelegalna objekta, što ne sme da se dešava. To ne sme da bude glavna vest“, rekao je ministar policije za Radio-televiziju Srbije. Prvo, vest se ne odnosi na rušenje nelegalnih objekata, nego na nelegalno rušenje objekata. Drugo, vest o samom rušenju nije toliko uzburkala ni medije ni javnost, dok zaštitnik građana Saša Janković nije objavio izveštaj koji sadrži delove transkripta policijskih operaterki sa građanima i nadređenima. Iz tih se transkripata jasno vidi da je policija znala šta se u noći 25. aprila dešava u jednom od najprometnijih delova Beograda, ali da je odbila da reaguje. Posebno uznemiravajući deo transkripata, koji je najverovatnije najviše i uzbunio javnost, jeste onaj u kom operaterka pita: „Šefe, ovaj dole što je vezan, zove Komunalnu, odbili su ga. Je l’ ništa da mu ne dajemo, ništa?“ Na to joj „šef“, ko god to bio, odgovara: „Pa, ništa..“

Ko god je izdao naredbu da policija ne reaguje, sigurno je znao da se građanima koji su se zatekli u blizini mesta rušenja neće desiti ništa preterano strašno. Ali, čovek koga su spopali batinaši maskirani fantomkama, oborili na zemlju i vezali to nikako ne može da zna. Po oslobađanju, zove policiju, a oni njegove pozive ignorišu. Čitav događaj više podseća na noćnu moru, nego na nešto što bi moglo da se desi na javi. A desilo se, pre manje od mesec dana, u centru Beograda. E, to je ono što je uznemirilo javnost i što ovaj događaj čini prvom vešću, a ne „rušenje tri nelegalna objekta“. Zato je Inicijativi „Ne da(vi)mo Beograd“ uspelo da na protestu 11. maja okupi više ljudi nego opozicija ujedinjena zbog izborne krađe. Bio je to najmnogoljudniji protest protiv vlasti od 2012. i početka Vučićevog vakta.

Da nije bilo izveštaja Saše Jankovića, svedoci noćnog košmara u Hercegovačkoj ne bi imali ni jedan jedini dokaz da nisu sve umislili ili izmislili. Srećom, taj izveštaj je izašao na svetlost dana, a sa njim i nepobitni dokazi da policija nije htela da izađe na teren.

To je dokazano. Sve drugo i dalje je pod velom misterije i izaziva razne sumnje, a nadležni se i ne trude da te sumnje odagnaju. Naprotiv, mutavim kvazi objašnjenima samo ih još više podgrevaju. Svaka vest o ovom događaju počinje rečenicom: „Ni tri nedelje nakon rušenja dela Hercegovačke ulice, ne zna se ko su počinioci i nalogodavci.“

Prema iskustvu sa dosadašnjom vlašću, na delu je taktika iscrpljivanja: ignorisaće zahteve da kažu istinu, pustiće da se pitanja ponavljaju, sve dok se oni koji ih postavljaju ne umore, a javnost u potpunosti zaboravi šta se dogodilo. Ta se taktika pokazala uspešnom više puta: pre dve godine za vreme poplava, pa potom i u vezi sa obaranjem sajtova koji su u vreme poplava kritikovali vlast; svaki put kad je javnost zahtevala da vidi ugovore koje država sklapa, bilo u vezi sa Er Srbijom ili „Beogradom na vodi“; prilikom pada helikoptera kojim je spasavana beba iz Novog Pazara; nedavno, kada je pala optužba za izbornu krađu…

A ŠTA STE ČEKALI DOSAD: Čitava stvar sa rušenjem u Savamali dobija na čudnovatosti kada se dobro proanalizira tok događaja, ponašanje nadležnih službi i izjave nadležnih. Šut koji je ostao posle rušenja uklonjen je dve nedelje kasnije. Taj su posao obavili zajedno Gradska čistoća i „Beograd put“, po rešenju Komunalne policije. Zajedno sa šutom, uklonjeni su i dokazi, tvrde vlasnici srušenih lokala. Oni su Privrednom sudu uputili predlog za obezbeđenje dokaza, a od policije zahtevali da obavi uviđaj. Ni na jedan od ovih zahteva nisu dobili odgovor. Umesto toga, na lice mesta stigla je mehanizacija za raščišćavanje. Zato vlasnici objekata ovo smatraju prikrivanjem dokaza. Aktivnosti komunalnih preduzeća na čišćenju terena aktivisti iz „Ne da(vi)mo Beograd“ tumače kao „dovršavanje započetog posla“ i smatraju da to dokazuje i ko stoji iza rušenja.

