Koliko košta ideja

Iako je finansijski slom Agrokora u Hrvatskoj već izazvao veoma duboke političke posledice sa neizvesnim ishodom, a pravne dileme u vezi sa državnom „prinudnom upravom“ u jednom koncernu u privatnom vlasništvu (i sa „privatnim dugovima“) postaju sve zamršenije, jer imaju i međunarodnu dimenziju – ono jedino što postaje sve izvesnije jeste to da će ovaj „regionalni privredni div“ uskoro morati da se dekomponuje, što naravno na dnevni red dovodi pitanje: ko će gde preuzeti poslove i firme ovog koncerna razbacane najčešće u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori?

UKRUPNJAVANJE U SRBIJI: Preciznije rečeno, glavni poverioci Agrokora, a to su određeni „hedž fondovi“ i ruske Sberbanka i VTB banka, verovatno ne polažu velike nade da će hrvatski državni „povjerenik“ Ante Ramljak, koji im je nametnut kao glavni upravitelj posrnulog koncerna, naći neko volšebno rešenje za očuvanje celovitosti ovog velikog dužnika i van granica Hrvatske, pa su već krajem marta, kako se brzo raščulo u privrednoj čaršiji, Agrokorove firme u Srbiji ponudili na upravljanje Miroslavu Miškoviću, to jest njegovoj Delta kompaniji.

Taj izbor je sa njihove, a i sa ekonomske tačke gledišta bio logičan jer je dobro poznato da je Mišković poslovnu imperiju proširio zahvaljujući, u znatnoj meri, maloprodajnoj mreži Delta Maksi, koju je blagovremeno, pre nekoliko godina, prodao belgijsko-holandskoj grupi Delez po bruto ceni od blizu milijardu evra. A i Ivica Todorić je stvorio koncern Agrokor pre svega zahvaljujući svojim maloprodajnim lancima iz kojih je i prošlih nekoliko godina izvlačio preko 75 odsto godišnjeg prihoda. Sećamo se čak i vremena (pre desetak godina) kada su Mišković, Todorić i menadžeri slovenačkog Merkatora razmatrali i mogućnost „unakrsne“ razmene akcija kako bi osposobili svoje trgovačke mreže za ekonomski otpor zapadnoevropskim maloprodajnim megakompanijama. Todorić će kasnije to postići sam, ali sa tuđim preskupim parama, što je poslednjih meseci, praktično, njegovu firmu i dovelo do nesolventnosti i nemogućnosti da Agrokor u celini proda nekom velikom trgovačkom igraču koji bi mogao da „proguta“ prevelike troškove servisiranja njegovih kredita i dugova prema dobavljačima koji se sada procenjuju u širokom rasponu od 6 do dvostruko više milijardi evra.

Da nije reč samo o „pecanju poziva“ od poverilaca videlo se i po izjavi Ivana Kostića, potpredsednika Delta holdinga i direktora Delta Agrara („Poslovni dnevnik“ iz Zagreba, 17. aprila), koji je rekao: „Situacija s Agrokorom nije jednostavna i umnogome utječe na cijelu regiju. Mi smo, kao kompanija, izuzetno stabilni. Posjedujemo snažan financijski potencijal koji se u određenom trenutku može iskoristiti da se neka od tih kompanija iz sustava Agrokora, koje će de facto proći kroz proces restrukturiranja, dosta osnaži i ponovo postane respektabilan igrač na tržištu. Hoće li se to dogoditi ovisi od puno čimbenika, ali bitno je da mi kao kompanija imamo i financijski i kadrovski potencijal da upravljamo velikim sustavima.“

Kostić je tome, na pitanje o realnosti perspektive da Delta holding preuzme Agrokorove poslove, dodao da je „nezahvalno davati dugoročnije prognoze na našim tržištima. Pogledajte samo potrese koje sada doživljava regija. U tom smislu suzdržao bih se od nagađanja što će biti, ali u svakom slučaju u Delti uvijek smatramo kako je okrupnjavanje pozitivan trend i da stvaranje jačeg regionalnog igrača pogoduje svima na ovom gospodarskom prostoru. U tom smislu, podržavamo potencijalna povezivanja, u otvaranju tržišta prije svega i u smislu vlasničkih transformacija.“

MIŠKOVIĆEVI USLOVI: U stvari, poslednjih dana iz Delta holdinga stižu glasovi da zapravo Sberbanka nudi Miškoviću da preuzme upravljanje Agrokorovim firmama u Srbiji, ali da beogradski biznismen postavlja izvesne uslove i traži određene garancije. To jest, prema toj priči, Delta holding je (uprošćeno) spremna da preuzme upravljanje Merkatorom Srbija (8723 zaposlena), Dijamantom iz Zrenjanina (730 radnika), Frikomom (960), Kikindskim mlinovima (129), Novom slogom iz Trstenika (48) i MG Mivelom (81 zaposlenog) – ukoliko bi joj se garantovalo pravo preče kupovine ukoliko dođe do njihove prodaje (što je verovatno). Dakako, kao i kod svakog ugovora o preuzimanju upravljanja, morale bi se precizirati i kreditne obaveze koje bi se preuzele na servisiranje – a dugovi spomenutih firmi u Srbiji (oni koji nisu posledica nekog jemstva) u našoj štampi su procenjivani različito – uglavnom između 120 i 200 miliona evra (reč je samo o dugovima prema bankama koje su rezidenti Srbije).