Ministar policije čekao je šest dana po rušenju da bi se oglasio. Bio je, naime, pre toga zauzet plašenjem javnosti „ukrajinskim ili makedonskim scenarijem“ koji sprema ad hoc ujedinjena opozicija. Elem, kad se 30. aprila konačno oglasio, samo je procedio da je policija dobila zahtev Tužilaštva za prikupljanje obaveštenja potrebnih za slučaj. Drugi put se javio 12. maja da, kao što rekosmo, održi lekciju novinarima šta je vest, a šta nije, da ponovi staru mantru kako neki uporno odbijaju da se raduju što Srbija napreduje. Uzgred je pomenuo da policija radi na slučaju, te da će isti biti rešen, „kao što su rešeni svi do sada“. Koji svi, crni ministre, kada paralelno sa ovim skandalom policiju prati još jedan: nemogućnost da pronađe ubicu pevačice Jelene Marjanović. Njegovo hapšenje premijer je „zakazao“ za postizborni ponedeljak, 25. april, ali to se nije desilo.

Uglavnom, Stefanović je rekao da policija postupa po nalogu Tužilaštva.

Napomenimo još jednom, policija nije reagovala kada su ih građani zvali i prijavljivali da su ih vezivali i maltretirali ljudi s fantomkama niti je obavila uviđaj iste noći. „U ceo slučaj policija se uključila tek pošto je po nalogu Tužilaštva, posle nekoliko dana, počela da saslušava svedoke. Iako je tužilaštvo naredilo predistražni postupak, ono nema moć da odredi koliko će dugo i kako policija raditi. Policajci za svoj rad ne odgovaraju javnom tužiocu, već svojim starešinama“, rekli su u Udruženju tužilaca Srbije. „U situacijama kada je policija ili su pojedini delovi policije politički zainteresovani za neki slučaj, tada je moguće da se otkaže poslušnost javnom tužiocu i da se postupa po nalozima starešina unutar policijskog sistema“, rekao je tužilac Goran Ilić za N1. U Udruženju tužilaca kažu i da je policija mogla, bez naloga, da obavi uviđaj, i da tokom njega obavesti Tužilašt­vo o postupku. Novinarka N1 Jelena Zorić, koja od početka beskompromisno postavlja pitanja i prati ovaj skandal, zaključuje: „Umesto kriminalističkih inspektora na mesto događaja došli su novi bageri iza kojih nisu ostali nikakvi dokazi.“

Kako god, iako je i ministar unutrašnjih poslova rekao da policija postupa po nalogu tužilaštva, u trenutku pisanja ovog teksta, najsvežija vest kaže da Više javno tužilaštvo u Beogradu još nije dobilo od policije nijedan izveštaj u vezi sa dešavanjem u Savamali. Iako je ranije najavljeno da će biti podnet i izveštaj o učešću policijskih službenika u tome, te da će i javnost biti obaveštena, još se niko nije oglasio. Jedino što znamo jeste da je MUP pokrenuo postupak unutrašnje kontrole.

PAZI, STRUJA, PEC!: Upinjući se da opravda izostanak policijske reakcije, ministar Stefanović ovih je dana pridodao još jedno opravdanje: kako policija da izađe na teren, kad je pokidan naponski kabl i kad, nedajbože, nekoga može da udari struja. Pitanje naponskih kablova poteže se od početka afere i, premda na prvu loptu zvuči nebitno, odgovor bi mogao da pokaže trag ka počiniocima i nalogodavcima.

Prva informacija glasila je da rušitelji sa bagerima nisu isključili struju u Hercegovačkoj, te da su kablovi slučajno pokidani tokom rušenja. Za taj se detalj zakačio Stefanović, mada, trebalo mu je više od deset dana po rušenju da se toga seti. Zašto je ovo pitanje važno? Pa, ako je struja isključena pre rušenja, rušila su lica kvalifikovana za ove poslove. Ako struja nije bila isključena, rušila je nestručna, po svemu sudeći, kriminalna grupa. Što nas vodi ka pitanju da li Beogradom haraju parapolicijske snage uz prećutnu saglasnost izvršne vlasti i organa bezbednosti.

S obzirom na delikatnost slučaja, malo je onih koji se usuđuju da javno bilo šta kažu. Ipak, izuzetno dobro obavešteni izvor „Vremena“ tvrdi da se, u konkretnom slučaju naponskih kablova dogodilo sledeće: rušitelji u fantomkama su zaista počeli da krše sve pred sobom, a da prethodno nisu isključili struju. Onda su pokidali naponski kabl, to je žestoko zavarničilo, zbog čega su nakratko obustavili rušilački pohod i pozvali „stručno lice“. Ako naš izvor govori istinu, to je još jedan dokaz u prilog teoriji da je bar gradska, ako ne i republička vlast znala šta se događa. Uzgred, ovakav razvoj događaja poklapa se i sa izjavama svedoka koji su imali nesreću da u noći 25. aprila prođu kroz Savamalu.

Strujni kablovi pokidani su i u blizini mosta Gazela, gde je slična ili ista ekipa iste noći takođe rušila. Upoređivanje transkripata razgovora između policije i građana s dispečerskim dnevnicima Elektroprivrede pokazuje da je policija oštećenja na provodnicima elektroekipama prijavila tek nekoliko sati posle poziva građana, koji su tražili pomoć zbog maltretiranja maskiranih ljudi. „Na prijavu policije da je provodnik na zemlji kod stadiona FK Železničar, adresa Braće Krsmanović bb, dežurna ekipa je došla na lice mesta u 6.10 i konstatovala da je napajanje za pomoćne zgrade, koje su srušene od strane N.N. lica, na zemlji, predmetni raspon je isključen na stubu.“ Slična situacija zabeležena je i u Savamali. Prema izjavi v.d. direktora policije Vladimira Rebića datoj zaštitniku građana, policija tog jutra nije obavila uviđaj na ruševinama pošto su kablovi varničili. Prema evidenciji EPS a, kvar je otklonjen istog dana. Međutim, uviđaj nikada nije obavljen.

Kada smo kod svedoka, vrlo je čudno i što je od silnih sigurnosnih kamera u blizini samo jedna uspela da snimi bager koji ruši objekte u Hercegovačkoj, a snimak je objavila istraživačka mreža KRIK. Preduzeće Transport peroni, čiji se objekat nalazio u Hercegovačkoj, a sada je srušen, izdalo je saopštenje u kome se kaže da su N.N. lica koja su učestvovala u rušenju, iz objekta Transport peroni odnela video-snimač sa video-zapisom svih osam kamera kojima je bila pokrivena ova lokacija, „a oduzeli su i snimak sa kamera preduzeća Lasta koje se nalaze preko puta ulaza na ovu lokaciju“. U međuvremenu se oglasilo preduzeće Lasta, sa tvrdnjom da njihove kamere niko nije oduzeo, već su ih sami uklonili, jer se sele, pošto znaju da im je objekat predviđen za rušenje.

Ostaje pitanje šta se događalo u danonoćno čuvanom Geozavodu, objektu konačno renoviranom i upristojenom pred stavljanje kamena temeljca za „Beograd na vodi“, u kome je bila izložena i maketa ovog projekta. Izvor „Vremena“ tvrdi da su pred rušilački pohod „fantomi“ upali tamo, saterali obezbeđenje unutra i naredili im da ne izlaze napolje.

ZAŠTO OVAKO: Kada je reč o odbijanju policije da izađe na teren, naš izvor tvrdi da su nadređeni znali šta će se dogoditi te noći i da su zato šefovima noćne smene izdali naređenje da ne reaguju. Telefonske dispečerke nisu imale pojma ni o čemu, ali su, navodno, dobile naređenje da, ako neko zove iz Savamale, odmah zovu šefa smene. Ovo se poklapa sa transkriptima policijskih razgovora koje je obelodanio zaštitnik građana. Naime, čak i u pisanoj formi, iz onoga što su dispečerke te noći govorile i pitale, vidi se da su bile zbunjene i zatečene. Ostatak priče je poznat, da ponovimo reči šefa smene: „Ne dajte im ništa.“

Iako je neposrednih dokaza koji vode do srca sistema malo, sve je jasnije da ovakav divljački poduhvat rušenja nije mogao da prođe bez odobrenja „s vrha“, pogotovo ako se uzme u obzir to koliko se nadležni prave blesavi. „Vreme“ je već ranije pisalo (br. 1322) o pokušaju predsednika Skupštine Beograda Nikole Nikodijevića da novinare ubedi kako se rušenje nije ni desilo. Pošto u Savamali vrlo očigledno nedostaju čitavi delovi Hercegovačke i Mostarske ulice, od ove verzije se brzo odustalo. Srećom, inače bismo se stvarno zapitali ko je lud. Ruku na srce, gradonačelniku Siniši Malom ne bi bilo prvi put da pita građane da li više veruju njemu ili svojim očima.

Šta, zapravo, znamo? Znamo da je deo Savamale predviđen da na njemu jednog dana nikne „Beograd na vodi“ porušen. Znamo i da taj deo spada u drugu fazu izgradnje „Beograda na vodi“, što će reći, nije morao da bude porušen sada. Bez obzira na to, rok za rušenje objekata u ovom delu grada ipak je 30. jun. U tom bi grmu mogao da leži odgovor na pitanje zašto je rušenje izvedeno ovako divljački i zastrašujuće. Koliko god demokratija ovde bila krhka, neke procedure ipak postoje. Kao što rekosmo, nisu svi objekti u Hercegovačkoj bili nelegalni. Približio se 30. jun. Zamislimo hipotetičku situaciju u kojoj vlasnici legalnih objekata ulažu žalbe na rešenja o rušenju, pa pokreću postupke pred sudom, pa se sve to razvlači u nedogled, a objekti pod sudskim sporom ne smeju da se diraju. I, dok si rekao „šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan“, rok predviđen za 30. jun biva probijen i produžen neodređeno. Ovako, a i o tome smo pisali, vlasnicima legalnih objekata ruke su vezane – spor protiv države ne mogu da dobiju ako objekta nema.