U prilog ambiciji Delta holdinga da odigra određenu ulogu u „regionalnom ukrupnjavanju“ ide činjenica da je ova kompanija pokazala zavidnu žilavost proteklih godina, posle hapšenja Miroslava Miškovića i potonjeg suđenja, koje je pratila svojevrsna „državna izolacija“. Oni koji dobro poznaju Delta holding kažu da je Mišković vanredne okolnosti iskoristio da dobro „zategne“ svoju kompaniju, što mu je omogućilo da preko povezane firme Delta Real Estate renovira nekadašnji beogradski hotel Interkontinental (sada je to Crowne Plaza), izgradi Hotel Interkontinental u Ljubljani (biće otvoren u septembru) i pripremi projekte za Delta Planet šoping mol kod Autokomande u Beogradu, kao i za novu poslovnu zgradu same kompanije.

foto: tanjug

BRANA NACIONALNOG KAPITALA: Mišković, međutim, nije jedini konkurent za eventualno preuzimanje Agrokorovih firmi u Srbiji. Tvrdeći da o tome nije razgovarao ni sa Todorićem, ni sa nekim ministrima u Vladi Srbije, preko štampe je ponudu da preuzme Agrokorove poslove u Srbije poslao i Rodoljub Drašković, vlasnik Kompanije Svislajon – Takovo. Ukratko, on se nudi da upravlja Agrokorovim firmama u Srbiji na određeni period, ne duži od pet godina, s tim da na kraju upravljačkog mandata Svislajonu pripadne 35 odsto vlasničkog udela u Agrokoru Srbija („Politika“, 28. april). Drašković pritom kaže da se raspitao o dugovima Agrokora bankama i dobavljačima u Srbiji i da je tu „reč o stotinama miliona evra“, te da „nisu bitna potraživanja koja ja imam, to nije bitno, jer u projekat želim da uđem isključivo zbog interesa srpske privrede“.

Na ovaj svojevrsni konkurs za kupovinu Agrokorovih firmi u Srbiji nedavno se javio i Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe i nekoliko banaka. Prema napisima u štampi, on je spreman da kupi samo deo Merkatora S, te da tako uđe i u sferu maloprodaje.

Vlada Srbije, odnosno njeno Mini-

starstvo trgovine, sa Rasimom Ljajićem na čelu, zasad je organizovalo sastanak nadležnih ministara iz država sa područja bivše Jugoslavije u kojima je Agrokor poslovao kao stranac, s tim da na taj sastanak nije bila ni pozvana nadležna hrvatska ministarka i potpredsednica Martina Dalić. Taj „detalj“ uputio je sve posmatrače na zaključak da se na očuvanje celovitosti Agrokora na celom balkanskom prostoru više uopšte ne računa, te da su ex-Yu države praktično sačinile jedinstven blok, kako bi sprečile da na firme hrvatskog koncerna na njihovim teritorijama padne deo dugova koje je Todorić uzimao za potrebe „centrale“ svoje kompanije ili firmi na hrvatskoj teritoriji. Najdalje su zasad otišli Slovenci, koji su doneli svojevrsni „Lex Merkator“, koji bi trebalo da spreči odliv kapitala ove firme za pokriće Agrokorovih obaveza. Naš ministar Ljajić kaže za medije da Srbiji nije potreban specijalni zakon za sprečavanje takvog odliva, jer isto možemo postići važećim zakonom o deviznom poslovanju. Zasad, povodom spomenutih pravnih „brana za odliv nacionalnog kapitala“, ne možemo mnogo reći – osim da je pravna valjanost svih spomenutih zakona, od hrvatskog „Lex Agrokora“ pa nadalje – veoma sumnjive prirode. Najjednostavnije rečeno, ako je to moguće i realno, onda nijedna privatizacija sa međunarodnim atributom nema ekonomski smisao. Na stranu što već vidimo svojevrsnu protivrečnost između slovenačke zaštite Merkatora od Hrvatske i srpske zaštite Merkatora S (iza leđa Slovenaca) od obaveza koje nije zaključila srpska filijala te kompanije nego slovenačka centrala. Pojednostavljeno, to je pitanje šta je sa ogromnim obavezama Merkatora u Ljubljani od oko milijardu evra.

Kad je reč o proceni u kom pravcu će se dalje razvijati kriza Agrokora i kako će se u toj krizi postaviti Srbija, zanimljive su ocene Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije („Novi magazin“, 20. april). Čadež, koji je, inače, organizovao sastanak predstavnika gotovo hiljadu dobavljača Akrokorovih firmi u Srbiji, prvo iznosi državni stav da je „srećna okolnost što je Merkator S u vlasništvu Merkatora d.d. iz Slovenije, koji je, opet, ugovorom dobro zaštićen od samog Agrokora, kada je reč o izvlačenju novca, svakoj vrsti transfera, novom zaduživanju“. No, on potom skreće pažnju i na izvesne probleme koji će se sigurno javiti ako srpski deo Agrokorovih firmi krene svojim putem. Tako Čadež kaže da je Frikom i organizaciono, a ne samo finansijski povezan sa zagrebačkom Ledom, a Dijamant za Zvijezdom itd. Marko Čadež je, inače, nedvosmisleno izjavio da postoji zainteresovanost za prodaju Agrokorovih firmi u Srbiji, i kod domaćih firmi, ali i kod nekih stranih fondova. Pritom on oprezno napominje da treba sačekati da se utvrdi na koji način su sve konkretne firme bile povezane unutar Agrokorovog sistema.

Kriza Agrokora će ostaviti dugotrajne posledice na balkanske odnose, pa je zasad najvažnije, i za poverioce i za zaposlene bez obzira iz koje su zemlje, da se bar obezbedi koliko-toliko normalno tekuće poslovanje u mreži njegovih firmi. To je glavni vetar koji duva u jedra ideji da neko „domaći“ preuzme upravljanje Agrokorovim kompanijama u Srbiji jer to su, uglavnom, firme sa dobrom perspektivom.