Zapravo, sve se završilo srećno po predstavnike gradske i republičke vlasti: neki idioti su srušili objekte, ali ionako ih je trebalo srušiti, vlasnicima su ruke vezane (i bukvalno i figurativno), još samo da se raspravi to da policija nije izašla u strahu da će je pecnuti struja i sve super.

Ovo je, naravno, samo teorija, ali činjenica je da fantomsko rušenje objekata u Hercegovačkoj ide naruku vrhu srpske vlasti. Ipak je „Beograd na vodi“ najveće i najbitnije čedo premijera Vučića, simbol bolje sutrašnjice i blagostanja koje nas čeka kada pređemo težak i trnovit put reformi. Ovakav razvoj događaja sigurno ide naruku i gradonačelniku Malom, glavnom operativcu za „Beograd na vodi“ i, uopšte, glavnom čoveku za dogovore sa arapskim investitorima. Koji baš i nisu investitori, više su zajmodavci kojima će zajam vraćati poreski obveznici, ali to je druga, jednako mutna priča. Zapravo, „Beograd na vodi“ je projekat koji, gde god da čovek pipne, iskoči neki skandal, neregularnost ili nezakonitost.

Ono što treba da nas brine jeste da li će ovaj model postati obrazac za raščišćavanje terena budućeg „Beograda na vodi“. Već znamo da su na sličan način, iste noći rušeni objekti ispod mosta Gazela. Takođe, u ponedeljak ujutru porušena je rampa na Savskom nasipu, što se često dešava, ali prvi put se dogodilo da policija nije izašla na teren po prijavi biciklista (koji, uzgred, jedini imaju pravo da tuda voze, a rampa stoji baš da automobili ne bi mogli da prođu).

Šira javnost za sada može da misli kako ovo nije problem Srbije, nego Beograda. Međutim, i u drugim gradovima u Srbiji najavljuju se megalomanske arapske, kineske i razne druge investicije, na terenima gde već postoje izgrađeni objekti. Utoliko još više treba da nas brine mogućnost da batinaši sa fantomkama postanu realnost u celoj zemlji.

Najcrnji mogući scenario jeste onaj po kome Srbijom slobodno krstare maskirani batinaši u crnim džipovima i čine šta im je volja ili, kao devedesetih, obavljaju prljave poslove za aktuelni režim.

A ovaj režim se dosad naročito isticao bezobzirnošću i voluntarizmom, u svakoj situaciji koja se ne tiče pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Ugovori o Er Srbiji i „Beogradu na vodi“ nikada nisu u celosti prikazani javnosti; samovolja i javašluk koštali su čitav Obrenovac u poplavama 2014; kada je u martu 2015. pao helikopter u kome je poginulo šest odraslih ljudi i jedna beba, premijer je izjavio da on preuzima krivicu i da „ne da“ ministre odbrane i zdravstva Gašića i Lončara… Ignorisanje vandalizma u Savamali i insistiranje na nelegalnim objektima samo je još jedna manifestacija te samovolje.

Za sada možemo da baratamo samo teo­rijama, bar dok nam vlast ne odgovori na pitanja: ko je rušio Savamalu i po čijem nalogu? Ko štiti batinaše i rušitelje, te im policija ne može ništa? Zašto vlast daje glupe odgovore na pitanja o pomenutim događajima? Zašto ministar policije bira šta može, a šta ne može da bude prva vest u medijima? Zašto je gradonačelniku Beograda svejedno što su neki od objekata u Hercegovačkoj bili legalni? Zašto se toliko insistira na nelegalnim objektima? Po čijem je nalogu „Beograd put“ ogradio deo Hercegovačke i zašto je to sada za građane zabranjena zona? Da li je „Beograd na vodi“ zabranjeni grad u gradu?

I na kraju, majka svih pitanja, kako to da premijer Aleksandar Vučić, koji zna sve, od toga šta je novinar Foneta Davor Lukač pisao pre 20 godina, preko toga šta ko tvita o njemu, do toga šta će se desiti na protestima u Banjaluci, ne zna ko je rušio Hercegovačku? Kako to da zna da je reč o „kompletnom idiotu“, ali samo ko je taj idiot ne zna?

Preprečeni tramvaji, 26. april 2015. foto: luka knežević – strika